fbpx
ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU | ANTENA - Nova epizoda: Kiosk K67 | POGLEDAJ NA NAŠEM YOUTUBE KANALU |

Petnaest godina najbolje indie žurke

Poslednja u nizu legendarnih Kišobran žurki biće održana 2. decembra u Dragstoru, a u susret njoj razgovaramo sa onima koji Kišobran obema rukama drže već petnaest godina
Piše: Marina Zec

28. November 2023

U novinarstvu jako je važno da svi elementi rada budu profesionalni, posebno intervjui. U organizaciji žurki i događaja, trebalo bi da bude isto. Međutim, ovaj intervju, iako ima sve elemente profesionalnog, nikada to ne može do kraja biti. Iako jeste sa ekipom koja pravi dobre, tačne, profesionalne žurke. U pitanju je intervju sa Kišobran kolektivom.

Ne znam ni sama kada sam otišla na svoju prvu Kišobran žurku, tokom srednje škole. Instant me je kupila činjenica da negde mogu da slušam indie muziku, moj apsolutno omiljeni muzički žanr. Nepopularne pesme za slušanje kod kuće odjednom su se orile prostorima gde si mogao da đuskaš. I urlaš. Savršeno. Nakon srednje škole, Kišobran je bio prisutan u mom životu i tokom fakulteta, pa mastera, prve prakse, posla, jednog, drugog, trećeg.

Danas, ljudi iz Kišobrana nisu više neki tamo ljudi za DJ pultom (kao kada sam imala 16), već su produžetak Oblakodera (ili Oblakoder njega), iako nikad formalno, i zavisi koga pitate. Giveaway za Kišobran žurku je prvi giveaway koji je Oblakoder ikada imao (a imaćemo, eto, i za poslednju žurku), i to u prvoj nedelji postojanja Oblakodera, kada se nismo ni znali. To mnogo govori o duhu Kišobrana i njihovoj spremnosti da sarađuju i pomognu drugima – pa čak i onima koje uopšte ne poznaju. I u tome leži njihova posebnost (osim, ajde, i u dobrim žurkama i raznim drugim stvarima koje su stvorili, ali o tome više u intervjuu).

Pre pet godina, sa Kišobran ekipom okupila sam se u Zaokretu da pričamo o proslavljanju prve decenije žurke. Ove nedelje okupli smo se ponovo, na istom mestu, ali sa drugom temom – a to je njeno zatvaranje. Kroz razgovor sa Markom Radojkovićem i Ivanom Ojkićem Juniorom, bliže – Makijem i Jucom, zatvaramo krug. Ili Kišobran. Ili možda otvaramo prostor za nešto novo. Svakako, osvrćemo se na ono što Kišobran jeste, što je bio, koja mu je najveća vrednost i koje su im najlepše uspomene. A na kraju teksta vas čeka i posebna playlista, pripremljena od strane Kišobran tima – lista za zagrevanje za poslednju Kišobran žurku!

Kako se sećate prve Kišobran žurke na kojoj ste bili?

Marko: Skoro smo pričali o tome, malo smo se prisećali koliko se zapravo ne sećamo mnogih stvari. Tačnije, koliko se uopšte toga sećamo.

Junior: Pa da, u stvari kako su nam zapravo svi ti neki event-ovi na početku bili kao „vau”, a desili su se jednom ili dvaput. Ta Akademija koja je bila kultna – u našoj glavi ih je bilo deset, a u stvari ih je bilo možda tri. Odradili smo pedeset Dragstora posle toga. Ja se sećam nekih ljudi koji nam dolaze i dan-danas na žurke. Ali ja se sećam svega, prve žurke, bili smo deo svega, iako nismo puštali.

Marko: Tada nismo puštali muziku.

Junior: Ali smo znali sve drugo!

Kako su te žurke izgledale? Koliko se razlikuju od ovih danas?

Marko: Žurke su sada mnogo bolje, objektivno. Ali se mi mnogo emotivnije sećamo tih prvih žurki. Intimnije je bilo. Ali opet – i ta prva žurka je nastala tako što su se spojile tri žurke, tako da ni ona nije bila mala ni u startu. Bilo je sigurno 300 karata.

Junior: Mislim da je bilo više, bile su dve sobe, glavna koja je bila puna – indi alternativna, i mala gde je bilo još alternativnije, gde je bio neki got-elektro. Sigurno oko 450-500 karata. Ali energija je slična, ako ne i ista. Nije se tu puno promenilo.

Marko: Nama je drugačije zato što mi poznajemo manje ljudi u prvim redovima. Mi smo tada poznavali sve te ljude, jer smo išli na sve te indie žurke kojih je bilo dosta u gradu, svaki bar je imao to neko indie veče, nisu bile prave žurke. I sve te ljude, iako nam nisu svi bili drugari, nekako poznaješ. Tad je bio početak tih društvenih mreža, pa neke ljude znaš sa Majspejsa, neke sa foruma nekih. Mi smo se na internetu svađali da li je neki album dobar ili loš, na forumima. To su bile žestoke rasprave.

Junior: I da nismo znali sve ljude, posle 2-3 žurke smo upoznali sve. Mislim da je i tim ljudima koji su dolazili to bilo nekako „vau”. Niko nije radio klupsku varijantu indie žurke. Bilo je ili barsko veče ili mišljenje da uz to ne može da se igra. To ili slušaš gajbi i njišeš se uz to.

Mislim da ste i dalje zadržali ekskluzivitet, da niko drugi ipak nije pokrenuo tako nešto.

Junior: Misliš, kao, stavili smo monopol (smeh)? Bilo je tu par pokušaja. Ali ajde da se ne lažemo – ta muzika jeste popularna, ali nije popularna toliko. Ja sam uvek govorio da Kišobran pravih fanova ima oko 300-400. A sve ostalo je nadogradnja na žurku, ljudi vole da izlaze, trendovi se menjaju. To se na kraju pokazalo na poslednjoj žurci u KC Gradu. Samim tim dosta ljudi ne vidi tu muziku kao klupsku muziku.

Marko: Ne znam kako to ljudi gledaju, ali nas dvojica smo se bukvalno svakog dana čuli. Dobro, to je bilo drugo vreme, uzme Juca fiksni i pozove me, pa mi onda satima blejimo na Vikipediji i na internetu i gledamo koji je novi album tog dana izašao i slušamo. Mi smo od žurke do žurke znali svaku pesmu iz tog žanra koja je izašla na svetu, sigurno. Pratili smo indie liste, magazine i sve što izađe, sve preslušaš – piraterija (je*iga) i onda slušamo šta nam se dopada. Dosta je to bilo intenzivno.

Junior: I fanatično.

Kada ste prestali da pratite muziku na taj način?

Marko: Ja sam prestao verovatno mnogo pre Juce, jer on pušta muziku, pa je ostao aktuelan.

Junior: To je dobro pitanje, iz ove perspektive ne znam koja je godina. Možda 2015-2016.

Marko: Isto vreme kada ti ili bilo ko. U tom trenutku kada prestaneš da istražuješ muziku, oko 25. godine i kažeš sebi – ja volim te i te bendove.

Junior: Ne bih se ja složio sa tobom. Jutros sam pustio Real Estate, što je baš full indie bend. Danas to postoji, ali nema više toliku vidljivost. To je zapravo bilo samo to naše vreme. Ja sam uvek mislio: kada budem bio mator, slušaću muziku koja je aktuelna. I to jeste tačno, ali sa druge strane, kada si mlad, to tvoje vreme koje ti obeleži mladost – to nekako ostane posebno.

Marko: Mi smo iz ugla Kišobrana imali tu sreću u startu sa muzičkim talasima koji su bili popularni – nju rejvom i post punk revival-om. Taj kraj 2000-ih je bio baš dobar, mejnstrim alternativa je bila u znaku indi roka.

Junior: U prvom talasu žurki smo puštali muziku koja je bila jako popularna, a onda je to splasnulo, a mi smo nastavili sa tom muzikom.

Kišobran je imao različite aktivnosti i delatnosti. Da li postoji nešto što je nestalo, a što biste voleli da nastavite?

Marko: Ništa. Sve se prirodno razvodnilo. Meni je žao jedino foto zajednice, eto, jedino to. Mi smo uvek jurili ono što nas najviše vozi i mislim da je nekako prirodno da ne možeš sve, tako da nam ničega nije žao.

Junior: Sve je trenutak, ne može sve da traje zauvek. Samim tim i Kišobran koji postoji 15 godina, sve je to trajalo na neku našu snagu i energiju i prosto svemu dođe kraj, pa i tome. Pa i sve te druge stvari koje smo radili su imale svoj prirodan peak i svoj prirodan tok.

Kišobran je, u stvari, baza svega što ste razvili.

Marko: Kišobran je krovna organizacija. Mi smo hteli da sve okupimo pod kišobranom.

Da li ste ikada mislili da će se to razviti do nivoa do kog je danas?
(sledi veoma konfuzan niz)

Junior: Ne.

Marko: Ne.

Junior: Mislim, u suštini, da.

Marko: Ma, nismo ni sanjali da ćemo sve ovo ovako da radimo.

Junior: Ideja je bila na mestu, ali sada iz ove perspektive vidim gde smo grešili. Nama je bio cilj da Kišobran postoji kao kolektiv koji će da postoji zauvek, ne da budu istaknute individue i koji će da nastavljaju neki drugi klinci.

Marko: Mi smo to shvatili u trenutku kada je Daft Punk postao malo lenj, i oni realno nose one kacige ne zato što se kriju, nego zato što to može da bude bilo ko. A zašto ih niko nije zamenio?

Junior: Ipak, sa druge strane, Kišboran je naša stvar. I ti sada treba da uvučeš nekoga drugog. A na kraju dana Kišobran je naš i mi smo hteli da damo baklju nekome ko možda to ne želi. I njemu je super da bude pod Kišobranom i ne želi da ga preuzme. I to je sasvim normalno jer ni mi ga ne bismo uzeli. Da nam je sa 22-23 godine neko ponudio da preuzmemo nešto, mi bismo to odbili – jer bismo hteli da stvaramo svoje.

Marko: Ljudi žive svoje živote. A mi smo malo poistovetili svoje života sa Kišobranom.

Šta je vas toliko dugo držalo?

Junior: Ovo će sada stvarno da zvuči jako lejm, ali to stvarno jeste odgovor, a to su ljudi. Kako je nama opadao entuzijazam, tako su se pojavljivali ljudi koji su nam vraćali. Tako da, zapravo, ta ideja Kišobrana je tu, samo smo mi mislili da ćemo da prebacimo na nekog drugog, a u stvari su to bili ljudi koji su nas nekako drajvovali da nastavljamo dalje sa njima. Nenormalan broj ljudi smo upoznali tokom ovih 15 godina, sa kojima smo i dalje prijatelji i poslovni saradnici. Nekako, dođe neko novi i da ti neku energiju i onda – ajmo opet. Mi sada imamo znanje kako da razne stvari uradimo brzo, i onda je super kada se pojavi neko ko može da to iskoristi. Tako je i sa Hali Galijem, tako je i sa Kulom, tako je i sa Zaokretom, sa svime što radimo.

Marko: Opet, sa druge strane, meni je toliko lepo ovih dana otkako smo objavili da se dešava poslednja žurka. Meni svakog dana stižu neke poruke ili nekoga sretnem na ulici ko mi kaže da je upoznao svoju devojku, sadašnju ženu na Kišobranu. Svi su u fazonu: pa, zašto, pa kako, svi se zahvaljuju. To možda samo govori koliko su ljudi mislili da će to da traje zauvek.

Junior: Zato što smo se mi postavili kao da će trajati zauvek. A onda zapravo prođe 15 godina i onda ta ideja, koja je u biti bila dobra, ona i dalje nastavlja, Kišobran će i dalje da nastavi da radi punom parom, samo je taj deo žurke više potpuno nepotreban.

Marko: Sada imamo mnoge druge stvari koje same funkcionišu. Sada možemo da pravimo koncerte, da dovodimo DJ-eve, da pravimo izložbe. Pre toga, za sve njih je potrebna bila žurka. Sada više nije.

Junior: Uvek smo i na žurkama hteli da nešto kažemo. Kišobran ne čini samo main stage, nego i mali bend u chambers-u, drugi DJ negde drugde, ceo event je Kišobran. Zapravo, tada kada smo „prestali” da slušamo muziku, što se nikada nije desilo, već ta fanatičnost, nama je već to bilo dosadno. Hteli smo da „podvalimo” neki novi bend ili nešto drugo. I žurka je bila ta platforma. Sada, iz ove perspektive, je realno Zaokret možda de facto jači od Kišobrana, kada govorimo o zajednici.

Koji je bio prelomni trenutak da sada zaokružite priču?

Marko: Pa, 15 je lepa brojka!

Junior: To nam je na umu već od kada se završila korona. Desio se neki switch, da li u nama ili u ljudima, verovatno oba. Ja pre svega nisam osećao taj drajv i, iako su žurke bile uspešne i dobre, mašile su poentu. Imam osećaj da su postale ono što zapravo mi nismo hteli da budu. Da ljudi dođu, kupe kartu, budu na žurci i to je to. I onda smo razmišljali o tome, a 15 je stvarno lepa brojka.

Marko: Generacijska je stvar. Čak i da se servira najbolji kvalitet sa bine ka publici, ne postoji konekcija. On je 15 godina stariji od njih. To može da se radi i to nije pogrešno, nismo mi ejdžisti. Ali je u našim glavama to nepotrebno jer imamo Hali Gali u okviru koga vršnjaci daju nešto svojim vršnjacima. I nekako ta razmena energije je mnogo zdravija i ispravnija. Kada već imamo to, zašto se ne bismo posvetili tome, da se na tome gradi, pa kada se to potroši, da budemo dovoljno veliki ljudi da kažemo: sada je i ovome vreme da stane, pa da se uradi nešto novo.

Junior: Što je jednom rekao Maki: misija Kišobrana je apsolutno uspela. Od prvog dana. Tu je, mladi imaju gde da rade kroz naše kanale. Hali Gali, koji će da radi punom parom i te kako, Piknik.

Marko: Da, Piknik, što uopšte nismo mislili da će tako da se razvije, a sada nam je omiljena stvar.

Kišobran se sada zatvara, a šta sada nastaje, šta vam je u planu?

Junior: Mislim da će sada fokus biti najviše na Hali Galiju i na Pikniku.

Marko: To su dva projekta na kojima želimo najviše da radimo. I Piknik I Hali Gali imaju još toliko prostora za razvoj. Hali Gali da postane pravi akcelerator za mlade bendove, a Piknik da postane omiljena letnja manifestacija kako Beograđanima, tako i šire.

Koje konkretne stvari možemo da najavimo?

Marko: U Kuli ćemo 30. novembra imati otvaranje izložbe koja predstavlja retrospektivu 15 godina žurki. Ex Super Size She ekipa, naši stari saborci, Nemanja Knežević i Stefan Unković će kurirati izložbu, uglavnom postera i fotki sa žurki.

Junior: I imaćemo koncerte bendova.

S ozbirom na to da smatrate da Kišobran ima nekih 300-400 hardcore fanova, šta će sada biti sa njima, gde oni da izlaze?

Marko: Jedna stvar koju gledamo da vratimo je tu plejlisting kulturu nazad u Zaokret i Sprat, da ljudi mogu da dođu, uzmu pićence i slušaju muziku koju vole, pa da budu možda neke retro večeri, neke aktuelne večeri. Smislićemo nešto!

Da li će se onda ipak indie provlačiti kroz Zaokret i Sprat?

Marko: Obavezno!

Junior: Da.

Kako je Kišobran promenio izlaske u Beogradu? Da li vi to uopšte primećujete i vidite?

Marko: Pa, promenio je na bolje. Mi smo to sve radili samo zato što smo pokušavali da iskopiramo stvari koje smo gledali napolju. Da napravimo mikro verzije festivala na koje smo išli. Bukvalno, samo smo se igrali. A i, sa druge strane, žurke su malo promenile kulturu klabinga. Mi smo dosta fini momci, štreberi, geek-ovi, nismo se u tom smislu reči nikada trudili da budemo kul, nikada bili kul. Uvek smo bili fini, lepo vaspitani. Uneli smo nekakvu finoću u klabing. Prema svima smo se ophodili sa poštovanjem i svi ti ljudi su vremenom i našim odnosom prema njima uspevali da stvore neku drugačiju sliku o nama i postali su otvoreniji prema drugim ekipama. Mi stvarno nismo tu suštinski pomogli, ali smo uvek bili leđa, sigurnost i za druge ekipe da rade brojne stvari.

Junior: Meni je važna stvar koju smo mi forsirali, to što smo naterali da koncerti počinju ranije. Mi smo najviše mrzeli kada dođemo na koncert koji je najavljen u 11, a koji počne u pola 2-2. I ponosni smo na to da sve počinje na vreme, kako je zakazano. A za ljude koji su ranije izlazili na koncerte, to je bio pakao.

Marko: A ta tačnost zahteva jedan ozbiljan sistem. Iako deluje da je sve to haotično, to je zapravo jako dobro organizovano. Jako smo ponosni na to. Ta tačnost je poštovanje publike. Nama je stvarno stalo do toga.

Junior: Hteli smo uvek da ljudi koji dolaze na naše event-ove, žele ponovo da dođu na njih. Da gradimo taj community tako što ćemo ih poštovati.

Koja je najvažnija vrednost Kišobrana?

Marko: Pa, to što je taj neki oslonac, stub. Da smo uspeli dovoljno da ojačamo da budemo sposobni da budemo tu za nekoga. Ne samo da pričamo kako pomažemo, nego da možemo da pomognemo. I da se pravi nekakva promena. Mislim da promena konačno, barem u našim glavama, ostaje neka relevantna stavka, nešto čime se mi bodrimo. I mislim da kroz sve te zabavne aktivnosti, da sada tako banalizujemo, mi kreiramo prstor za zabavu i zezanje, a da se u tom prostoru i dalje izvlači nešto i da on ipak nosi neke vrednosti.

Za kraj, koja su tri albuma oblikovala Kišobran?

Junior: Ne može da prođe bez Arctic Monkeys AM albuma. Čudno je, ali rekao bih Florence, na albumu gde je bio What Kind of Man. Par momenata se sećam sa žurki, ali prvog puta kada smo pustili ovu pesmu u Dragstoru, ne znam ni koje godine 2016. ili 2017. to je bilo epic. Vajbovski Arcade Fire, ali žanrovski Tame Impala.

Marko: I Black Keys dosta. Black Keys i Arcade Fire su honorable mentions.

Kišobran ekipa spremila vam je specijalnu Playlistu!

Fotografije: Nenad Vujanović, Aleksa Vitorović

Preporučeni tekstovi

Oblakoder plejlista: ERRORR

Oblakoder plejlista: ERRORR

Štafetu za ovonedeljnu plejlistu predajemo nemačkom bendu ERRORR koji otkriva šta sluša ovih dana i koje su njihove omiljene numere

Hali Gali turneja – 3 poena u gostima

Hali Gali turneja – 3 poena u gostima

Beogradska ekipa je svirala u Ljubljani i Zagrebu, a ja sam po bivšim zemljama bratstva i jedinstva pratio nešto drugačije i mnogo bučnije bratstvo i sestrinstvo

Č*trdeset god*na albu*a Videos*x 84

Č*trdeset god*na albu*a Videos*x 84

Te 1984. godine, rušili su tabue, predstavljali nove ideje i stvorili futuristički klasik, a danas ne smemo čak ni ime da im napišemo da nas Fejsbuk ne bi banovao

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *