fbpx

Vizelj: Pisma iz Velike Britanije


Početkom maja, beogradski bend Vizelj uspeo je da doživi nešto što je za mnoge alternativne bendove iz Srbije teško ostvariv san – turneju po Velikoj Britaniiji. Cela priča pokrenuta je još zimus, uz nevericu i oduševljenje, pratile su je tenzije zbog vize (i prethodnih problema sa zakonom, jer momci su rokenrol), traženje smeštaja i oduševljenje jer su ljudi već i pre nego što su Vizelji ušli u avion kupili karte za koncerte. Za Vizelj. Naš Vizelj. Bend iz Srbije.

Pre polaska momci nisu krili oduševljenost svojim novim podvigom, a po dolasku, odmah su se vratili svakodnevnim obavezama i koncertima. Večeras nastupaju u Elektropioniru, sami, gde će istresti svu novostečenu britansku energiju. A i tražiti vam pare, jer su se istrošili.

O turneji koja je trajala od 4. do 12. maja smo razgovarali sa Aleksom Nedićem, basistom benda Vizelj, a pripremili smo i igru – Nedić od slova A do slova Š bira asocijacije inspirisane turnejom.



Vratili ste se iz Velike Britanije pre dve nedelje. Kako ti sada izgleda turneja, kada su se slegli utisci?

Pa tek sada shvatam gde smo bili. Mi smo tamo imali tour bus, sa zatamljenim staklima, u kome je bilo 13 muzičara, mi, MORT, From Another Mother i Them Moose Rush. Bukvalno nisam mogao da poželim bolju ekipu. To su tri najbolja hrvatska benda koja postoje. I dok smo se vozili tim busom, putevi izgledaju kao bilo koji putevi, vidiš šume, poljane, ali se onda setimo na svakih 15 minuta, kao jebote, gde smo mi, evo idemo malo iz Liverpula ka Londonu, totalno neverovatno. Mi smo debili, uvek bili, tako da se promenila samo geografska lokacija, tamo smo bili isti debili. Imali smo stalno neke fore, sprdačine, na primer u Liverpulu sam ja rekao „Good Afternoon, we are from Serbia, Big Serbia“ (svirali smo u pola 5, jer festival počinje u 10 ujutru i traje do 12), i pomislim kao jebote, šta sam rekao, kreten. Ili „We like English movies very much, like Transformers“.

Pa jesu shvatali vaše fore?

Pa i ne. Ili kao „We like Nirvana, very good British band“.

Kako je tekao put?

Najgore. Mi smo promenili četiri aviona. Stigli smo kasno uveče u London na Luton aerodrom koji nije toliko blizu, pa dok smo stigli u London kod Boba, pa pošto je MORT svirao u dva sutradan, morali smo da ustajemo u 6 ujutru da bismo došli do Liverpula na vreme, kombijem. Iz Liverpula smo išli u Dablin, pa u Edinburg, i na kraju u London, gde smo ostali tri dana.

Kako je bilo u Liverpulu?

Pa čim smo došli smo krenuli da srbišemo i hrvatišemo. Liverpul je Showcase kao Kontakt ili kao MENT, isto bukvalno, samo je mnogo veće ima 400 bendova i 50 stejdževa. Prave od svega stejdž. Ja sam očekivao kao, to su Englezi, sve će biti namešteno, ali nije baš tako. Mi smo bili baš na nekom simuliranom stejdžu, neki prolaz u neko simulirano dvorištance sa veštačkom travom. Tu smo pričali sa drugim bendovima sa kojima smo svirali da nas je pobedilo ozvučenje 4:0 jer nas je sve uništilo. MORT je bio u 2 na tom stejdžu, a u pola 5 mi, a na potpuno the drugom stejdžu je bio Them Moose Rush, koji je svirao u nečemu što je kao Zaokret, nekom coffee shop-u. A From Another Mother je bio u pabu nekom.

Liverpul kao grad nije baš nešto lep, industrijski grad, luka, baš je mega-industrija. Prišao nam je neki twat, pegavi ispijeni klinac, koji nas je pitao – Smoke some weed boys, i mi kao, šta god.

Da li ste imali vremena da obiđete gradove gde ste svirali?

Pa pazi, evo sada, sutradan smo se opet probudili u 6 ujutru, jer smo imali avion za Dabli u 8 ujutru. Sleteli smo u 9 ujutru. Svi hrvati su se našli za smeštaj u Dablinu, jer Hrvata ima užasno puno u Irskoj. Na koncertu u Dablinu je bukvalno bilo tri, četiri Irca, sve su bili Hrvati. U svakom slučaju oni su se snašli za smeštaj, a mi smo našli lika kome se desio neki problem, pa nismo mogli da idemo kod njega, nego smo ostavili u klubu opremu i šetali se ceo dan po gradu, do 12 uveče. Na kraju smo našli neki jeftini hostel, ali inače, sve je preskupo.

Inače na svakom koncertu sam se zveknuo nečim u glavu. U Liverpulu sam se toliko udario u bas, da sam na kraju zaboravio kako se svira pesma.

Da li si vratio čitav bas?

Jesam, jesam.

Bravo.

Pa više sam povredio glavu.

Kako je bilo u Dablinu?

Dablin ima predivna piva i predivan je grad. Ogroman je, a niže su zgrade nego ovde. Dosta se sluša Oasis. Inače, pošto muzičarima svugde uglavnom u toku koncerta budu obezbeđena piva i trava, tama, za razliku od ovde, gde dobiješ domaća piva, dobijaš njihova, a to su Pale Ale, IPA piva itd. Popio sam ih 50, bukvalno nisam vodu pio. Mi to ovde zovemo craft piva, a tamo to nisu craft piva, već piva.

Inaće, tražili smo pravi Irish pub i našli smo. To uopšte ne izgleda kao kod nas, gde irish pabovi izgledaju bukvalno kao Šumatovac. Tamo uopšte nisu fensi. Mali su, smrde, možeš da piješ pivo ili cider, koji je raketno gorivo. Ja sam popio jedan, kao neki gusti alkoholni gazirani sok od jabuke. Dok smo blejali u jednom pabu sa krezubim Ircima, koji se kockaju, nisam smeo da pitam da li primaju funte. I u jednom momentu sam izašao napolje na cigaru, pošto je tamo baš zabranjeno pušenje unutra, i prilazi mi neki matori lik i pita me odakle sam, ja mu kažem iz Srbije i on izgovara „I was this close to killing Slobodan Milošević“. Reko važi, kad tačno, lik odgovara – kada smo bili u Hagu. I izlazi drugi krezubi lik, ceo istetoviran nekim tetovažama koje izgledaju kao da su olovkom iscrtane i dodaje, kao aha, tako je bilo, govori istinu. Reko, važi, tebi verujem, kako izgledaš, sigurno ulivaš poverenje.


Statua Fila Linota , THIN LIZZY levo
Aleksa Nedić, VIZELJ desno
Preozbiljan krosover

Gde ti se najviše dopalo da sviraš?

U Londonu defitinitvno. Svirali smo u Hari Trumanovoj staroj pivari iz 1800-neke koja je postala klub u međuvremenu, a 80% kluba je u vlasništvu britanskog VICE-a.

Kako je reagovala publika na vas?

Odlično. Niko ne shvata balkance ozbiljno, a i zašto bi. Ali recimo, oni već neko vreme ne znaju za tvrdi rok zvuk. Imali su ga ranije, ali sada je njihov tvrdi zvuk baziran na indie rock-u. Čak bi bio sličniji Repetitor tome, nego mi. Ali dopalo im se. Ipak, malo moraš da imaš Vučića za predsednika da bi mogao da sviraš tako. Baš je u suštini u pitanju socijalna priča.

Pre nego što dođeš, kada vide odakle si, to je njima smejurija. Ljudi su igrali, ja sam išao u publiku i sve je to okej, ali te niko ne shvata ozbiljno, čak ni tonci, osim Roba iz Exploiteda, on te shvata ozbiljno. On nam je bio tonac u Edinburgu. Ali kada odsviraš, završiš, prodaš disk, onda te drugačije doživljavaju. Dobili smo u Liverpulu na primer recenziju, to je bilo kul. Od 400 bendova, nas 50 je dobilo recenziju, a napisalis u nešto u fazonu „Hard riffs, almost Oi! punk“. Njima je svima jako egzotično to što mi pričamo na srpskom.

Trećeg dana turneje ste stigli u Edinburg, je l da?

Da, a zamalo da zakasnimo na taj avion, pa sam se drndao sa avio-kompanijom. U Edinburgu smo već krenuli da pizdimo koliko je sve skupo. Pričao sam nekom crncu o cenama  u Srbiji, lik je na dupe pao. U Edinburgu smo svi bili smešteni iznad kluba u sobama, bukvalno je izgledalo kao neki rijaliti. Hrana im je bila odvratna svugde, to nas je ubilo. Tamo nam je tonac bio Rob iz Exploited-a, koji je car.

Šta ti se najviše dopalo u Londonu?

Dopalo mi se što je ceo London u PR-u i menadžmentu, život je jako brz, ultrakorporativna srednja klasa je bazirana na novim poslovima kao što je kopirajting, to mi je baš kul jer igrom slučaja studiram to.

Da li bi živeo tamo?

Pa možda i da.

Kako ste se slagali sa bendovima sa kojima ste bili na turneji?

To su najbolji ljudi na svetu. Sigurno ćemo raditi nešto još zajedno. Neki lik austrijanac nas je u Edinburgu pitao da li smo ikada pre išli na turneje zajedni, i mi kao ne, prvi put se vidimo u životu, i on je rekao da bismo trebali redovnije da idemo zajedno.

Kako, naspram britanske, deluje naša muzička scena?

Što se tiče naše scene, ja sam oduševljen. Koliko sam video, tamo ima kreativnosti nešto manje nego ovde. Tamo je konkurencija ogromna, pogotovo što se tiče klubova samih. Ali infrastruktura im ne fali, sve im je dostupno.

A da li misliš da mladi bendovi tamo mogu da žive od muzike?

Verovatno mogu lepo da zarade. Mi ovde kada imamo intenzivno koncerte zaradimo iznad prosečne plate mesečno. A tamo je mnogo veći standard.

Da li imaš nešto što nisi nekome rekao o turneji?

Ja nisam muvao ribe, ali je mnogo lako smuvati ribe. Ovde je mnogo teže smuvati se na jedno veče, jer svi znaju sve, a tamo, ko će to da zna, i da se smuvate, neće niko znati.

Šta ti je najčudnije što si video na turneji?

Crnački Fristajler. Kao ovaj naš splav, ali je klub, i sve su sami crnci. Crnačko obezbeđenje, osoblje, svi prebogati, video sam da sam dobrodošao. Odatle je izašao neki crnac, koji je više lud nego što je urađen i krenuo da prelazi na crveno i krenuo da priča kolima, pa nakon toga da psuje bus. Noćni život je prelud. Toliko je ljudi, mora da bude mnogo ludih ljudi.

Večeras svirate u Elektropioniru, kakav će biti koncert? Gde svirate posle?

Večeras sviramo sami, tako da će biti jako dugačak i lep koncert. Spremamo šou program, kao i uvek. Ljudi nam zameraju što često sviramo u Elektropioniru, ali svaki koncert je drugačiji i svai put napravimo neku foru.

Dogovorili smo više koncerata, jer smo ostali apsolutno bez para. Imaćemo koncert zahvalnosti za to što smo bili tamo, publici hvala i te gluposti, pa smo izabrali tri omiljena grada, Beograd, Novi Sad i Gornji Milanovac, ali u stvari je sve to jer smo ostali bez para, pa smo zakazali u gradovima gde znamo da ćemo zaraditi. Stvarno smo siromašni. Sviraćemo svugde sami, osim u Gornjem Milanovcu gde će pre nas svirati grupa Cactus Fields, možda najmlađi bend u Srbiji. Bubnjar im je 2006. godište.

Nakon toga sviramo na Arsenal Festu, pa na Kravalu u Sloveniji.

Da li pripremate nešto novo?

Kompilaciju beogradskih bendova, gde će biti naša nova pesma.

Za kraj, Nedićeva azbuka britanske turneje:

A - Alkohol - Jasno je.

B – Britanija - Ne znam da li ste znali tamo smo bili na turneji.

V - Vizelj - Jedina reč koja postoji na v, šta?

G - Grupnjak - Ne bih objašnjavao.

D - Dizel – Pauer.

Đ - Đibri - Šta Đibri čuće se.

E - Edinburg - Pozdrav za Roberta iz Exploited-a.

Ž - Žustro - Naši koncerti tamo, sudeći po mojim čvorugama.

Z - Zezanje - Opasno po život.

I - Ikar - Zato što smo bez zaustavljanja leteli ka rok Suncu, a Sunce je naš Bog.

J - Jebote - Jebote gde smo mi bili, au.

K - Keš - Nemamo ga puno sad baš.

L - Liverpul - Festival, Britanc,i Australijanci, Srbi, Hrvati ma sve.

Lj – Ljubav - Prema celoj ekipi sa turneje.

M – Mort - Volimo vas braćo.

N - Nezaustavljivi - Bendovi s turneje.

Nj - Njizelj (Vizelj ali može i na nj.

O - Operacija (trijumf npr. Operacija zvuka.

P - Pišanje - Po Englezima, Ircima i Škotima, figurativno naravno.

R – Rokenrol - Ovo je jedan termin koji smo ostrvljanima objasnili šta znači.

S - Skank - Da...

T - Them Moose Rush - Veliki pozdrav za braću, volimo vas.

Ć – Ćuksna - Od ovog slova pa na dalje ne znam šta će se desiti.

U - Unk  - O tome ti pričam.

F - From Another Mother - Ćao braćo volimo vas.

H - Hali gali - Posebna vrsta familije koja je pružila podršku za ovu turneju.

C - Cepanje - Na čestice.

Č - Čestice - Ma koje smo pocepali jelte.

Dž - Džanki - Mnogo ih je tamo imaju baš problem.

Š - Šmouking Weed Boyš - To nas je pitao neki ispijeni lik na bajsu u Liverpulu, prvi Englez s kojim smo komunicirali.

Ukoliko želite da vidite kako je Nedić uspeo da navede Kesića da se oseća neprijatno, pogledajte ovaj link:

Fotke su preuzete sa Facebook profila Nedića i sa stranice benda, uz Nedićevu dozvolu.

Marina Zec

Leave a reply