Podela na muške i ženske diplome

U Profesorskoj sali Ekonomskog fakulteta, u organizaciji Monitoringa za socijalne situacije u Srbiji (MONS), a povodom objavljivanja novog broja njihovog stručnog casopisa, održana je tribina pod nazivom "Rodne nejednakosti".

Uvod u razgovor napravila je Marija Babović, programska direktorka SeConS grupe za razvojnu inicijativu. Ona je istakla da je stopa zaposlenosti žena za 13,5 procentnih poena manja u odnosu na stopu zaposlenosti muškaraca, kao i da se Srbija, u poređenju sa zemljama EU nalazi na 22. mestu po ravnopravnosti među polovima. Razlika između muškaraca i žena je najveća u domenu novca, vremena i moći, nešto manja u domenu rada i znanja, dok je najmanja razlika u domenu zdravlja.

U tribini je učestvovala i Jelena Žarković Rakić,  direktorka Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) koja je rekla da je "dvostruko više žena životne dobi od 25 do 45 godina koje su neaktivne u odnosu na muškarce. Ono što kod žena utiče na aktivnost na tržistu rada njihova uloga u domaćinstvu". Ona je istakla da su muškarci i žene u Srbiji jednaki kada je u pitanju broj onih koji se obrazuju, ali da problem leži u tome što se javlja segregacija u obrazovanju, koja vodi segregaciji na tržišu rada. Ukorenjena je podela na "muške i zenske diplome", u okviru koje se žene školuju u oblastima u kojima se javlja bilo kakav oblik brige za druge, kao što su obrazovanje ili zdravstvo, a muškarci za bolje plaćene sektore na tržištu rada.

Treća govornica ovog panela, Biljana Stepanov, direktorka Centra za prava žena, objasnila je da u Srbiji izostaje zakonski okvir koji bi na proverljiv način mogao da kaže kako će usvajanje zakonskih normi uticati na život muškaraca i žena. Srbija ima neadekvatan Zakon o ravnopravnosti polova, koji bi trebalo da bude postavljen drugačije čak i u terminološkom smislu, te da se o njemu govori kao o zakonu o rodnoj ravnopravnosti.

"Ne možemo da odvojimo socioekonomski status žena u Srbiji od druga dva vrlo važna faktora koji bi mogli da se prate. Jedan je stepen ostvarenosti i poštovanja ženskih ljudskih prava, dok je drugi stepen bezbednosti u celom društvu. Urušavanje socioekonomskih prava dovodi do urušavanja osnovnih ljudskih prava i dolazi do povratka stepena nebezbednosti koji zene osećaju", ističe Stepanov i dodaje: "Ako žene dovoljno ekonomski ojačaju da mogu samostalno da odlučuju o tome koja prava žele u našem društvu, onda će se one osećati mnogo bezbednije".

U srpskom društvu slika o položaju žena zasniva se na stereotipima i predrasudama koje potpomažu mediji svojim mizoginim izveštavanjem o ženama, kao i korišćenjem jezika koji je društveno neprihvatljiv, naročito kada je u pitanju izveštavanje o ženama kao žrtvama nasilja. Naposletku, veća zaposlenost žena ne bi donela benefit samo ženama koje bi bile zaposlene, već i državi koja bi imala 9,3 odsto veći bruto domaći proizvod ukoliko bi zaposlenost zena bila jednaka zaposlenosti muškaraca, a manje žena bi bile korisnice socijalne pomoći.

Autorka teksta: Jelena Ostojić

Leave a reply