Poezija utorkom: Anja Kisić

Ovog utorka vam predstavljamo pesmu „Reči služe mislima da ih prikriju“ mlade autorke Anje Kisić

16. March 2021

Reči služe mislima da ih prikriju

„Kad smo postali srećni?“

Reči služe mislima da ih prikriju.
Što sam starija sve više razumem kako suštine,
male a snažne,
nemaju potrebu da ih umije govor.

Toliko su savršeno urezbarene u drvorezu smisla,
da bi se njihova uigranost brisala
uz svaki pokušaj njihovog opisa.
Razum njihovoj kičmi dodaje teret,
umnožava nešto čega ne treba da ima.

Ove izdržljive strune su za osećanje bićem.
Postavljam sebi pitanje
I delim gromadu sramote svojih bregova
„Šta ako onaj plamen o prestanku života nije stvarno goreo?“
Čini mi se da se sakrio iza upoznavanja sa zakonima prirode.

Izvedem sebe iz crnila sobe i
odvedem se na beskrajno mekanu livadu.
Lale se odazovu pozivima moje kože.
Povetarac šapuće nove stihove
a ja, kilometrima udaljena od najbliže vode,
mirišem more i nemam strah od neznanja.

Moje srce kuca onako kako diktiraju
taktovi sveta kom pripadam
pa tek onda onako kako traži svet koji sam stvorila.
Da li je priroda odlučila da mi odškrine
vrata svojih sinestezija
i pruži bogatstvo pripadanja?

Ako jeste, hvala na velikodušnosti jer sada
beskonačno organizovani haos
sliva sebe u razbacane elemente
u ritmičnom neredu.

Važnost čoveka prirodi je jednaka kao i
važnost čoveka čoveku.
On ne mora mnogo da se otuđi od imanja i nemanja,
od ponude i potražnje,
da bi osetio kako mu krv ključa i za sebe i za druge.

Voleti, čuti, mirisati, videti, okusiti i dodirnuti
u svim mogućim kapacitetima.
Kad se to desi, brodolomi u prošlosti ne važe,
jer možeš ispočetka.
Srećni smo.

Onda kad je bilo ko od nas zamolio život da nas izuzme od sebe
Naredivši ruci da ubije i
namesti da sve izgleda kao njena želja,
Onda kada je neko od nas dozvolio sebi drskost
da moli svako drvo i reku za potop,
a oni to ipak nisu uradili
Tad smo postali srećni.

Anja Kisić, pridružila se ovoj planeti 1999. godine. Od petnaeste godine zapisuje nasumičme misli i naziva ih poezijom. Ljudima govori da ne postoji bolje ogledalo od belog papira, kao i da ne mora svaki odraz da nosi poruku, već je u redu da samo postoji. Ne podnosi da je ljudi oslovljavaju sa Ana.

Podstičemo vas da ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete nam svoje radove na našu mejl adresu: oblakodermagazin@gmail.com

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Јоhn Wick – put u podsvest

Јоhn Wick – put u podsvest

Šta je to što je omugućilo John Wick-u da se u eri filmova stripskih heroja probije sa konceptom za koji smo, možda, već mislili da je prevaziđen?