Poezija utorkom: Ivana Daković

Slika pljunuta

Ako rodim ćerku
reći ću joj da ne pije zlatnu tekilu
i da je ne plaća očima
iako će sigurno biti krupne;
da ne sluša matorog šankera
kako laže da je jebao njenu
omiljenu pjesnikinju;
da ne ide na večeru pa
na tarot gatanje pa
u tuđi stan pa
na promociju knjige i onda
završi u društvu ljudi iz doba
u kom je njena zla majka imala lutke
a gori otac bacao kokoške uvis. 

Ako rodim ćerku, 
reći ću joj da se budi rano i da 
ne preskače doručak i da
premaže podočnjake i da
bude ljubazna šta god radila.

Ako je ikad rodim
rodiću je belu i nežnu
i toplu i meku i nevinu
i svi će to znati 
i svi će se diviti,
a samo ona i ja ćemo vidjeti 
oštre kandže njenih očiju 
sjajnu grivu njenog vrata 
zmijsku krljušt njene duše; 
a možda ih vidiš i ti 
možda ih vidiš i ti 
ako odeš previše daleko.

Ivana Daković je rođena 19. aprila 1998. u Trebinju. Studira medicinu, vrzma se po pozorištu i jako voli da piše. Ovo joj je prva pesma.

Podstičemo vas da ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete nam svoje radove na našu mejl adresu: [email protected] 

Naslovna fotografija: Marija Dadić