fbpx
STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Poezija utorkom: Jovana Bakić

Ovog utorka uživamo u poeziji Jovane Bakić uz pesmu „Pismo sebi”

24. January 2023

Pismo sebi

Kada budeš čitala ovo,
nadam se da u tebi biće
bar trag onog dete od pre.
Volela bih da znam da
ostvarila si svoje sne i
da letiš visoko, a da si opet,
nogama čvrsto na tlu,
da imaš nekog svog, ali
da sebi si dovoljna u dobru i zlu.

Nadam se da sada znaš
da ponekad, čak i kad
sve od sebe daš,
drugima to bude malo,
jer ljudi su slepi i nije im stalo.

Ljudi ne mare za gubitke,
ako oni ne gube,
nasmej se svakom porazu
i stisni zube,
kako bude nek’ bude.
Nasmej se i tom odrazu
što iz ogledala te voli,
proći će sve što te boli.
Iz tvog života mnogi su otišli
bez ijedne reči, ne krivi sebe,
jer te odlaske
niko nije mogao da spreči.

Neću ti reći onu staru:
„Ko zna zašto je to dobro…” 
jer valjda si i sama sada shvatila
da previše si se puta vratila
na stare priče da popraviš stvari
koje nisu bile do tebe.
Poštuj sebe!


Nadam se da čuvaš sjaj u očima
i veru u dobro u ljudima,
nadam se da nadaš se čudima
i da su ti prsti još uvek muzika.
Ne preisputuj se gde si pogrešila,
zašto si stala, kako nisi znala,
ne vraćaj film u stare dane i
ne kopaj stare rane,
znaš koliko je trebalo da zarastu.
I nemoj nikada da se pitaš
da li je moglo biti drugačije,
jer da jeste, bilo bi.

I veruj da sve je na svom mestu,
baš onda kada u besu
pobacaš sve sa stola,
kad na usnama
reč ti ostane na pola,
jer neke reči su tu da se oćute,
neke reči su tu da se slute.
Oprosti sebi sve besane noći
bačene na pogrešne ljude,
trebala si da im vidiš leđa,
tako je moralo da bude.

Ne žali nikad
što ljubav si nesebično davala,
što noćima nisi spavala,
što se dobro dobrim ne vraća,
što svako svoj ceh ne plaća.
Oprosti im
što naneli su zlo tebi,
jer jednog dana
neće oprostiti sebi.
Nadam se da imaš nekog
ko za tebe diše,
ko te voli od sebe više,
nekog ko te pokriva u snu,
nekog ko je uvek tu.

Nadam se da nečije ruke
tvoj su siguran dom i
da sve si na svetu,
tom nekome, tvom…

Jovana Bakić, ima 22 godine, iz Priboja. Trenutno je treća godina na Fakultetu političkih nauka, smer Socijalna politika i socijalni rad. U slobodno vreme piše poeziju i svira gitaru. Voli muziku, zalaske sunca i dobro u ljudima.

Ilustracija: Marija Ognjanov

Podstičemo vas da nam, ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete svoje radove na našu mejl adresu: oblakodermagazin@gmail.com

Preporučeni tekstovi

Skrinšot: Krivica

Skrinšot: Krivica

U sistemu u kome se stalno ponavljaju iste greške i u kome žene nisu bezbedne – ko je zapravo kriv?

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *