Poezija utorkom: Maja Jarić

U noći

Tama mi se, u sobu, uvlači
strahove da ogoli, dušu svlači,
na prozoru senke lepe i kače,
do tela ne mogu, a u glavu uvlače,
pa ih budna sanjam.
Palim sveće, mrak da krotim,
pogleda iz tame da se oslobodim,
iz plamena vrućeg hladnoća isijava,
zidovi su goli svedoci pojava
da odevena, u noći, gola sam i ja,
da, posle mraka, bacam čini,
senke da oteram, srce da umiri
reč koja, u noći, nestaje,
i to traje,
i to traje,
i to traje…

Maja Jarić rođena je 1995. godine, završila je srednju školu, stoga radi šta god joj padne pod ruku! Kao ljubitelj književnosti i pisanih reči, i sama piše, ima dva objavljena romana, pod nazivima „Sanjati sivog slona” i „Pustinjska bajka”. Priprema i zbirku kratkih priča, pod okriljem nezavisnog izdavaštva. Voli Tarantina. Živi i radi u Pančevu.

Ilustracija: Marija Ognjanov

Podstičemo vas da nam, ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete svoje radove na našu mejl adresu: oblakodermagazin@gmail.com