Poezija utorkom: Marijana Jakobac

Danas čitamo pesmu „Samo hrabri umeju pevati o boli" autorke Marijane Jakobac

23. March 2021

Samo hrabri umeju pevati o boli

Roboti neće nadvisiti pesnički zov
nad studenim zvezdama
istine
o kojoj su pevali mrtvi.

Ideologije neće pokositi ljudska sećanja na svetlosna jutra tišine.

Lepota neće utihnuti
Svet neće nestati
Putovaće u svim neznanim pravcima i oblastima.

Tajna će otvoriti vrata opštosti i obznanjenosti.
Isceliće nas od površnosti.

Čovek će uprkos svemu,
i dalje znati,
ko je ko,
i ko je on.

Eho poezije,
dopiraće do svih
razapetih zvezda
i krvavih ljudskih srca koja su platila danak ovome svetu.

Procvetaće vizija pesnika vatre i ničega.
Razapeće se zastava znaka univerzuma nad pečatom greha ove planete,
na kojoj će nevidljivošću istine u ljudskim srcima zaživeti poezija.

Putovaće vizija Branka Miljkovića,
u svim srcima,
u svim nadama,
u svim čežnjama,
u svim pticama.

Hrabrost će dati prostor istini, jer…

Samo hrabri umeju pevati o boli,
a ko peva o boli,
peva o radosti.

Marijana Jakobac je studentkinja koja svakodnevno beleži lepote ovoga sveta. Po profesiji se kuje za novinara ozbiljno usmerenog ka kulturi, ali ko zna, možda za godinu ili dve ode u Poljsku i bude deo nekog lutkarskog teatra. Godine 2012. završila je srednju Baletsku školu u Novom Sadu, smer: savremena igra. Amaterski se bavila glumom sedam godina. Strastveno piše pesme, leti, živi i pleše, ali ne balet, nego ples španskih cigana iz Andaluzije: flamenko.

Podstičemo vas da ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete nam svoje radove na našu mejl adresu: oblakodermagazin@gmail.com

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi