Poezija utorkom: Milica Ružić

Stoj lopove

ukrala sam Mesec
da bude samo moj
uzela ga
u svoja dva dlana
postali su smrznuti
prozirni i beli
i ja nisam marila –
držala sam ga
rekla sam mu da ga volim
rekla da ga ne vraćam

Mesec je pobledeo
sa svoje tamne strane
izgledao je tako prosto
tu
na dohvat ruke

odnela sam ga
okačila
da ga vidim s prozora
ali izjutra on je već
bežao od mene
šaputao
rugao se
da ga neću imati

ukrala sam Mesec opet
naredne večeri
držala ga

u svoja dva dlana
rekla sam mu da ga volim
i smrvila ga jednim stiskom među hladnim prstima.

Milica Ružić je rođena 2003. godine. Živi u uvek statičnom Vršcu, gde pohađa gimnaziju „Borislav Petrov Braca“ – prirodni smer, a časove provodi sanjajući isključivo o društvenim naukama. Kada na snazi nije globalna pandemija, ide u srednju muzičku školu na solo pevanje, takmiči se iz gramatike i ide u Petnicu, gde je na drugoj godini kursa iz lingvistike. Za pisanje poezije (i pisanje uopšteno) je počela da se zanima tek pre oko godinu i po dana, ali moglo bi se reći da joj to sada predstavlja glavni outlet za samoizražavanje.

Podstičemo vas da ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete nam svoje radove na našu mejl adresu: oblakodermagazin@gmail.com