Poezija utorkom: Nađa Kračunović

Danas čitamo poeziju mlade vizuelne umetnice Nađe Kračunović

25. August 2020

Što me nećeš?

Što me nećeš milo moje?
Sve je skupa mnogo bolje.

Sve je skupa kao šećer,
ti i ja u lopti sreće.

Milo moje
što me nećeš?
Što mi pogled tvoj sad skreće?

Ti kad kažeš – ja tad krećem
Oko struka vežem mesec.
*
Moje i tvoje neka se spoje!

Ne brani se, ne otuđuj se kad nas je dvoje.

Tako je prirodno i šta se tu može?

Zašto me nećeš
u lopti sreće
znaš ti dobro,
znaš da se kreće,
i znam da ti prija.
I ko ti je rekao da tmina je siva?

Nije siva,
već od solarnog tkiva,
kad je dodirnemo skupa,
ona žuti, zasija.

Naša je lopta najbolja lopta
I ceo svet može samo da gleda
Ti i ja sada ljubimo propast
I kulu gradimo od plavičastog leda.
Strašno me nervira,
strašno mi smeta,
ja hoću parče tog purpurnog neba.
Zašto me nećeš?
Bar malo ti treba,

ti i ja od purpurnog svega.

Nađa Kračunović (1996) je vizuelna umetnica iz Beograda, gde je završila Visoku školu likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih strudija, na odseku Mediji slike. Njen rad se prevashodno bavi relacijama privatnog (intimnog) i javnog, a do vizuelnih rešenja dolazi kroz mnogobrojne medije (instalacija, fotografija, video, performans).
Pored dve samostalne izložbe u 2019. godini, izlagala je na 15-ak grupnih u Beogradu i Novom Sadu. Aktivno učestvuje u projektima pozorišnih i muzičkih festivala za koje radi produkciju, scenografiju i vizuelni identitet. Učesnica je volonterskih kampova, International Art Camp Kosjerić u Srbiji, kao i u NaturTheater-u u Nemačkoj. Sfere u kojima deluje su, pored likovne, digitalna umetnost, pozorište i slobodnoručno piskaranje.

Podstičemo vas da ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete nam svoje radove na našu mejl adresu: oblakodermagazin@gmail.com 

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *