Poezija utorkom: Stefan Tićmi

Danas sa vama delimo pesmu „Svet je jutros nečija dnevna soba" autora Stefana Mitića

1. December 2020

Svet je jutros nečija dnevna soba

Svet je jutros nečija dnevna soba
i neko je odlučio da ga prisredi
Nešto je bubnjalo i to nešto me je prenulo iz sna.
Bio je to zvuk koji je dopirao sa ulice, Gargarinova ili
22.Divizije, čini mi se. Bio je to zvuk usisivača: ffffff.
Nekog ogromnog, izgleda. Otkud?
Nedeljom ujutru obično prolazi prodavac ušećerenih jabuka i bombona sa orasima koje je baka volela ili kombi sa razglasom, otkup starih stvari, gvožđa i to.
Kako je prozor spavaće sobe koji gleda na ulicu malen,
nisam mogao da vidim o kakvoj mašini je reč.
A nije mi se ni ustajalo, kao po običaju. No, u tom sam magnovenju, u tom polusnu, mogao da zamišljam. Da.
Onako za dobro jutro.
Bila je to ogromna sprava sa dugačkim crevom koja srče, ljudosrkalica, sprava koja mili sokacima mog naselja. Sprava nalik usisivaču za lišće, samo što nije usisavala jesenje otpatke već ljude: čoveka po čoveka. Bez izuzetka. Podizala je napukli asfalt kao tepih i skupljala posakrivanu i preplašenu decu. „Ha, tu ste!“ I pikavce i kamenčiće, usputno. Ili kiosk, kontejner, stablo, šta god joj se zadesi. Bakicu koja je pošla po hleb i mleko rano izjutra. Ulične prodavce voća i povrća i tek pridošle radnike sa skele. Novinara, dve ulice odavde, koji je trebalo da napiše članak upravo o ovom haosu. Ništa, ipak. Nije imala milosti ta sprava. Nije bilo više ljudi po komšiluku i još dalje. Ni zapomaganja, ni krika, ni jauka. Ničeg.
Sve je postalo pusto: o, kako uzvišena nedelja.
I taman sam pomislio da je sve to u stvari Velika osveta lutaka sa vašara i da tu spravu vozi jedan ogroman plišani medv… hop, prasak! Ogromna ruka ščepa me meskjksdjadelkdjkasjadadasdfferkefefjaodfjeojfeojfe
Svet je jutros nečija dnevna soba
i neko je odlučio da ga prisredi.
I sada, kada je svet pust,
da pustiji ne može biti,
ko će se igrati Boga?
Ko?
I vredi li sve ispočetka?
Ustati, recimo.

Stefan Mitić, poznatiji kao Stefan tićMi rođen je januara 1992. godine u Leskovcu. Diplomirao je na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu. Jedan je od osnivača Omladinskog kluba Ančiki, neprofitne organizacije u naselju Ančiki. Stefan je široj javnosti poznat kao osoba koja je prevela poeziju na znakovni jezik, prilagođenu gluvim i nagluvim osobama zahvaljujući osobama iz Udruženja gluvih i nagluvih u Nišu. Na Međunarodnom festivalu „Trg od knjige“ njegova knjiga Ja sam Akiko u izdanju Lagune proglašena je za dečju knjigu godine 2018. Neke pesme su mu prevedene na makedonski, engleski i ruski jezik.

Podstičemo vas da ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete nam svoje radove na našu mejl adresu: oblakodermagazin@gmail.com

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Iskustvo: Posao 2.3

Iskustvo: Posao 2.3

Account manager with English, treći dan obuke. Decembar, 2020. Prethodno iskustvo: prva dva dana obuke

Iskustvo: Posao 2.2

Iskustvo: Posao 2.2

Account manager with English, treći dan obuke. Decembar, 2020. Prethodno iskustvo: prva dva dana obuke