Poezija utorkom: Zorica Živanov

Danas uživamo u poeziji Zorice Živanov uz pesmu „Vetrovit prah”

11. May 2021

Vetrovit prah

Nebo se preliva u tirkiznu samoću,
Nad prestolu ogoljenu glađu,
Dah što prekriva tamu u pepelu,
Nad otkucaju srca,
Zabačenog u beskraju.

Pogrešnim sam stazama korake namučila,
Nad naopakim ljudima,
Pustim snovima.
Promašenim željama sam tabane sekla
Nad oštrinu vremena,
Nepovratnog prostora
Sa kapi krvi
Nad stopalama.
Prečesto lutala,
U planinskim predelima zaledila,
Sa ostvrtom nad dubinu nostalgije pogubila,
U mrežu obmane uhvatila.
Rukama sam krilatu sreću hvatala,
Nad provaliju bezdana preskakala,
Sa mesecom sam kožu presvlačila,
Nad zvezdanim sjajem brojala,
Prolećnim bojama krasila,
Sa lišćem umirala.
Na lomači,
Nadu mi spalili,
Nad zarastao korov zakačili,
Presudu naneli.
U sumracima sam reči tvorila,
Nad morima disala,
U izmaglici nestajala.
Sa strahom od jutra,
U kom se sve čežnje,
Smrti,
Pretvara u vetrovit prah.

Zorica Živanov rođena 1997. u Vršcu. Trenutno radi u Subotici i piše poeziju, to je nešto što je ispunjava. Bez pisane reči ne može. Neki njeni radovi objavljeni su na sajtovima Blacksheep, Outloud, Džabaletan. 

Podstičemo vas da ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete nam svoje radove na našu mejl adresu: oblakodermagazin@gmail.com

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Јоhn Wick – put u podsvest

Јоhn Wick – put u podsvest

Šta je to što je omugućilo John Wick-u da se u eri filmova stripskih heroja probije sa konceptom za koji smo, možda, već mislili da je prevaziđen?