fbpx

Političke ideologije – nepoznanica koja formira političke stavove kod mladih

Iako mnogi smatraju da živimo u vremenu postideološkog društva, koje je sociolog Danijel Bel najavio još 1960. godine u svom delu Kraj ideologije, zanima nas u kojoj meri mladi u Srbiji danas posmatraju politička dešavanja kroz ideološke naočare

30. June 2020

Još je Aristotel utvrdio da je čovek po svojoj prirodi političko biće. Ovaj starogrčki filozof je video čoveka kao političku životinju – zoon politikon, dok je one kojima politička pitanja nisu bila deo osnovnih interesovanja nazivao vrlo prosto – idiotima. Iako su ovi ideali političke filozofije nastali pre oko 2 500 godina, moderni demokratski sistemi kao najveći politički ideal današnjice na nešto posredniji način takođe zahtevaju od članova zajednice da na razne načine aktivno učestvuju u politici kako bi uživali benefite tog poretka.

Posmatrajući sa strane, možemo pretpostaviti da su mladi najmanje preokuparina politikom, koja svojom terminologijom može biti odbojna i ostalim starosnim strukturama.

 Za početak, moramo se osvrnuti na rezultate istraživanja Demostata iz 2019. godine prema kojima između dve trećine i tri četvrtine mladih izjavljuje da ih politika malo ili nimalo interesuje, te da je zaključak ovog istraživanja da su mladi u Srbiji nezainteresovani za politiku, u njenim različitim aspektima.

Iako ovakvi zaključci deluju poražavajuće, u istraživanju se navodi da je neznanje glavni faktor koji utiče na političku apstinenciju kod mladih.

U upitniku za naš onlajn magazin, u kom je učestvovalo 200 studenata Beogradsog Univerziteta, koji je rađen uoči parlamentarnih izbora u Srbiji, gotovo polovina studenata je rekla da neće izaći na izbore, dok se trećina izjasnila da će izaći na glasanje.

Zanimljivo je da preko 60 posto ispitanika tvrdi da izbornim putem nije moguće doneti društvene promene.

Kada govorimo o različitim aspektima politike neizostavan deo su svakako političke ideologije koje nude određeni politički i kulturni nacrt na koji način neko društvo treba da funkcioniše.

Profesor na predmetu Političke ideologije na Fakultetu političkih nauka, Bojan Vranić ideologije vidi kao naočare kroz koje gledamo politički svet.

One nam približavaju neke delove politike, dok nam druge udaljavaju. Koje elemente će nam približiti, a od kojih nas udaljiti, zavisi od toga koje naočare stavimo. Zato je važno da znamo u kom spektru su naše naočare pozicionirane. One mogu biti više okrenute ka desno, ka levo, ili mogu gledati ka centru. Ukoliko gledamo više u desno, bliži će nam biti politički objekti i vrednosti poput poretka, tradicije, discipline, reda, osećaja pripadnosti zajednici. Ukoliko gledamo u levo, bliže će nam biti jednakost, solidarnost, demokratija, okrenutost ka proizvodnji. A ako gledamo ka centru, najviše će nas privući sloboda, ljudska prava, tolerancija, želja za uspehom, progres. Ponekad možemo gledati i negde između centra i levice, ili centra i desnice. Jer ideologije jesu kao naočare, ali mi smo ti koji upiremo pogled, odnosno biramo u šta politički verujemo“, objašnjava Vranić.

Kada delamo u politici, mi primenjujemo ideologiju, profesor Vranić sugeriše kako često nismo ni svesni kako su naši stavovi vrlo konzistenti, kada se uzme naše ukupno političko delanje. On tu situaciju poredi sa sportom.

Sportista ne razmišlja o potezu koji sledi, već jednostavno dela. Ali, kada se njegov ili njen potez analizira u svetlu onoga što je bilo pre ili došlo posle toga, igra dobija vrlo konzistentan smisao“, zaključuje profesor.

A u kojoj meri su za mlade značajne političke ideologije, profesor Vranić izdvaja dva procesa koja determinišu svakodnevnu politiku.

Prvi je da političke partije teže da se odvoje od tradicionalne podele na levicu, desnicu i centar, i da budu sveobuhvatne što se ideologije tiče. Moglo bi se reći da više teže tome da budu društveni pokreti nego partije u tradicionalnom smislu reči. Drugo je mešanje ideolgije i kulture. Politička kultura u Srbiji je dominantno autoritarnog karaktera, pa se onda i ideolgije nekako lakše ukorenjuju ka desnoj strani. Kada se ova dva procesa uzmu u obzir, dobija se rezultat da su mladi zbunjeni ideološkim porukama (recimo, kada završite školu, morate sami naći dobro plaćen posao i država je dužna da vam obezbedi posao – to su ideološki kontradiktorni stavovi). Posledica zbunjujućih ideoloških poruka je apatija među mladima, a što više odgovara autoritarnoj strukturi ličnosti, nego demokratskoj“ zaključuje Vranić.

Bojan Vranić, profesor na Fakultetu političkih nauka

Profesorov zaključak da su mladi zbunjeni ideološkim porukama najbolje oslikava rezultat naše ankete gde oko 70 posto studenata smatra da se aktivnosti i programi političkih stranaka u Srbiji ne temelje ni na kakvim političkim ideologijama.

Ako uzmemo u obzir pretpostavku da je onaj deo najvitalnijeg dela populacije, koji se jasno deklariše na ideološkom spektru, sklon dogmatskom načinu razmišljanja, profesor sugeriše da je prema istraživanjima političke socijalizacije stepen podložnosti ideološkim sadržajima najveći od 15. do 18 godine, te da kasnije, sa (ne)izlaskom na prve izbore, i sa ponavljanjem te radnje, taj uticaj opada.

Što se više pomeramo ka granici mladosti, to je bavljenje politikom više stvar navike. Neko je navikao da participira u politici, neko ne. I među jedinima i drugima se može javiti dogmatizam, stroga vera u ispravnost onoga što čine. Kasnije, nakon 50. godine, politika ponovo postaje žiža interesovanja, jer se stavovi koji su oformljeni u mladosti, menjaju“, ističe Vranić.

Rezultati ankete su pokazali da većini ispitanika preko ideoloških uverenja formira političke stavove, stoga smo im postavljali pitanja putem kojih su na indirektan način potvrđivana njihova ideološka opredeljenja.

Čak dve trećine se izjasnilo kako ne podržavaju privatizaciju državnih preduzeća, dok preko osamdeset posto smatra da privatizacija političkog aparata ne predstavlja nikakvo rešenje.

Zanimljivo je da su studenti gotovo stoprocentno ocenili da je pozicija radnika u Srbiji loša. Dok na pitanje kako definišu plaćanje poreza državi, jedna trećina se izjasnila tako da porez vidi kao „prinudnu obavezu“, Nešto više od trećine na porez gleda kao na „društveno koristan namet“, dok ostatak ovo nedobrovoljno plaćanje državi ocenjuje kao „protraćen novac“.

Na pitanja koja se tiču aktuelnosti iz svetske politike, gotovo jednak broj studenta je za i protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju. Nešto više od polovine se izjasnilo kako podržava trenutne proteste u Americi, izazvane smrću Džordža Flojda. A na pitanje da li migrantsku krizu doživljavaju kao opasnost po svoj narod, skoro podjednak broj studenata ima pozitivne i negativne odgovore.

Kada je reč o potencijalu među mladima za društvene promene gotovo dve trećine ispitanika su saglasni da mladi poseduju sposobnost za tako nešto. Iako se može zaključiti da mladi ne veruju da „zaokruživanjem željene izborne liste“ mogu promeniti bilo šta, kada se dotaknemo nekonvencionalnih oblika političkog ponašanja, dve trećine studenata smatra da do toga treba da dođe mirnim putem, a svega 20 procenata smatra da su nasilni protesti jedino rešenje.

Pored ovih pomalo impozantnih rezultata ankete, kada se vratimo na teorijski deo koji se bavi političkim ideologijama, na pitanje šta je 21. vek uveo na ideološkom spektru, profesor Vranić napominje da su samo „stare ideologije“ dobile svoje „neo-oblike“.

Kraj 20. veka obeležila je apsolutna dominacija (neo)liberalizma, što je uslovilo transformaciju drugih ideologija, koje su tražile svoje mesto u novom poretku. Mnoge ideologije su skliznule u radikalizam, što je posebno vidljivo kod religijskog fundamentalizma, a poslednjih godina i kod ekologizma. Ipak, poslednju deceniju ističe se populizam kao doživljava svoju renesansu. Populizam je dugo bio zaboravljena ideologija, rezidua autoritarnih sistema s sredine 20. veka. Međutim, populizam se pokazao kao efikasan odgovor na krizu reprezentacije koju je izazvao neoliberalizam. Tako da danas imamo bujanje populističkih ideologija, od klasičnog desnog populizma, preko nativizma, centrističkog populizma, a sve češće se govori i o levom populizmu društvenih pokreta“ naglašava profesor.

Fotografija: Stefan Stojanović

Na kraju profesor sa FPN-a zaključuje da se danas nalazimo u transformativnom periodu za ideologije.

„Ono što ohrabruje jeste da se priroda ideologija menja, pa sve više su društveni pokreti ti koji nose ideologije. Tako, danas imamo sve više pokreta koji govore o identitetu, poput anti-rasnih pokreta, prava LGBTQ osoba, zaštite životne sredine ili pokreta protiv finansijskog i nehumanog kapitalizma“, zaključuje Vranić i za kraj nam poručuje da nema prevaziđenih ideologija, već samo da se neke od njih nalaze u krizi.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *