STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Poslednji pozdrav letu uz filmove koji su ga obeležili

Ovom listom filmova koji su mi obeležili leto 2022. godine šaljem poslednji pozdrav godišnjem dobu koje sam konačno zavoleo

23. September 2022

Da odmah raščistimo neke stvari – ja sam zimsko dete. Rođen sam u februaru, volim zimsku garderobu, slojevito oblačenje, umotavanje u ćebe, tople napitke i postove iz skandinavskih zemalja koji sve to objedinjuju. Volim čak i Božićne filmove.

Uzevši u obzir sve navedene stavke, može se zaključiti da leto ne podnosim baš najbolje, da teško izlazim na kraj sa vrućinama, usijanim asfaltom i znojenjem. Nenormalnom količinom znojenja. Leto na bilo kojoj drugoj lokaciji osim tik uz morsku obalu za mene nije imalo baš nekakvog smisla. Predstavljalo je samo jedan ogroman, tromesečni festival znojenja koji neminovno posećuje, i na kojem aktivno učestvuje, pola planete svake godine.

Kažem ,,predstavljalo”, jer nešto se promenilo, pobivši onu čuvenu Hausovu uzrečicu People don’t change. Neočekivano, tokom jednog od najtoplijih leta u istoriji, leta koje su obeležili požari i teške suše, ja sam se promenio. Konačno sam zavoleo leto. Apokaliptični prizori i najave ekološke katastrofe svakako nisu pospešili novonastalu ljubav, ali, na meni neobjašnjiv način, nisu negativno ni uticali na nju. Sobna temperatura je nekim danima išla i do 37 stepeni i, sa jedne strane, to je bilo nepodnošljivo. Ali sa druge strane, nije mi toliko smetalo, ili mi je makar smetalo manje nego što sam mogao da zamislim. Ne znam da li to ima veze sa godinama i zrelošću, ali onog trenutka kada sam prihvatio da su male šanse da će temperatura spasti ispod tridesetog podeoka, kada sam ga oberučke obgrlio, dobio sam najbolje leto u životu.

I sada, na samom kraju, kada se sunčevi zraci jedva provlače kroz nebo poput svežeg limunovog soka kroz cediljku samo koji dan ranije (u trenutku dok ovo pišem, napolju je već 16 stepeni, usled jakog vetra izgleda kao da jelke ispred zgrade rade pilates i veće su šanse da se u aplikaciji za vremensku prognozu pojavi novi piratski link za Tomu, negoli jedan sunčani dan), po prvi put sam tužan što je leto gotovo. Nema više šortseva, bazena na otvorenom, dugih dana i mirisa mleka za sunčanje na preplanuloj koži. Nema čak više ni znojenja.

A kada mi se stvarnost pred očima ne dopada – što je često, ali ovoga puta mi se ne dopada čak ni vremenska prognoza – po difoltu bežim u fikciju. Zbog toga, ovom listom filmova koji su mi obeležili leto 2022. godine šaljem poslednji pozdrav godišnjem dobu koje sam konačno zavoleo.

Sundown (Mičel Franko, 2021)

Nil Benet (Tim Rot) provodi odmor sa porodicom u ekskluzivnom letovalištu u Meksiku. Ali iznenadna smrt starijeg člana porodice u Britaniji ih primorava da prekinu odmor i vrate se kući. Tik pred ukrcavanje na avion za London, Nil shvata da je zaboravio pasoš u hotelskoj sobi i rastaje se sa porodicom. Međutim, vrlo brzo saznajemo da Nil uopšte nema želju da se vrati.

Tim Rot briljira kao čovek koga u najmanju ruku možemo nazvati apatičnim, ali bi možda više fer bilo prosto ga nazvati sociopatom i završiti posao. Pogrbljen, uvek sa polu-osmehom, šeta ulicama Akapulka, u istim bermudama i jednoj košulji, sve vreme sa pasošem u džepu, dok zvuk lupanja japanki o preplanule pete odzvanja za njim. I jedino što Nil Benet želi jeste da ga svi ostave na miru.

Reditelj Mičel Franko plete savršenu mrežu zahvaljujući kojoj nam tokom dobrog dela filma nije jasan Nilov odnos sa ostatkom porodice, pa se samim tim i naša osećanja prema njemu menjaju iz čina u čin. Za razliku od drughi Rotovih likova, koji izuzetnim šmekerstvom nadoknađuju očigledan nedostatak empatije, za Nila Beneta ćete do kraja filma svakako imati najviše razumevanja.

Aftersun (Šarlot Vels, 2022)

Ako volite Pola Meskala u, pa, bilo kojoj njegovoj ulozi dosad, apsolutno ćete ga obožavati i u Aftersun, debitanskom filmu rediteljke Šarlot Vels, koji se bavi roditeljstvom neposredno posle razvoda.

Kalum (Meskal) i njegova devetogodišnja ćerka jedinica Sofi (Frančeska Korio) provode odmor u niskobudžetnom letovalištu u Turskoj. Deluje kao da je ovo njihovo prvo letovanje nakon razvoda, ali istovremeno stičete utisak da je put u Tursku zapravo i njihov rastanak. Radnja se odvija devedesetih godina, što će neminovno dovesti do niza flešbekova kod samih gledalaca, u scenama u kojima se Kalum putem telefonske govornice javlja kući, kada se Sofi i on snimaju njegovom novom DV kamerom ili kada u pozadini prosto ide Tender od Blur.

Hemija između Meskala i mlade debitantkinje Frančeske Korio je neverovatna, gotovo da mogu da pariraju Dikapriju i Džuliji Baters u Bilo jednom u Holivudu, onoj sceni kada Rik Dalton shvati da će ga Trudi Frejzer nositi u zubima za koju godinu. Kao da se uopšte ni ne trudi, Korio prosto prirodno reaguje na Meskalova zadirkivanja i pitanja, i to je pravo uživanje gledati.

Šarlot Vels sjajno upravlja atmosferom, stvarajući utisak da je svakog trenutka velika tragedija na pomolu, razbijajući tako monotoniju jeftinog turističkog raja. Nimalo ne iznenađuje što je njen rediteljski dugometražni prvenac pokupio toliko simpatija na filmskom festivalu u Kanu. Prava poslastica!

Dying in Ibiza [A Film in Three Summers] (Anton Balegdižan, Leo Kutir, Mateo Estašon, 2022)

Ako jedno leto nije dovoljno, evo tri zaredom i sve to u jednom filmu. Dvadesetpetogodišnja Lena dolazi u Arle kako bi se susrela sa Marijusom, njenom prošlogodišnjom letnjom šemom. Međutim, Marijus kasni, a Lena za to vreme upoznaje Morisa, pekara i Alija, koji radi kao imitator gladijatora. Na kraju svi završavaju kod Marijusa, što dovodi do posebnog prijateljstva koje se obnavlja naredna dva leta, prvo na obalama Normandije, a potom na Ibici.

Tokom tri leta (svaki je režirao drugi reditelj), protagonisti su stalno razapeti između sitnih i većih briga, dilema mladih i izazova odraslih i čini se da jedino Lena, među svim momcima, zna šta želi u životu. Donekle.

Ne dozvolite da vas naslov odvrati ili uplaši. Dying in Ibiza miriše na more i mleko za sunčanje i, što je najvažnije, niko ne umire.

Falcon Lake (Šarlot Le Bon, 2022)

Kao što možete da zaključite iz naslova, Falcon Lake ne uključuje more, ali uključuje dosta kupanja, sunčanja, bicikala i svega karakterističnog za leto u unutrašnjosti. Četrnaestogodišnji Bastijan (Džozef Engel) i njegova porodica provode leto u Kanadi, u šumskoj vikendici blizu jezera, u gostima kod majčine prijateljice Luiz. Luiz živi sa šesnaestogodišnjom ćerkom Kloe (Sara Monpeti), sa kojom Bastijan i njegov mlađi brat Titi dele sobu. Samo nekoliko godina deli Bastijana i Kloe, ali stepen zrelosti između dvoje tinejdžera je veći od samog jezera na kom provode dane. Kloe isprva ne može da smisli Bastijena, uhvaćenog u limbu između uloge nežnog starijeg brata i buntovnika na pomolu. Ali čim se malo bolje upoznaju, između njih se stvori hemija koja će, poput naučnog eksperimenta, imati uspone i padove tokom Bastijanovog kratkog boravka u kući na jezeru.

U njenon rediteljskom prvencu, kanadska glumica Šarlot Le Bon uspela je da napravi mešavinu letnje coming of age romanse i slešer filmova osamdesetih. Naravno, ne bazirajući taj miks na radnji i atmosferi filma, već pre svega na vizuelnim referencama. Falcon Lake je kao i samo odrastanje, kombinacija smešnih, slatkih, ali i bolnih, pa čak i zastrašujućih trenutaka, koji bi, u pravom životu i u tako kratkom vremenskom rasponu, možda bili preterani, ali u ovom filmu sjajno funkcionišu.

The Hand of God (Paolo Sorentino, 2021)

Najnoviji Sorentinov film nisam gledao tokom leta, ali je svakako jedan od filmova koje sam pogledao 2022. i, verovatno po prvi put, pomislio “Jedva čekam leto”. U do sada najemotivnijem i najličnijem filmu, Paolo Sorentino nas vodi u rodni Napulj osamdesetih, u kome su svi potpuno izgubili razum zato što je Dijego Maradona potpisao za Napoli.

Predivan coming of age film u kome nas Sorentino vodi na turneju kroz sopstevno detinjstvo, ili barem onu verziju detinjstva koje se kreativno seća. I kao što je to slučaj sa mnogim autobiografskim filmovima, pitate se šta je od onoga što je prikazano u filmu istinito. Ali kako je ovo film o Sorentinovom odrastanju i ulasku u svet filma, neminovno se zapitate i koliko su ovi događaji uticali na njega kao reditelja. Da li postoji ključni momenat? Da li je to smrt roditelja? Ili ko je više na njega uticao: Felini ili Maradona?

The Lost Daughter (Megi Džilenhal, 2021)

Isti slučaj kao sa The Hand of God. Bez obzira na osećaj nelagode koji će vas pratiti od prvog kadra filmske adaptacije romana Elene Ferante, poželećete da se istog trenutka teleportujete na izolovano grčko ostrvo, makar cena toga bila svakodnevna svađa sa lokalcima, razvijanje čudnog odnosa sa još čudnijim Amerikancem koji tu živi već godinama i gledanje trulog voća u apartmanu.

Rediteljski debi Megi Džilenhal se dešava delom u sadašnjosti, a delom u prošlosti glavne junakinje. I dok u sadašnjosti pratimo sjajnu Oliviju Kolman kao Ledu, profesorku književnosti na odmoru u Grčkoj, njenu mlađu verziju, u flešbekovima, glumi jednako impresivna Džesi Bakli. Iako, naravno, nikada ne dele scenu, Kolman i Bakli funkcionišu kao dva tela, a jedna duša. Dopunjuju se i ne opstaju jedna bez druge, baš kao i scene sadašnjosti i prošlosti.

Top Gun: Maverick (Džozef Kosinski, 2022)

Kada čujete Top Gun: Maverick, verujem da letnji film svakako nije prva floskula na koju pomislite. Verovatno vam pre padne na pamet nešto poput “Apsolutni blokbaster koji je spasio bioskope i verovatno jedan od najboljih filmova svih vremena, pa bi autor pre sam sebi iskopao oči kako bi se osigurao da, za kaznu, ne odgleda nijedan film do kraja života, negoli izostavio Top Gun: Maverick sa liste”.

Ali dobro, ukoliko još niste odgledali Top Gun: Maverick (svakakvih ljudi ima, ne osuđujem, samo kažem), potrebno vam je malo ubeđivanja i pitate se otkud on na listi letnjih filmova, pa, evo:

  1. Film je počeo da se prikazuje početkom leta i ostao na repertoaru bioskopa skoro čitavo leto.
  2. Radnja se mahom odvija na Top Gun akademiji za pilote, koja je smeštena u San Dijegu. Dakle, na moru.
  3. Deo radnje se, kao i u prvom delu, odvija na nosačima aviona koji moraju biti na moru.
  4. Da li film uključuje scenu u kojoj Dženifer Koneli i Tom Kruz voze jedrilicu na moru? Da.
  5. Da li film uključuje scenu u kojoj Tom Kruz, Majls Teler i još desetak polugolih pilota igraju američki fudbal na plaži? Da.

Mogu ovako do sutra, znate.

Zbogom leto! I vrati nam se, što pre.

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *