Poznate beogradske antikvarne knjižare

Zbog čega su stare i retke knjige privlačne čitaocima razgovarali smo sa prodavcima antikvarnih i polovnih knjiga u Beogradu

23. July 2021

U vremenu kada možemo da pristupimo elektronskom formatu knjige i da pronađemo brojne naslove koje danas objavljuje više izdavačkih kuća u zemlji, knjiga je konačno postala medijum pristupačan svim ljubiteljima čitanja. Njen put od privatnih biblioteka uglednih građana do širokih narodnih masa bio je izuzetno dug. Od 18. veka do danas, status knjige značajno je promenjen, a od reforme jezika koju je načinio Vuk Karadžić, posetpeno postaje bliska „običnom” čoveku. Danas do knjige možemo doći klikom na sajtu ili odlaskom do obližnje knjižare. Međutim, pored knjiga koje se štampaju danas, posebnu pažnju bibliofila privlače i one koje su nastajale u vekovima iza nas. Ukoliko potražimo pomoć na internetu, uz polovne, u pretraživaču se pojavljuju i stranice koje prodaju antikvarne knjige, a ako malo dublje zađemo u istraživanje, otkrićemo kako ova dva izraza ne predstavlju isto, iako ih u govoru neretko izjednačavamo.  

O tome šta određuje polovnu, a šta antikvarnu knjigu, zbog čega su stare i retke knjige privlačne čitaocima, o fenomenu kolekcionarstva i o tome gde možemo pronaći jedne, a gde druge, razgovarali smo sa prodavcima antikvarnih i polovnih knjiga u Beogradu.

Antikvarijat Vulin

Kada krenemo od Brankovog mosta ka Zelenom vencu, na adresi Brankova 23, nailazimo na Antikvarijat Vulin. Antikvarnica je otvorena 2005. godine. Otvorila ju je gospođa Radmila Vulin, a mi smo razgovarali sa Radoslavom Kostić, koja je u ovoj antikvarnici još od otvaranja. Nakon što je Radmila Vulin otišla u penziju, Radoslava preuzima posao.

„Od malih nogu knjige su moja velika ljubav. Studirala sam Srpski jezik i književnost sa svetskom književnošću. Još dok sam bila apsolvent zaposlila sam se u Srpskoj književnoj zadruzi. Tu sam radila takođe u antikvarijatu knjiga i potpuno se zaljubila u taj posao. Postojao je krug bibliofila koji je tu dolazio. Mi smo se tako družili i stvarali prijateljstva. Bilo je logično da ću nastaviti ovaj put. Bila mi je želja da nastavim da radim sa knjigama”, ističe Radmila.

Dok smo  razgledali antikvarnicu i listali knjige, otkrili smo kako ovde možemo pronaći brojne zaboravljene naslove, koji dolaze iz gotovo zaboravljenih izdavačkih kuća. „To su retke knjige kojih nema u slobodnoj prodaji na tržištu. Mogu da se nađu samo na ovakvim mestima. Ono zbog čega kupci vole da kupuju jeste to što stare knjige imaju kvalitet i što se tiče opreme knjige i što se tiče prevoda, lekture. Ljudi ih najčešće biraju zbog prevoda”, objašnjava Radmila.

U Antikvarijatu Vulin možemo da pronađemo izdanja od pre Prvog svetskog rata. Upravo to izdvaja antikvarnice od ostalih mesta na kojima možemo pronaći polovne knjige i vodi ka zaključku da polovna knjiga nije isto što i antikvarna. Naime, Radmila Kostić objašnjava kako su  polovne knjige one koje su štampane  nakon Prvog svetskog rata, a antikvarne knjige štampane su do 1941. godine. „Postoji jedan katalog Janka Hrkalovića koji napravio klasifikaciju svih starih knjiga. Popis obuhvata knjige objavljivane u periodu od 1741. do 1941. Knige koje spadaju u okvire ovog perioda smatraju se antikvarnim knjigama”, dodaje Radmila.

Najstarija knjiga koju možemo da pronađemo u ovoj antikvarnici jeste Građansko pravo, na  latinskom jeziku. Štampana je u Ženevi iz 1625. godine. Dobro je očuvana, dugo je čuvana u arhivama, kasnije je bila u biblioteci jednog doktora pa je preko porodice došla do antikvarnice u Brankovoj. Radmila ističe kako među retke knjige spadaju i one koje imaju posvetu autora jer ih nije jednostavni pronaći, a potpis autora utiče na vrednst knjige. „Dešavalo nam se da smo imali knjige sa potpisom Miloša Crnjanskog, Jovana Dučića… Imamo ovde sačuvane primerke sa potpisima Vojislava Ilića mlađeg. Tu su i prva izdanja, kao što su: Priče o muškom, Miloša Crnjanskog iz 1920. godine, kao i prva izdanja Tina Ujevića. „Imamo i neka nova izdanja. Recimo, knjige sa potpismo Mome Kapora dosta se cene sada. Imamo potpis Olje Ivanjicki. Pored knjiga čuvamo i staru periodiku, stare časopise”, dodaje Radmila.

Ona objašnjava kako se godinama interesovanje za antikvarne knjige menjalo. „Krug bibliofila se postepeno razbio, a mnogi ljudi koji su bili naši kupci su se odselili. Tokom letnjeg perioda, kada ljudi doputuju ovde, ima nešto više kupaca. Generalno, u odnosu na prošle godine znatno ih je manje”, ističe ona.

Pored kolekcionara, koji su, prema rečima naše sagovornice, najčešći kupci antikvarnih knjiga, u Antikvarijat Vulin navraćaju i mladi ljudi, koje zanima ponuda polovnih knjiga koje su objavljivale izdavačke kuće BIGZ i NOLIT, a na koja je sve teže naleteti u poslednje vreme.

Knjige Obradović

Potragu za antikvarnicama nastavili smo ka Kosovskoj, gde se nalazi antikvarnica Knjige Obradović, koja postoji osam godina. Razgovarali smo sa Miroslavom Obradovićem, koji se u društvu svog brata ovim poslom bavi već deset godina. Miroslav ističe kako se njegova ljubav prema knjigama rodila još u detinjstvu.

Poput antikvarnice u Brankovoj ulici, ovde je moguće pronaći i polovne knjige, uz antikvarne. Ovakav vid poslovanja otvara vrata svima koji zainteresovani za posleratna izdanja knjiga koja danas nije jednostavno pronaći. Među antikvarnim knjigama, Miroslav izdvaja knjige sa potpisom. Značajno mesto u ovoj antikvarnici zauzima zbirka Momčila Nastasijevića, sa potpisom i posvetom. Zatim i primerci knjiga Meše Selimovića, Ive Andrića i Jovana Dučića, sa potpisima. Upravo potpis autora utiče na vrednost knjige. Kupci neretko žele da drže u ruci upravo ovakve primerke, a tu priliku imaju u svakoj antikvarnici koju smo posetili, bez obzira na to da li postoji namera za kupovinom iste.

U razgovoru, Miroslav nam otkriva da su najstarije knjige u antikvarnici: Psaltir iz 18. veka, prvo izdanje Srpskog rječnika, u originalnim koricama i sa korigovanim povezom. Važno je istaći kako posao antikvara nije samo prodaja knjige već i upoznavanje sa njom, korigovanje i pripremanje za prodaju. Miroslav ističe kako je ovo kutak gde svako može da pronađu nešto što je davno propustio te da je u ovome čar antikvarnica.

Miroslav nam je preporučio da posetimo antikvarnicu Dveri, koja se nalazi u ulici Đure Jakšića 6. Iako nismo uspeli da razgovaramo sa vlasnikom, dozvolio nam je da fotografišemo i pregledamo zavidan fond knjiga koje se prostiru od poda do plafona, naslagene jedne na druge. Kroz fotografije vam prenosimo deo atmosfere iz antikvarnice.

Antikvarnica u ulici Ivana Đaje

Na adresi Ivana Đaje 14, na Vračaru, nalazi se antikvarnica u kojoj možete potražiti zaboravljene, vredne i retke naslove. Filip Tomašević objašnjava nam kako sajt postoji od 2006, a internet knjižara Antikvarne knjige počinje sa radom 2012. godine. On ističe kako je tada sve funkcionisalo poluamaterski. „Od marta smo na ovoj lokaciji, a pre toga smo bili osam godina na Neimaru. Ja se ovim bavim od petog razreda osnovne škole, kada sa počinjao kao prikupljač knjiga. Oko dvoje dvadeset i treće godine počeo sam da se bavim trgovinom pored svega”, dodaje Filip.

Prelazak iz uloge kolekcionara u ulogu prodavca knjiga, može biti prednost. On ističe kako je to značajno jer pristupa radu iz ugla kupca i prodavca istovremeno. Filipova ljubav prema retkim knjigama rađala se još u osnovnoj školi. „Bežao sam sa časova i išao u Istorijski muzej, antikvarnicu Srpske književne zadruge preko puta Beograđanke. Studirao sam etnologiju i prekinuo kada sam počeo ovim da se bavim. Nisam želeo da imam platu i da radim za šefa, valjda sam zato tu. Nije bilo jednostavno, posebno na početku. Živeo sam u inostranstvu i tek 2012. kada sam se vratio, počeo sam ozbiljnije da radim”, ističe Filip.

Ukoliko na internetu potražimo polovne knjige u našoj zemlji, upravo Filipova stranica će nam izaći kao relevantna. On ističe kako je važno da razlikujemo polovne, antikvarne i stare i retke knjige. Stare i retke knjige su one koje predstavljaju domaće kulturno blago i ranije je važilo da one pripadaju periodu do Vukove reforme jezika. Sad bi trebalo da se pomeri do kraja Prvog svetskog rata.

U razgovoru sa njim otkrili smo i to da najstarija knjiga u knjižari nije i najvrednija. Naime, u pitanju je italijanski Teolog iz 1645. i iz 1592. godine. Iako je u pitanju 16. i 17. vek, ovo nisu tako retka izdanja. „U to vreme postojale su divlje štamparije, uglavnom u Belgiji. Recimo, u 16. veku izašla su dva značajna izdanja Božanstvene komedije, a krajem 16. i u 17. veku u Belgiji su izašli minijaturni formati na divlje. Naravno, to nisu retka i značajna izdanja”, objašnjava Filip.

Međutim, posebno mesto u knjižari zauzima prvo izdanje Disove zbirke Utopljene duše, iz 1911. godine. Za ovo izdanje namenski je naknadno rađena kožna kutija, umetnički rad Aleksandra Ćeklića, našeg čuvenog knjigovesca. U antikvarnici možemo pronaći i prvu knjigu pesama  Milutina Bojića. Takođe, zanimljiva su i retka divot izdanja Srpske književne zadruge. Knjige su urađene u zlatotisku, imaju sedefasti predlist i rađene su u Beču. Saznajemo kako su najvrednije knjige  kod nas upravo one koje su urađene u originalnom povezu, takozvanom divot povezu. U to vreme, zlatni povez bio je izuzetno skup pa su se mnogi izdavači odlučivali da objave knjige bez poveza ili u najjednostavnijem povezu i vlasnik bi sam nosio knjige kod knjigovesca.

Pomenuli smo stare i retke knjige, one koje su urađene u divotu, sa naknadno napravljenim kutijama u zlatotisku, sa potpisima. Sve ovo doprinsi punom ugođaju kada držimo knjigu u ruci. Filip ističe kako postoje kriterijumi koji uvećavaju ili smanjuju cene. „U inostranstvu postoje jasno određeni uslovi koji određuju vrednost ― originalni povez, poznato ime knjigovesca, očuvanost originalnog izdanja. Kod nas su kriterijumi niži  jer je srpska knjiga, od svog nastanka, prolazila kroz različite probleme. Uvek su postojali mali tiraži. Mnoge knjige koje na zapadu ne bi bile prihvaćene kao dobar primerak, kod nas se vrednuju”, zaključuje Filip.

Naravno, na vrednost knjige utiče mnogo dodatnih faktora. Na kraju, Filip ističe kako postoje određene knjige za koje ne postoji interesovanje, bez obzira na to što su prvo izdanje, potpisane, u očuvanom povezu.

Što se tiče novijih antikvarnih knjiga, za kupce je najinteresantnija istorija i prva izdanja domaćih pisaca. Kada govorimo o starijim, Filip ističe sve do Vukove reforme kao izuzetno zanimljvo, a posebno 18. vek, kada je štampano samo 300 knjiga kod nas. U 17. veku štampana je samo jedna knjiga, to je najstarija srpska knjiga koju smo imali, iz 1638. godine, u pitanju je psaltir. Važno je pomenuti i značaj knjiga iz 15. i 16. veka koje su izašle iz štamparije na Cetinju. Prema njegovim rečima ― „To su knjige koje se vide jednom u životu”.

Iako su se naši dosadašnji sagovornici složili u tome da je nekada bilo više zainteresovanih, Filip ističe kako mu se čini da se antikvarne knjige sada kupuje više nego ikad, o ćemu govori skoro 18 000 prijavljenih kupaca na sajtu. Međutim, problem je to što knjiga nema kao ranije.

„Do 1999, kada sam počinjao, mogli ste da odete na Kalenić pijacu i napunite torbu retkim knjigama. Onda je usledilo bombardovanje i ispražnjeni su svi podrumi, da bi se u njima obitavalo. Ko zna gde su završile mnoge knjige. Od 2010. je sve teže pronaći. Ja sada mogu da pronađem eventualno dve knjige mesečno, i to je uspeh. Zbog toga cena posebno skače”, ističe Filip.

Na kraju, pitali smo Filipa i zašto su stare knjige toliko zanimljive što on objašnjava najviše kroz aspekat kolekcionarstva.

„Ne postoji racionalno objašnjenje. Postoje ljudi koji skupljaju knjige, ali ih ne čitaju, recimo. Postoje oni koji stare knjige doživljavaju kao nešto magično. Takođe, neverovatan je recimo doživljaj kada vi držite u ruci prvo izdanje Disove zbirke, koju je i on držao u ruci. Meni je zanimljiva prva knjiga Justina Popovića, pravoslavni svetac, učenik Nikolaja Velimirovića. Završio je na Oksvordu i u Atini Teologiju. U knjizi Filozofija religije Dostojevskog nalazi se i njegova posveta. To je knjiga koju je čovek koji je proglašen za sveca držao u ruci”, objašnjava Filip.

On dodaje kako postoji i tehnička strana. Naime, stara knjiga ima adekvatan format i margine oko teksta. Font i razmak su adekvatni, slova nisu previše mala niti previše velika. To je bio nekada dominantan medij i bilo je važno da bude jednostavan za upotrebu. Oprema knjige, dizajn, stvaraju ugođaj prilikom čitanja.

Polovne knjige u Knez Mihajlovoj

Iako naziv „polovna knjiga” otvara bezbroj različitih tumačenja u razgovoru sa antikvarima otkrili smo kako one takođe predstavljaju retka izdanja te da ih vremenski period objavljivanja razlikuje od antikvarnih. Godinama unazad, studenti su kupovali knjige na tezgama ispred fakulteta, a nezaobilazan je bio plato ispred Filološkog fakulteta. U poslednjih deset godina tezge se nalaze u Knez Mihajlovoj ulici.

Aleksandar Obradović, jedan od prodavaca, objašnjava da su pre deset godina izmešteni sa platoa Filozofskog fakulteta od strane komunalne policije te da danas rade na tezgama i uredno plaćaju porez. Kako Aleksandar ističe, njihovi kupci gledaju ono što ih zanima, nezavisno od datuma. Važno je istaći da na ovim tezgama možemo pronaći isključivo polovne knjige, sa cenama prilagođenim studentima, između ostalog. „Mnogo toga ne možete da pronađete danas u prodaji po knjižarama. Nekome je potrebno radi istraživanja, radi radoznalosti”, ističe Aleksandar.

Aleksandrov kolega, Šerif Komina, ističe kako je primetio da je najčešća potražnja za delima iz psihologija i filozofije, što je posebno zanimljivo studentima. Zatim Čarobni breg Tomasa Mana i Danteov Pakao jer su štampani u manje primeraka. Šerif Komina prodaje na ovoj lokaciji takođe deset godina. Međutim, seća se još uvek svojih početaka u Knez Mihajlovoj dok nije bio zabranjen prolazak automobila.

Obojica, međutim ističu, kako je godina za nama ostavila traga i na njihov rad.  Osim toga, kao jedan od problema Šerif ističe to što danas mlađi često čitaju preko interneta pa zato i slabije kupuju.

Važno je istaći kako posao naših sagovornika nije samo jednostavna prodaja i razmena knjiga. Osim što se bave prodajom knjiga, prodavci i vlasnici antikvarnica, obavljaju niz poslova koji utiču na to da u rukama držimo knjigu koja je spremna za prodaju. Kako Filip Tomašević ističe ― „Dešava da se ceo dan bavim samo jednom retkom knjigom. Nekad čak ni u bibliografijama nisu tačni podaci. Knjige nosim na restauraciju, reparaciju, a pre svega pažljivo istražim o njima pre nego što odlučim da ih stavim u prodaju”.

Kroz zanimljive razgovore sa prodavcima antikvarnih i polovnih knjiga otkrivamo kako čar starih izdanja nije u materijalnom posedovanju knjige već u posebnom doživljaju koji nam ove knjige pružaju. Na to utiče miris papira, dizajn korica, izgled margine, a na kraju i sveopšti utisak da je ta knjiga proživela svoj vek u različitim rukama. U toj jedinstvenosti upravo leži njena vrednost.

Fotografije: Marija Todorović

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!