Predizborna kampanja u jeku pandemije

Koliko su predstavnici različitih stranaka bili zastupljeni na televiziji za vreme pandemije i koliko je ona uticala na njihovo političko predstavljanje?

10. June 2020

Povodom dvadeset trećeg rođendana lista Danas, organizovana je onlajn tribina „Izbori, mediji i korona“ koja je održana sinoć preko „Zoom“ platforme. Kako mediji ispunjavaju zadatak objektivnog i istinitog informisanja javnosti tokom predizborne kampanje u specifičnim okolnostima uslovljenim epidemijom korona virusa, bilo je ključno pitanje ove tribine u kojoj su učestvovali novinarka Antonela Riha, član Saveta REM-a Slobodan Cvejić, Raša Nedeljkov (CRTA) i novinar i urednik portala RTS Zoran Stanojević.

Na početku razgovora direktor organizacije CRTA,  Raša Nedeljkov izneo je podatke da prema javnomnjenjskim istraživanjima, 80 posto građana prednost daje televiziji kao izvoru za informisanje o političkim, društvenim, ekonomskim i drugim temama. Polovina tih građana bira RTS kao ključni izvor, samim tim Nedeljkov smatra da javni servis ima daleko odgovorniju ulogu od ostalih medija.

Raša Nedeljkov, foto: N1

On dodaje da od oktobra meseca prošle godine, predstavnici vladajućih stranaka su na pet televizija sa nacionalnom pokrivenošću proveli 75 posto vremena u „prajm tajmu“ od 18h do ponoći.

„Kada se govori o predstavnicima vlasti u većini slučajeva oni imaju priliku da govore sami o sebi ili da budu citirani, opozicija koja je najavila izlazak na izbore je takođe imala priliku da govori o sebi ili da o njima bude reči u negativnom kontekstu, dok deo opozicije koji je najavljivao bojkot je većinu vremena bio samo objekat razgovora“, rekao je Nedeljkov ističući da za vreme epidemije sve ono što nije valjalo u našem sistemu, postalo je samo izraženije gde su sve „mane dovedene do ekstrema“.

On je zaključio kako u tim medijima ne postoji pluralizam mišljenja.

Kada je reč o izborima i medijskom izveštavanju novinarka Antonela Riha smatra da je izveštavanje velikih i najtiražnijih medija vrlo jednostrano i da nekoliko dana kampanje neće imati onaj efekat kakav bi moralo da ima izveštavanje medija, ne samo uoči izbora.

„Za mnoge ljude je Dnevnik RTS-a glavni izvor informisanja kada je reč o izborima. To je program koji je      „ukućanka“ barem milion gledalaca i nisam baš sigurna da oni tokom ove kampanje mogu dobro da vide šta stranke nude i kakva je realna politička priča u ovoj zemlji. To je zato što imate jedan potpuno neravnopravan odnos između vladajuće stranke i njihovih koalicionih partnera i onoga što se pojavljuje u „izbornom bloku” gde je opozicija“, saopštila je Riha.

Na kraju izlaganja je zaključila da kada posmatramo RTS kao najgledaniji program,  mi imamo apsolutno neravnopravno predstavljanje stranaka.

Antonela Riha, foto: N1

Na primedbe da javni servis neravnopravno zastupa sve političke opcije u svom programu, novinar i urednik internet portala RTS Zorav Stanojević je rekao kako ne želi da ocenjuje rad svoje medijske kuće. On je to uporedio sa situacijom kada učenika pitaju koju bi ocenu dao sam sebi, te da je logičan odgovor da je to petica.

„Ne bih da se upuštam u to da li je dnevnik RTS-a dobar ili loš. Mislim da je on takav – kakav je i da je na izvestan način on ogledalo ovog društva. Nekome se to ogledalo sviđa, nekome ne“ rekao je Stanojević i posebno naglasio da je od početka višepartizma običaj da oni koju su na vlasti, tokom predizborne kampanje naglo pokazuju zainteresoanost da se pojavljuju u medijima u kapacitetu funkcionera, a ne u stranačkom kapacitetu.

On je potvrdio da su sve vlasti u zadnjih 30 godina do kraja koristile prednosti koje imaju tokom kampanje sa ciljem da inteziviraju svoje aktivnosti.

„RTS nikada nije bio medij koji je nastupao oštro. RTS je medij sredine. Uvek smo imali medije koji udaraju oštro, otvaraju razne afere i bave se njima, to nije bio slučaj i sa RTS-om. Tokom svoje istorije on nikad nije bio taj koji pokreće neka velika pitanja“, zaključio je Stanojević  i dodao da je RTS na neki način  bio partner svakoj vlasti,  i da je to posebno pitanje funkcije javnog servisa.

Zoran Stanojević, foto: Medija centar Beograd

Svi su se složili sa članom Saveta REM-a Slobodanom Cvejićem koji je objasnio da ni na koji način nije propisano kako RTS treba da ispunjava svoju ulogu, te da je propisan samo domen njegovog delovanja, a da od uređivačke politike zavisi kako će se ta uloga ispunjavati.

„Javni medijski prostor je javno dobro i tu nema šta da se pitamo da li se slažemo ili se ne slažemo oko toga. To je prosto tako. Nigde u svetu ne postoji da medijski prostor bude privatno dobro. Možete da dobijete licencu, to jest nacionalnu frekvenciju, ali vi ste dobili pravo da se vozite po autoputu – niste dobili deonicu autoputa. Ne možete vi da kažete „ti možeš da uđeš na ovaj put, a ti ne” ili „ti možeš da voziš 150 na sat, a ti smeš samo 50 na sat”, naglasio je Cvejić.

Na kraju je zaključio da RTS treba da ima više odgovornosti nego što je pokazuje.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Uticaj televizije: kriza popularnosti ili ne?

Uticaj televizije: kriza popularnosti ili ne?

U susret Svetskom danu televizije koji se obeležava 21. novembra, donosimo priču o nastanku i uticaju televizije, ali i postavljamo pitanje: da li je popularnost televizije u krizi?