Projekat ,,Promaja” studenata Fakulteta dramskih umetnosti predstavljen je po prvi put u subotu u staroj Šećerani. Projekat predstavlja pokušaj da se na napuštenim lokacijama, arhitektonskim objektima koji više nemaju funkciju nešto ponovo dešava. Aktivnošću mladih umetnika napušteni prostori bi ponovo imali funkciju, a samim tim bi umetnici imali prostor za izlaganje svojih umetničkih radova, kinematografije, muzike i manifestacija koje su izuzetno pogodne na ovakvim mestima.
Velika zahvalnost se duguje pozorištu KPGT, koje je pre 22 goine u ovom napuštenom prostoru Šećerane imao svoju prvu predstavu. Svojim aktivnostima koje i dalje traju oni drže ovaj napušten prostor dalje od zaborava. Promaja je započeta tribinom na kojoj su govorili Iva Čukić, suosnivačica i članica udruženja Ministarstvo prostora, koje se bavi pitanjima vezanim za razvoj gradova, urbanim politikama i transformacijama, Luka Strika, vizuelni umetnik i freelance fotograf, predsednik Upravnog odbora Nezavisne kulturne scene Srbije, Milica Pekić, koja se bavi novim modelima zajedničkog upravljanja javnim resursima kulture i Viktor Kiš, skulptor i osnivač Ciglane-Klub ljubitelja teške inustrije i festvala Dev9t,koji promoviše svih devet umetnosti.
Razgovor je započet upoznavanjem sa javnim napuštenim prostorima i koliko su oni zapravo bitni za razvoj umetnosti u Beogradu, a tako i celoj Srbiji. Iz različitih mišljenja sagovornika o pristupu javnim prostorima moglo se zaključiti da taj posao nimalo nije lak. Iva je objasnila koliko je informisanje bitno za ekipu koja kreće u ovakve akcije. Organizacija ljudi i prihvatanje nekog zajedničkog cilja mogu izuzetno pomoći i ubrzati proces realizacije ideje o korišćenju nekog napuštenog prostora. Ona je takođe napomenula da su pregovori sa Ministarstvom kulture i drugim državnim sektorima izuzetno teški i iscrpljujući. Njih ne zanimaju ideje umetnika u smislu realizacije projekta i šta bi on predstavljao za društvo, nego profitabilnost.
,,Sve što nije profitabilno nije dobrodošlo ”, rekla je Iva i upozorila da je upornost jako bitna za ovakve projekte. Kao primer uspešne upornosti navela je kulturni spomenik Boško Buha, koji članom 38, prvi put dobija mogućnost na pravo kulturnog starateljstva. To znači da društvo dobija mogućnost da koristi i brine o tom prostoru. I ako ovaj član postoji već 10 godina, a možda čak i više, ovo je prvi put da ga Ministarstvo kulture, a samim tim i Država relizuje zahvaljujući upornosti građana.
Luka Strika se nadovezao na pitanje samog projekta iskorišćavanja nekog napuštenog prostora, stavljajući akcenat na slobodu izražavanja u umetnosti na javnom prostoru.
,,Iskrenost i otvorenost u namerama i cilju je jako bitna za ekipu ljudi koja se aktivira za traženje prostora” , rekao je Luka i dodao da strah ne sme da postoji, ni od policije, ni izvršitelja za bilo koju borbu prostora, straha nema i on ne sme da postoji.
Milica Pekić, diplomirana istoričarka umetnosti kao primer funkcionalnog sistema za realizaciju ideja predstavila je ideju otvorenog kalendara koju ona praktikuje u svojoj organizaciji. Otvoreni kalendar predstavlja model upotrebe prostora tako što svaki umetnik ili izvođač upisuje u tabelu kad želi da predstavi neki rad, ideju u prostoru njihovog Magacina.
,,Bitno je da mladi ljudi prave sopstvene institucije,aktiviraju se u pogledu napuštenih prostora i imaju svest”, obljasnila je Milica i dodala da borba za pravo kulture kao javnog dobra mora da bude prisutna u glavam mladih ljudi, a da umetnost mora da se realizuje i gradi radi umetnosti.
Viktor Kiš se u toj ideji ,,umetnost radi umetnosti” nije saglasio, oslanjajući se na svoje životno iskustvo kao umetnika i čoveka koji je sam baš i otvorio za korišćenje jedan napušten prostor. On je ponudio primer pitajući publiku i svoje sagovornike šta bi oni uradili da se svaki javni napušten prostor oslobodi i kako bi ga iskoristili, time se nadovezuje i na svoj prostor Ciglane. Bitno je da ljudi koji se aktiviraju u tom pravcu, znaju da moraju imati profitabilnu ideju koja će platiti troškove tog objekta. On je istakao da je Ciglana otvoreno mesto sa ciljem da prima sve vrste umetnika da koriste njen prostor, bez obzira da li je to kao izložbeni prostor ili samo atelje na jedan dan.
,,Ne morate da me pitate da li možete da koristite prostor, samo dođite”, rekao je Kiš kroz smeh. Održivost prostora mora da ima finansijsku dobit, a posetioci moraju biti svesni umetničkog delovanja unutar prostora. Prodaja umetničkih dela i samoodrživost daju sigurnost, praksu i mogućnost za daljim održavanjem vašeg prostora i samim tim i vašeg napredovanja. On je pozvao sve mlađe i starije umetnike da dođu i koriste prostor Ciglane sasvim besplatno, jer ona i jeste napravljena da bi pomogla umetničkoj sceni Beograda.
Dalji program ,,Promaje” je sastojao se od prikazivanja video-instalacije i performansa studentkinja Novih medija sa Fakulteta likovnih umetnosti, pod nazivom ,,Drugo mesto”. Inspirisane prostorom Šećerane, mlade umetnice plesale su sa šećerom, loptom i ostalim rekvizitima koji su se nalazili unutar same fabrike. Perfomans dopunjuje dvokanalna instalacija koja prikazuje različiti niz ne povezanih radnji unutar objekta u kom se nalaze. Ovakvim popstupkom želelel su da prikažu kontrast između nekadašnjeg rada ove ustanove i sadašnjeg. Bunt osoba koje beže od životnih normi koji je neko drugi prepisao da takve moraju biti, bežanjem u svet igre i zabave u ovom slučaju u fabrici.
Na kraju programa nastupao je all star bend Zodom svirajući hitove rock and rolla od Bitlsa do Metalike, dokazujući da su fabrike odličan prostor za svirke bilo koje vrste.
Promaju su upotpunili volonteri i najbliži saradnici, pa nas je zanimalo i njihovo iskustvo rada na ovom projektu.
“To je projekat studenata prve godine Fakulteta Dramskih Umetnosti,oni su od nule napravili nešto veliko i zanimljivo i interesantno za mlade. Ovo je mlada organizacija koja je tek pokrenula ovaj pokret napuštenih lokacija i zgrada, da ih nerenoviraju ali opet ožive, da budu aktuelni i da se organizuje još ovakvih stvari” – Mina, 19.
“Ovaj projekat predstavlja dobru ideju mladih da ožive neke prostore koji su napušteni i imaju potencijal da se koriste u neke dobre svrhe, posebno ako su vezani za kulturu što je i drugim mladima korisno. Meni lično predstavlja podršku kolegama koji su započeli ovo i nadu da sa možda drugim prostorima može da se uradi nešti slično” – Milica, 19.
“Osećam se jako uzbuđeno i jako ponosno na svoje kolege što su uspeli ovo da realizuju. Mislim da je potrebna velika hrabrost i velika smelost da bi se ovo napravilo. Mislim da treba više da se posvećuje pažnja ovakvim napuštenim prostorima, kako bi oni jednog dana mogli da se ožive i da se na neki način održavaju manifestacije u njima ili nešto slično” – Milica, 20.
Promaja će se proširiti gradom, a vi se potrudite da je uhvatite. Dobrih ideja nikad ne može biti previše, ali da bi opstale potrebna im je stalna podrška. Svaki put kada vidim nekog kako iskreno realizuje i širi svoje ideje, bori se za njih i ne odustaje želim da mu se pridružim. Ekipa koja stoji iza Promaje predstavlja takav vid razmišljanja i želimo im svu sreću u daljoj realizaciji i prikazivanju zaboravljenih napuštenih prostora!
Upoznajte se sa Promajom: https://www.facebook.com/promaajaa/?epa=SEARCH_BOX
Autorka teksta: Anđelika Babić
0 Comments