fbpx

Prva samostalna izložba Nebojše Petrovića: Ljudska prava u 25 slika

Danas će biti otvorena prva samostalna izložba Nebojše Petrovića, umetnika koji je uz podršku Beogradskog centra za ljudska prava i Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava, stvorio pop art izložbu posvećenu Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. Izložba pod nazivom „25 slika:  Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima“ biće otvorena danas u 16 sati u Domu omladine Beograda.

Ova izložba predstavlja vizualizaciju Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima viđenu očima autora i inspirisane pop art i stripskom estetikom, a biće otvorena do 25. aprila.


A ko je Nebojša Petrović? Nebojša Petrović je vizuelni umetnik koji se godinama uspešno bavi animacijom, ilustrovanjem, crtanjem, grafikom, oslikavanjem murala, grafičkim dizajnom i fotografijom, koga smo želeli bolje da upoznamo kroz razgovor o izložbi.

Kako i kada si počeo da se baviš likovnom umetnošću?

To je deo mene oduvek. Od malih nogu sam crtao, slikao i maštao da ću se jednog dana time baviti. Nekako nisam ni razmišljao o tome kao o nečemu što se bira i počinje sa tim. Prosto sam živeo sa tim talentom, ljudi oko mene, moja porodica prvenstveno, su to prepoznali i bodrili me.

Da li ti je ovo prva izložba?

Zapravo i jeste. Prva javna izložba mojih radova, samostalna izložba. Učestvovao sam na nekim grupnim izložbama ranije u toku studiranja. Posle se nisam mnogo time bavio, mislim na aktivan izlagački rad. I sada je spontanno došlo do ove ideje, a zahvaljujući višegodišnjoj uspešnoj saradnji sa Beogradskim centrom za ljudska prava u okvoru Omladinskog programa. Tim iz UN-a je prepoznao ovu ideju, podržali nas, i tako je došlo i do realizacije ove izložbe i eto, mog prvog samostalnog izlaganja.

Šta najviše voliš da radiš?

Nisam siguran da bih mogao da izdvojim to što najviše volim da radim. Bavim se različitim stvarima u okviru vizuelnih umetnosti – crtanjem, slikanjem murala, ilustrovanjem, grafičkim dizajnom, fotografijom i animacijom. Možda bih ovde ipak izdvojio animaciju kao poseban deo mog stvaranja, nešto čemu se uvek rado posvećujem i u čemu crpim inspiraciju. Tu mislim uglavnom na autorsku, umetničku animaciju.

Šta te najviše inspiriše?

Inspirišu me ljudi, inspiriše me priroda, život oko mene. Zatim, već sam pomenuo, umetnička animacija i uopšte pokret, igra, ples, zanimljivi autorski filmovi, stripovi. Dosta toga može da me inspiriše, zavisi i od trenutnog raspoloženja, životnih okolnosti. Veliku snagu, polet, dobijam kroz rad sa decom i mladima, posebno sa onima koji su na neki način ugroženi, marginalizovani, čiji život teče nekim drugačijim tokovima, većini nas potpuno nezamislivim.

Trenutna izložba u Domu omladine inspirisana je ljudskim pravima. Da li misliš da umetnost može da doprinese razvoju ljudskih prava?

Verujem da je uloga umetnosti da pokreće svet, pokreće promene u društvu. Umetnost je ta koja otvara vrata spoznaje, preispitivanja, sagledavanja stvari koje su skrivene u svakodnevnoj životnoj trci. Otvara um, ruši granice, predrasude. Umetničkim jezikom je često mnogo lakše govoriti, istupati u javnosti i skrenuti pažnju na važne stvari i probleme u društvu. Umetničkim pristupom se može lakše dopreti do unutrašnjosti posmatrača, on se lakše može identifikovati sa problemom i na taj način uočiti, bolje shvatiti i možda dobiti pobudu za akcijom.

Šta je zajedničko ljudskim pravima i umetnosti?

Među ljudskim pravima su svakako i pravo na kulturu, pravo na umetnost...znači da je umetnost i kultura uopšte prepoznata kao nešto što je važno za čoveka i da ne sme biti lišen prava da se time bavi ili uživa. U opresivnim sistemima se čak namenski radi na tome da se ta vrsta slobode ograniči, upravo zbog te moći da umetnost otvori um i proširi vidike.

Kako je izgledao rad na izložbi?

Trebalo je u početku dosta pripreme. Morao sam nekako da uđem i shvatim sve što se govori u Deklaraciji, da sebi protumačim  pravnički jezik jednog dokumenta, pa da onda pročešljam po svom sećanju, nađem neke veze, asocijacije iz svakodnevnog života, neke metafore. Veliku sam pomoć u tome imao od ljudi sa kojima radim, prvenstveno mladih okupljenih oko programa Bg centra. Na kraju sam došao do toga da čovek bude u centru svake ilustracije, bilo kao portret, ruke, stopala ili neki drugi deo tela, ljudska figura u određenom kontekstu.

Kakav će biti dalji put izložbe?

Ova izložba će nam biti pokazatelj na kakvom smo putu, koliko ćemo biti uspešni u nameri da ljudima približimo temu ljudskih prava. Ideja je da izložba obiđe još neke gradove, a verujem da ćemo u saradnji sa kolegama iz UN-a tek razraditi nove ideje i učiniti da produkti ove izložbe žive i izvan izložbenih prostora.

Nebojša Petrović
Marina Zec

Ostavi komentar