Svetski dan borbe protiv AIDS-a obeležava se 1. decembra još od 1988. godine, a crvena traka, kao simbol borbe protiv bolesti i solidarnosti sa obolelima, ustanovljena je 1991. godine. Ovogodišnja tema Svetskog dana borbe protiv AIDS-a je „Rock the Ribbon”, a slоgаn оvоgоdišnjе kаmpаnjе u Srbiji glasi „Izјеdnаčimо” i svojevrstan je pоziv dа zајеdničkim dеlоvаnjеm doprinesemo rеšаvаnju nејеdnаkоsti i pоmоgnеmо u оkоnčаnju оvе pаndеmiје, sа ciljеm dа sе dо 2030. gоdinе оkоnčа AIDS kао glоbаlnа prеtnjа pо zdrаvljе, navode iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
Kada i kako se prvi put pojavio AIDS?
Godine 1981. kod jednog broja relativno mladih pacijenata, razvilo se zapaljenje pluća uzrokovano mikroorganizmom koji je do tada takvo oboljenje izazivalo samo kod osoba koje su imale oštećen imunološki odbrambeni sistem. Nakon par meseci, počeli su da se pojavljuju drugi slični slučajevi, a ubrzo je došlo do naučnih otkrića da se ovo novo oboljenje prenosi sekusalnim putem ili putem krvi. Najčešće su bili pogođeni mladi, u početku pripadnici istopolne zajednice, međutim, ubrzo je ustanovljeno da pripadnici oba pola i svih seksualnih orijentacija podjednako obolevaju. Virus je zvanično otkriven 1986. godine upoređivanjem više uzoraka sa sličnim simptomima, a međunarodni Komitet ga je nazvao HIV (Human Immunodeficiency Virus).
U početku je virus odneo mnogo života usled nedovoljno znanja i neadekvatnog lečenja, tada novog oboljenja. Danas, sa napretkom medicine, SIDA ne znači automatski i bolest kobnu po život, sа svе vеćim pristupоm еfikаsnој prеvеnciјi, diјаgnоstici, lеčеnju i nеzi оsоbа inficirаnih HIV-оm, uključuјući i prеvеnciјu i lеčеnjе infеkciја које sе јаvljајu uslеd nаrušеnоg imunоlоšкоg sistеmа, HIV infеkciја је pоstаlа hrоničnо zdrаvstvеnо stаnjе kоје оmоgućаvа ljudimа dа vоdе dug i prоduktivаn živоt, navodi se u saopštenju Batuta, povodom Svetskog dana borbe protiv side.
Sta je AIDS ili sida?
AIDS predstavlja sindrom stečenog gubitka imuniteta i ujedno je poslednji i najteži stadijum HIV infekcije. Stečeni gubitak sposobnosti imunološke odbrane znači da je neki uzročnik onemogućio imuni sistem da se efikasno brani i da savlada mikroorganizme koji kod sasvim zdravih ljudi ne dovode do ispoljavanja oboljenja.
Šta je HIV?
HIV je skraćenica za virus humane imunodeficijencije (Human Immunodeficiency Virus) koji je uzročnik HIV infekcije, odnosno side ili AIDS-a. Utvrđeno je postojanje dva tipa virusa, HIV1 i HIV2. HIV1 je opasniji, progresivniji, lakše se penosi sa osobe na osobu i glavni je uzročnik AIDS-a.
Koja je razlika između HIV-a i AIDS-a?
Česta zabuna između ova dva termina dovodi do nejasnog razumevanja i razlike između virusa HIV i bolesti AIDS-a. Osoba koja ima HIV, ne mora da ima i AIDS, ali zato, osoba koja ima AIDS, tj. sidu, ima i HIV. Osoba koja ima HIV infekciju (HIV pozitivna osoba) inficirana je HIV-om i može godinama da nema nikakve simptome bolesti, najčešće se oseća sasvim dobro, a s obzirom na to da može godinama biti bez znakova oboljenja, epidemiološki gledano, ovaj period predstavlja „najopasniji” period za dalje prenošenje virusa, jer se inficirana osoba oseća sasvim „zdravo” i najčešće nije svesna da je inficirana. Klinički simptomi se javljaju tek posle nekoliko godina od infekcije (najčešće 7 do 10, pa i više godina) i tek nakon što se pojave klinički simptomi kažemo da je osoba obolela od AIDS-a, odnosno side.
Koji su simptomi?
Nakon što se desi HIV infekcija, što se može utvrditi pouzdano ako se uradi test na HIV virus, prvi HIV simptomi se obično javljaju brzo, svega par meseci nakon infekcije. Tada počinje prva faza HIV infekcije. To su simptomi koji podsećaju na simptome gripa – povišena temperatura, glavobolja, iscrpljenost, uvećanje limfnih čvorova, s obzirom na to da je to mesto gde HIV virus traži svoje utočište uporedo sa opštom borbom koju organizam započinje protiv njega. Ovo je poznato kao latentna faza (tj. mirovanje virusa) i ona najčešće traje nekoliko godina.
Rani simptomi side, tj. rana progresija HIV infekcije u bolest AIDS ima različite simptome, a neki od njih su: manjak energije, iscrpljenost, gubitak težine, znojenje u snu, često povišena temperatura, uporni osip na koži, gubitak sećanja na kratak vremenski period, abnormalni rezultati PAPA testa i drugi.
Različiti simptomi i znakovi oboljenja ne ispoljavaju se uvek u punom obimu. U nekim slučajevima ispoljava se samo jedan (na primer, gubitak na težini), a u nekim slučajevima više njih (zapaljenje pluća, gubitak na težini, otok limfnih žlezda i drugi).
Šta može ubrzati pojavu kliničkih simptioma?
Ono što najčešće ubrzava pojavu simptoma su nezdrav način života, neredovna i neadekvatna ishrana, stresovi, nespavanje, postojanje drugih infekcija ili bolesti (pre svega polno prenosivih infekcija).
Kako se HIV prenosi?
Zabluda je da HIV može preneti ubod komarca, poljubac ili dodir zaražene osobe, ovaj virus se zapravo prenosi putem telesnih tečnosti (krv, sperma, predejakularna tečnost, vaginalni sekret, majčino mleko) ili tokom analnog, vaginalnog i oralnog seksa, putem transfuzije krvi, nesavesnim korišćenjem igala intravenskih zavisnika, preko placente i dojenjem. U našoj zemlji od 1987. godine zakonski je regulisana kontrola svih produkata krvi, tkiva i organa na HIV, kada je reč o dobrovoljnom davanju krvi. Ipak, u početnom periodu infekcije (najčešće od 6 do 8 nedelja), ukoliko bi neko dobrovoljno dao krv, postojala bi mogućnost ovakvog načina prenosa jer se ELISA testovima (koji se svuda u svetu koriste kao rutinski testovi) ne bi mogla detektovati antitela kojih još nema u dovoljnoj količini u krvi.
Kako se zaštititi?
Kako biste umanjili rizik da se zarazite HIV virusom, obavezno koristite kondome prilikom seksualnog odnosa, ne menjate često seksualne partnere, ukoliko želite da se tetovirate ili stavite pirsing, pažljivo odaberite mesto gde ćete to uraditi jer je važno da oprema bude sterilna.
Dijagnostika i testiranje
Najjednostavniji način provere jeste korišćenje testova za dijagnostiku HIV infekcije. Najćešće se koristi osnovni ELISA test, kojim se otkrivaju specifična antitela u krvi, ukoliko postoji HIV infekcija ili kombinovani test. Kao potvrdni test koristi se specifičniji test za otkrivanje antitela (npr. Western Blot). Postoje i testovi kojima se otkriva sama struktura virusa, (npr. PCR) i to već posle 10 do 14 dana od kada se infekcija dogodila, ali se oni retko koriste za rutinska testiranja. Važno je znati da takozvani „brzi testovi” koji se mogu kupiti u apotekama nisu za kućnu upotrebu i da ih ne treba koristiti za samotestiranje, zato što nisu dovoljno precizni i, pre svega, zbog toga što je u trenucima otkrivanja rezultata svakoj osobi neophodna podrška.
Lečenje
Za sada još uvek ne postoji adekvatna vakcina koja bi bila prevencija HIV-u, a glavnu prepreku tome predstavlja menjanja njegove strukture prilikom svakog umnožavanja. U lečenju se najčešće koriste lekovi koji pomažu normalnom funkcionisanju osobe obolele od HIV-a. Nažalost, AIDS se još uvek ne može izlečiti, nego se terapijom samo produžava život osobi koja je HIV pozitivna ili obolela od AIDS-a. Kod težih slučajeva, bolnička hospitalizacija je jedan od vidova lečenja i način da se situacija prati.
Epidemiološka situacija u Srbiji
Prеmа pоdаcimа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” оd pоčеtка еpidеmiје, 1985. gоdinе, zаključnо sа 27. nоvеmbrоm 2022. gоdinе, u Rеpublici Srbiјi su rеgistrоvаnе 4.524 оsоbе inficirаnе HIV-оm, оd kојih su 2.152 оsоbе оbоlеlе оd AIDS-а, dоk su 1.192 оsоbе inficirаnе HIV-оm umrlе оd AIDS-а, а јоš 144 оsоbе inficirаnе HIV-оm su umrlе оd bоlеsti ili stаnjа kоја nisu pоvеzаnа sа HIV infеkciјоm.
U pеriоdu od јаnuаra do nоvеmbаra 2022. gоdinе, diјаgnоstikоvаnе su i priјаvljеnе 152 оsоbе inficirаnе HIV-оm, štо је zа čеtvrtinu višе nеgо u istоm pеriоdu prоšlе gоdinе (120 оsоbа), аli је zа 13% mаnjе u pоrеđеnju sа istim pеriоdоm 2019. gоdinе (175 оsоbа). Као i rаniјih gоdinа, i оvе gоdinе sеksuаlni put prеnоsа је dоminаntаn (98% svih slučајеvа rеgistrоvаnih tоkоm 2022. gоdinе s pоznаtim nаčinоm prenosa). Mеđu priјаvljеnim diјаgnоstikоvаnim HIV pоzitivnim оsоbаmа u pеriоdu od јаnuаra do nоvеmbаra 2022. gоdinе bilо је 18 putа višе muškаrаcа u оdnоsu nа žеnе. Nајvеći brој diјаgnоstikоvаnih оsоbа inficirаnih HIV-оm је uzrаstа 20–49 gоdinа (87% u 2021. gоdini).
Izvori: Sajt Zavod za zaštitu studenata Beograda, Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”, Zavod za laboratorijsku dijagnostiku BioMedica.
0 Comments