fbpx

Psihološko savetovalište studenata za studente

U jeku pandemije virusa korona izrodile su se brojne inicijative koje podsećaju na to koliko je važno da pomažemo jedni drugima i budemo solidarni. Od komšija koje kupuju namirnice starim sugrađanima, volontera koji pomažu svima koji nisu mobilni, ljudi koji šetaju pse ljudima koji su zaraženi virusom, broj prijatnih i prijateljskih inicijativa i ljudi koji im se priključuju svakog dana sve više raste. U borbi protiv virusa osim lekara koji nose najveći teret, u pomoć sugrađanima koji se svakodnevno suočavaju sa različitim poteškoćama pritekli su i psiholozi i psihoterapeuti. Ugledavši se na veliki broj psihologa koji su podelili svoje kontakt informacije kako bi ljudi mogli da im se jave ukoliko im je potreban razgovor, i studenti psihologije sa Filozofskog fakulteta u Beogradu rešili su da naprave onlajn savetovalište i to za svoje kolege, studente. Ova grupa mladih ljudi nudi besplatnu psihološku podršku svim studentima kojima je potrebna.  O ovoj inicijativi razgovarali smo sa Urošem Đorovićem, studentom četvrte godine psihologije na kliničkom modulu.

Kako je nastala ideja za onlajn savetovalište za studente?

Ideja je potekla od profesora koji predaju predmete koji su u direktnoj vezi sa kriznim intervencijama i  pomaganjem u situacijama masovnih nesreća, Tamare Klikovac i Nikole Petrovića. Oni su inicirali celu priču o savetovalištu tako što su tu ideju predočili nama studentima završnih godina na kliničkom modulu i master studentima. Nama se ideja izuzetno dopala i u kratkom roku smo oformili grupu volontera. Na početku smo svi kao tim razradili celu ideju i napravili plan rada i organizaciju   i vrlo brzo je savetovalište zvanično počelo sa radom. To je ukratko kako je nastalo savetovalište koje ovim putem predstavljamo.

Zbog čega ste izdvojili studente kao grupu?

Smatramo da su studenti posebno vulnerabilna grupa u ovom periodu. Različita očekivanja, nade i aspiracije vezane za budućnost poput redovnog davanja ispita i kolokvijuma, skorašnjeg diplomiranja, izrade diplomskih i master radova naglo su zaustavljena prekinuvši ustaljen tok života. Sve se naglo promenilo, izgubila se struktura svakodnevice, i teško je adaptirati se na takve promene. Teško je prihvatiti činjenicu da se neće ostvariti planovi u predviđenom vremenu.Takođe studenti su grupacija koja se nalazi pod posebnim pritiskom budući da od njih sredina nekad manje, a nekad više eksplicitno očekuje i vrši pritisak da što pre završe fakultet, zaposle se i osamostale, što samo po sebi izaziva stres, a ova situacija pogoršava taj pritisak. Smatramo da smo što po godinama, što po tome što kroz slične situacije prolazimo i sami trenutno najbliži populaciji za koju smo i osnovali online savetovalište, pa se čini da jedni druge najbolje razumemo.

U ovom projektu svi učestvujete volonterski – koliko vas je, koliko imate godina, da li ste svi studenti psihologije i kako izgleda princip rada?

Za sada imamo 25 volontera i dva profesora u ulozi supervizora. Svi smo sličnih godina, uzevši u obzir da grupu volontera čine apsolventi i master studenti, broj godina varira za par godina više ili manje. U svakom slučaju, svi volonteri su studenti psihologije uz dva profesora koji su predavači na katedri za kliničku psihologiju. Što se tiče principa rada, podeljeni smo u razne timove kao recimo tim za komunikaciju sa drugim organizacijama, stranicama, časopisima, tim za vođenje Facebook i Instagram stranice, tim za vođenje mejla i zakazivanja razgovora sa korisnicima i tako dalje. Radno vreme nam je od 10h do 22h tako da smo podeljeni u smene od 4 sata, a u svakoj od njih je veći broj volontera. Trudimo se da u svakoj smeni bude raspoređen približno isti broj volontera, uzimajući u obzir da nijednog volontera ne opteretimo više nego što je potrebno i što on može da podnese. Osobe kojima je potrebna pomoć su slobodni da nam se jave na mejl (ali ne odbijamo ni zakazivanja na društvenim mrežama) kako bi zakazali sastanak u vreme kada njima najviše odgovara. Tim koji je zadužen za zakazivanje proverava koji volonter je dostupan u tom terminu i zakazuje termin kod njega (o čemu volonter biva obavešten u dogledno vreme). Razgovori se mogu realizovati preko Skype-a, audio, video ili tekstualno ili putem mejla, u zavisnosti od toga kako korisnik savetovališta odluči odnosno šta mu je najprijatnije. Razgovori nisu ograničeni na jedan jedini, ali praktikujemo da to bude do tri razgovora po korisniku. Ukoliko su problemi izlaze iz okvira naše kompetencije ili se javi neko iz populacije kojoj naše savetovalište nije namenjeno, mi upućujemo na druge, specifičnije organizacije koje mogu da pomognu.

Vi ste studenti – koliko ste spremni (psihički i znanjem) na ovaj zadatak da pomažete drugima?

S obzirom da smo studenti završnih godina i master studenti, a svi smo izabrali klinički modul, makar što se tiče znanja možemo reći da smo poprilično spremni. Intervencije u krizi u situacijama masovnih nesreća mogu da sprovode i obučeni a empatični  neprofesionalci pod supervizijom iskusnih psihologa. Ovaj model smo imali u organizaciji prve psihološke pomoći koja je pružana žrtvama poplava u Obrenovcu pre par godina.

Svako od nas je kroz studije morao da odsluša ne tako mali broj predmeta o intervencijama u krizi, krizama generalno, savetovanju i psihoterapiji i slično. Kroz te predmete su se provlačile i praktične vežbe, bilo kroz pisanu formu ili odigravanje  situacija. Uz to, dobar deo volontera je stekao znanje kroz obavezne prakse kao i one kojima su se priključili dobrovoljno, tako da smatramo da nam ni praktično znanje ne nedostaje. Online savetovalište je višestruko korisno zato   što sa jedne strane mi imamo praksu za intervenisanje i pomaganjem u krizama a sa druge strane mi pomažemo kolegama i altruistično smo okrenuti  ka našoj zajednici.Što se tiče psihičke spremnosti, dosadašnji razgovori su pokazali da ne nailazimo na kolege koji će u nama probuditi nemir koji ne možemo da podnesemo, kao i da problemi naših sagovornika ne ometaju značajno naš rad. Empatija je na prvom mestu, ali uz to ne dozvoljavamo da nas preplavi patnja drugih jer kao pravi profesionalci nastojimo da budemo dobri pomagači. Trudimo se da volonteri uvek budu fokusirani, spremni za razgovor i relaksirani, uopšteno rečeno spremni za razgovor. Ukoliko iz bilo kog razloga volonter nije u stanju da vodi razgovor zameniće ga neko drugi. Veliku podršku nam pružaju profesori koji su uvek tu sa sugestijama za što bolji rad kao i time što su uvek dostupni ukoliko se javi neko sa problemima koje ne možemo da rešimo (takvih do sada nije bilo, ali smo spremni i na to). Redovno, u toku nedelje , organizujemo onlajn sastanke u kojima razmenjujemo utiske i diskutujemo o tome kako da naš tim tako i online savetovalište što bolje funkcioniše u ovim okolnostima. Tokom sastanka profesori nam pružaju debriefing (vrsta grupne podrške i rasterećenja), tako da za sada sve teče u najboljem redu i nadamo se da će se tako i nastaviti.

Kako studenti mogu da vas kontaktiraju i dođu do vas? Da li je namenjeno samo njima ili i drugim mladima?

Studenti nam se mogu obratiti na mejl psiholoskapodrskastudentima@gmail.com i tako zakazati svoj termin. Trenutno radimo samo sa studentskom populacijom, ali svakako nećemo odbiti nekoga ko nam se javi i ko pripada tom starosnom uzrastu, a da nije student ili da je odustao od studija.

Koje su posebne poteškoće sa kojima se studenti sada suočavaju?

Kao najučestalije bismo izdvojili strah od toga da nekog drugog bliskog zaraze,  posebno osetljive članove porodica poput baka i deka, što je krajnje očekivano i razumljivo. Takođe javljaju se problemi sa koncentracijom, učenjem, organizacijom vremena, poput strukturisanja dana, izrade plana učenja, prokrastinacije i sl.

Koje biste savete izdvojili za studente i mlade – kako da očuvaju mentalno zdravlje i snagu?

Smatramo da je najbitnije da se fokusiramo na ono što je u našoj kontroli i da se tome posvetimo, da se celovito uključimo u aktivnosti koje radimo i da imamo cilj pred sobom, da strukturišemo dan. Ne bi trebalo da odbacujemo negativne misli i osećanja koje su očekivane u ovakvoj situaciji i da bežimo od njih. Valjalo bi da ih prihvatimo i preispitamo i sasvim je okej da se s vremena na vreme jave. Ne bi bilo dobro da im se previše posvetimo i trošimo resurse na njih, da stvaramo sebi dodatnu brigu, da smatramo sebe manje vrednima zbog raznih misli i osećanja.Bilo bi poželjnije da tu energiju fokusiramo na nešto drugo, produktivno i kreativno. I da, sasvim je u redu da damo sebi malo oduška ako se ne osećamo produktivno, važno je da odvojimo vreme za sebe i da se ne preopterećujemo dodatno. Mali predah nikako neće škoditi, naprotiv. Zapamtite, to su normalne reakcije na nenormalne okolnosti!

Marina Zec

Ostavi komentar