Kad za nekog kažete da je „u svakoj čorbi mirođija“, to ne zvuči kao da ste želeli da bacite kompliment. Međutim, mi koji volimo mirođiju, i zaista se trudimo da je upotrebimo u svakom kuvanom jelu, ne bismo se složili sa vama. Mirođija kida. A znate ko još kida? A.N.D.R.
Šalu na stranu, ovaj mladi producent je za vrlo kratko vreme postao neko bez koga se teško može zamisliti domaća alternativna pop scena. Stalno izlaze novi ili nešto malo stariji izvođači sa pesmama, a u potpisu u zagradi se konstantno nalazi ime Andrije Gavrilovića kao glavnog saradnika. Kad ne radi drugima, radi za sebe i njegov novi album „pratim se.“ kako mu već ime kaže, prati sve one teme i ritmove koje je prethodno izdanje „U krug“ započelo da vrti.
Andrija zajedno sa svojim prijateljima nastupa u klubu Half u petak, 22. septembra, na promociji albuma, a mi smo iskoristili priliku da popričamo s njim kako o albumu, tako i o nastupu, ali i o tome šta sluša trenutno i šta nikako ne želi da radi.
Za početak, krenimo sa klasičnim pitanjima, koliko se dugo spremao album, kako si ga snimao i sve ostalo što se dešavalo pre nego je ugledao svetlost dana?
A.N.D.R. : Album “pratim se.” sam počeo da spremam i pre nego što je moj debi album „U Krug” izašao, ali toga nisam bio svestan u tom trenutku. S obzirom na to da je muzika nešto za šta ja živim, uvek sam nemiran i nikada ne pravim pauzu u stvaranju i pisanju novih dela. Dok sam čekao da album „U Krug” izađe, pravio sam razne nove pesme. Neke su završile u folderu đubre, neke su završile u rukama drugih izvođača, a neke su u folderu koji se zove „A.N.D.R. novo”. Iz tog foldera je par pesma započelo epohu koju sam nazvao „pratim se.” i one su oblikovale i navodile dalji rad na istoimenom albumu.
Koliko se „pratim se.” razlikuje od debija „U krug”? Da li je nastavak iste priče ili osvajanje novih prostranstava?
Album „pratim se.” se dosta razlikuje od debi albuma. Svakako, mogu se čuti prepoznatljivi ritmovi koji su prisutni na prvom albumu, ali emocija koja me je vodila ovog puta malo je drugačija. Cela ideja bila je da se ne trudim da napravim nešto što mislim da je popularno ili nešto što mislim da bilo ko očekuje. Želeo sam da pratim sebe i da meni bude mnogo lep proces stvaranja. Ovim albumom definitivno odlazim u nešto meni novo i još uvek neistraženo. Siguran sam da će izvođenjem ovih pesama uživo one dobiti još dublji značaj i novo odelo, kao i moje dalje stvaralaštvo.
Kako opisuješ svoju muziku ortaku iz osnovne ili srednje škole ili iz ulice, nekome koga nisi dugo video ili znaš da mu je svejedno šta sluša, a kako opisuješ svoju muziku kolegama sa Berklija?
Jako je teško opisati muziku koju smatramo novom ili autentičnom bez da pominjemo fuziju različitih žanrova ili umetnika sa kojima možda možemo da povežemo zvuk. Obično ljudima koji nisu bili na našem nastupu uživo preporučim da dođu na sledeću svirku i da će im se samo reći šta ja to stvaram. Imajući u vidu da sam većinu muzičkog života bio instrumentalista, teško mi je bilo da kolegama džezerima objasnim šta ja to radim, i zašto to radim.
Većina ekipe je u fazonu „samo nemoj i ti da pevaš”. Ovo je nešto što sam ja i idem ka nečemu meni novom. Izlaženje iz zone komfora je neophodan momenat toga. Tako sam i prešao preko toga da možda neki deo ekipe neće shvatiti šta ja to radim. Dok ne dođu na nastup i provedu se ludački jer vide koliko iskrenosti dolazi sa te bine.
Šta se najbolje radi uz tvoju muzuku, iliti baš specijalno uz ovoj album?
Kako kome. Uz prvi album, odmah bih rekao, najbolje se đuska. Uz ovaj novi možda bih rekao – sluša pažljivo, a onda đuska. Ja sam, pre svega, producent, što znači da u mojoj muzici uvek možete da očekujete ear-candy ili poslastice za vaše uši. Uvek postoji neki deo pesme koji je tu samo za pažljive slušaoce. A na kraju krajeva, pesme beskompromisno voze u svakom okruženju.
Kako iz alternative stići u mainstream? Koji je tvoj plan, s obzirom na to da tvoja muzika ima i te kako komercijalni potencijal, a i dalje je to ipak podvedeeno pod alternativnu priču?
Mislim da ne treba tamo da se stigne, nego ovo što mi radimo treba to da postane bez da mi išta menjamo. Samo vreme, to je jedini način da nova muzika dođe do ljudi. Definitivno mislim da se prave vrednosti u muzici vraćaju i osećam da publici postaje dosadan isti zvuk, ista tematika, iste marke automobila u tekstovima.
Kad praviš pesme, kako znaš za koga želiš da ih napraviš i koga želiš za saradnika?
To ne zavisi od mene. Muzika sama kaže. Postoje dva slučaja kada ja ideju započinjem sa nekim izvođačem na umu. Prvi je kada želim da pišem isključivo za sebe, a drugi je kada mi neki umetnik naruči da za njega napravim pesmu. U svim ostalim slučajevima puštam muziku da me odvede do umetnika. Često se desi da muzika kaže ko treba da bude izvođač, a ja nisam u mogućnosti da dođem do te osobe trenutno. Takve trake završe u onom folderu „A.N.D.R. novo”.
Da li je bilo nekih saradnji koje nisu završile na albumu, ili nekih koje želis na sledećem?
Definitivno. Neke pesme su već gotove i spremne za izlazak na sunce, a neke su već u folderu „A.N.D.R. album 3” A neke trake su ostale bez izvođača dok se taj pravi ne odazove na DM.
Kaži nam, u kratkim crtama, po koju dobru stvar o svojim saradnicima i gostima sa ovog albuma?
U kratkim crtama je to jako teško, potrudiću se da skratim koliko mogu, ali ne obećavam:
Pre svega, moji večiti saborci u muzici. Momci iz benda Retrospektiva. Ne znam više kako da pričam o njima, a da ne zvučim „krindž”. Bez njih A.N.D.R. ne bi postojao. Oni su me nagovorili da istražim ceo ovaj momenat stvaralaštva jer su to prepoznali u meni dok smo se po hiljaditi put nalazili u njihovom studiju da snimamo trube za njihove pesme. Dule, Kića i Luka, pored toga što su mi najbliži prijatelji, mi smo i bend. Svuda putujemo zajedno, zajedno pišemo, komponujemo i smišljamo dalje korake. Ponosno mogu da kažem da vam se sprema jedan ludački album od strane Retrospektive i da će vas oduvati novim zvukom.
Sajsi MC, ko god da je seo i popričao sa ovom zvezdom ostao je pod utiskom. Ne samo da je Sajsi zvezda, Ivana je predivno ljudsko biće pre svega. Puno sam naučio iz rada sa njom i uvek se dobro provodimo kada stvaramo. Veliki radnik.
Iva Lorens, devojka sa kojom je mnogo lako raditi. Iva je na jako visokom nivou što se produkcije tiče, ne samo kao vokalni izvođač. Njoj je sve jasno, kada ja krenem u jednom smeru, ona već zna gde sam se uputio i ne dira me dok tamo ne stignem. Performer pun ideja i želje za istraživanjem.
Oli Pop, devojka sa kojom nikada nije dosadno. Uvek ima neke kul priče, ideje i, pre svega, drajv. Uvek spremna da se radi na novoj mjuzi i da se radi nešto ludo i neočekivano. I kao producent mogu da kažem da je vokalni izvođač za poželeti. U pitanju su dva tejka u studiju i pesma je gotova. Što se pisanja tiče, mag za odgovore na sva vaša pitanja. Treba poslušati šta Oli ima da kaže u svojoj mjuzi.
Marko Mandić, koliko je dobar pevač i tekstopisac, toliko je dobar producent. Tačno zna da prepozna kada da pusti muziku da ga vozi, a kada da preuzme kormilo. Sa Markom sam imao čast par puta da sedim u studiju i stvaram. Svaki put sam izašao iz studija pametiji i nasmejaniji.
Za kraj sam ostavio najmlađu članicu ove posade. U pitanju je Jana Đorđević aka Nekonaj. Devojka kojoj je autorska muzika potpuni novitet, ali kojoj je trebalo pola sata da nas oduva sve u studiju. Ako ste prolazili Cetinjskom ulicom i čuli nekoga da peva najlepše na svetu i osetili da se ježite, čuli ste Janu. Ona već dugo nastupa u Beogradu i već je osvojila srca publike koja voli soul, jazz, R&B, funk i pop. Njen autorski rad započela je pesmom „miris.” na mom novom albumu. Odatle nas je povela ka njenom debi albumu koji jedva čekam da svi čuju.
Šta je najbolje što si čuo ove godine u domaćoj muzici, a da nema nikakve veze ni sa tobom, niti sa tvojim saradnicima?
Mnogo mi se dopada muzika koju pravi Macha Ravel. Njen album INTENZITET je jedan od albuma koji se kod mene vrti već neko vreme. Bojana Vunturišević me je kupila svojim koncertom u Domu Omladine, od tada se trudim da ne propustim ni jedan njen nastup.
Kako da ubediš ljude da baš tvoj album uzmu da slušaju i preslušavaju u ovo vreme kad ima milion drugih ponuda?
Nisam u fazonu nikoga da ubeđujem da je ovo što ja radim za njih. U današnje vreme algoritama koji nam preporučuju muziku, mislim da će moja muzika tim putem doći do slušalaca kojima će se dopasti. Ako po sebi gledam, ja uvek preporučujem novu muziku koju otkrijem svima iz ekipe. Ono što je sigurno je da, ako jednom dođete na naš nastup uživo, videćemo se opet, to potpisujem.
Gde možemo da te vidimo u bliskoj, ali i daljoj budućnosti, a za šta znas da se nikad nećes oprobati da radiš, ni po koju cenu?
U najbližoj budućnosti možete da me vidite na promociji albuma, 22. septembra u klubu Half. Ne samo mene, već i sve ove ljude koje smo pominjali. U bliskoj budućnosti videćete me verovatno po festivalskim binama, a sigurno u mom studiju, jer imam 7 albuma za druge artiste da završim do kraja godine. U daljoj budućnosti možda budem na nekim VR cvikerima ili na nekoj virtualnoj bini u nekom virtualnom svetu. Šalim se, nadam se da ću zauvek raditi ovo što radim danas jer se bavim najlepšim poslom na celom svetu.
Mislim da nikada neću biti skijaš jer me bole kolena i mislim da nikada neću skakati padobranom iz aviona jer može da ošteti sluh. Što se muzike tiče, za sada ne postoji nešto za šta bih rekao to – nikada. U svemu do sada našao sam nešto što me radi na nekom nivou.
Fotografije: Nemanja Maraš
0 Comments