Put u psihodelične predele balkanizovane Kalifornije sa bendom Moussaka

O novom EP izdanju benda Moussaka razgovarali smo sa bubnjarom benda Mladenom Radovanovićem
Autor/ka Marina Zec

16. November 2020

Autentični sastav Moussaka, poznat po surf-rock obradama domaćih folk-pop klasika, ove nedelje objavio je peti EP, pod nazivom Bil Bil. Novo izdanje donosi četiri eksplozivne interpretacije poznatih numera, a glasna četvorka nas vodi na još jedno putovanje u Golfu dvojci preuređenom u vremensku mašinu, ovoga puta u psihodelične predele balkanizovane Kalifornije – gde konji jašu ljude. U radu na ovom albumu po prvi put učestvovao je i novi, a sada već odomaćeni član Moussake, bubnjar Mladen Radovanović, sa kojim smo razgovarali o radu na albumu, uticaju korone na živote muzičara i inspiraciji koju su izazvala dva Šabana.

Kako je nastao ovaj album? Koliko ste dugo radili na njemu i kako?

Mladen Radovanović: Sve je zapravo krenulo sa smrću Šabana Šaulica. Tada smo odlučili da bi trebalo da mu odamo poštu. Onda kao, setili smo se da imamo i Šabana Bajramovića! Ostale numere posvećene su živim ljudima! Dalje, uz džeming i beskrajnu zabavu, aranžirali smo i snimili pesme. Prosto ko…musaka! Samo što je morala „da prenoći“.

Šta nam donosi novi album, da li ima promena u zvuku?

Mladen: Pre svega donosi četiri eksplozivne interpretacije dobro poznatih domaćih folk-pop klasika. Takođe, po prvi put na nekom Moussakinom izdanju, tu su i gosti – gitaristi Armin Bušatlić Džarma (ex Dubioza Kolektiv) i Vladimir Živković iz VIS Limunada. Promene u zvuku svakako ima – ja sviram bubanj (smeh). Sad ozbiljno, ovo je prvi put da neko nov „sedne u bubnjarsku stolicu“, u aranžiranju i na zvaničnom izdanju. Ne kažem da je to bolja ili gora promena. Samo eto, to je novo. Moj subjektivan zaključak je da je zvuk Moussaka-e generalno napredovao, jer smo, na moju, ali i sreću drugih članova benda „izašli iz kutije“ striktnog surfa, ali se ipak vratili „u brazdu“. Mislim da su intervencije, sa sve gostima na numerama pravi ear candy.

Da li album odlikuje neki poseban motiv?

Mladen: Potrebu. Našu pre svega. Moramo to da radimo.

Na kaveru albuma da li ste omaž MESAM festivalu – zbog čega?

Mladen: Bravo! Sjajno što si primetila, to i jeste bila ideja!  Hook za one sa iskusnim okom.  Naime, kao graficki dizajner po zvanju, zaljubljen sam u jedan MESAM plakat. I sam logotip MESAM ima slova m,s,a. Odmah sam video Moussaka!  Pa sam iscrtao novi Moussaka logo. A njihove plavo zelene linije sam pretvorio u talas . Jer – surf! Nije mogao da izostane taj duhoviti momenat, jer Moussaka is all about that !Ipak, za glavni artwork, front albuma smo se odlučili za fotku, detalj, ako se ne varam Rosandićevog konja, koji se nalazi ispred skupštine grada Beograda. Simboliku izvucite sami.  Meni lično taj omot govori toliko toga. I nekako oslikava ovu godinu. Protesti, suzavac, vanredna stanja. Naposletku, mi smo zemlja u kojoj „konji jašu ljude“.

Kako nastaju vaše pesme generalno – kako birate koje ćete klasike obraditi?

Mladen: Kao sto sam pomenuo, neretko iz nekog dzema, ali i planski dogovorimo unapred pesmu ili autora. Kao sto je slučaj odavanjem tribjuta dvojici najvećih Šabana.

Kako je uopšte nastala ideja da na ovaj način stvarate muziku?

Mladen: Na ideju su došli Igor Mitić i Petar Živić. Borčanski val. Nekada kao fan, a sada kao član benda, mislim da je ideja genijalna! Da je to najoriginalniji koncept, sinteze muzike. 

Trenutno su popularna veoma i fizička izdanja – da li planirate da objavite možda i album na vinilu ili CD-u?

Mladen: Upravo će se to i dogoditi, tiskaće se ploče, uz saradnju sa prijateljima iz Ammonite Records.

Kako je ova godina izgledala za bend Moussaka?

Mladen: Nikako. Ne može musaka bez mesa. (smeh)

Kako je korona uticala na živote muzičara? Ti si i sam skretao pažnju na to da je bavljenje muzikom posao i da i muzičari moraju da žive od nečega.

Mladen: Da, sve je otkazano. Sve je, ne stalo, nego prestalo da postoji. Distrakcije su bile i dalje su toliko velike da nema mesta optimizmu, prostora za popravku duha i nadahnuća muzičara, umetnika generalno. Ne dok smo zauzeti pukom egzistencijom.

Sve je otkazano zbog situacije. Što bi rekao moj dragi prijatelj Kruno: „Samo znam da ne postoje situacije u kojima se otkazuje posao pekarama. Hleba mora biti. To je prioritetna potreba. Bez hleba čoveku nema života.“ A šta je s nama kojima je muzika potrebna koliko i hleb? Nas ima malo pa ta potreba nije toliko važna? No, eto, uspeli smo da „upakujemo“ ovaj album i nadamo se da će nacrtati koji osmeh na lice. Mi ćemo nastaviti da budemo ono što jesmo, mnogo smo matori, zadrti, teško bi nam bilo da se svičujemo i budemo ono što nismo.

Fotografije: Mladenova privatna arhiva

Tagovi:

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi