Puževljev san – kratka priča Marte Đorđević

Predstavljamo vam prvu u nizu kratkih priča Marte Đorđević objavljene u okviru Oblakoderovog književnog konkursa

10. February 2021

Puževljev san (Ili ti- reve de escargot-, zato što mi ovo puževljev malo rogobatno zvuči, a i taman sada znate kako se kaže puž na francuskom)

Ovih dana imam neku gužvu, kako u rasporedu, tako i kod očiju, a i u glavi bogami. Promenio sam skoro livadu, evo ovde sam. Neki smatraju da je ovde raj za puževe. Ovde sam i ne radim ništa preterano zanimljivo, a opet se uvek nešto slušam i uvek radim nešto i sve to. Ponekad pomislim da je to neki nedostatak ambicije, imam svoju kućicu i okej mi je. Dovoljno je, šta znam. Ne razumem zašto me tako male stvari čine srećnim. Svi misle da sam folirant, da bar neko može da mi zaviri u kućicu i da mi kaže da li je moja prilagodljivost užasno loša ili, pak, dobra osobina. To mi se vrzma po glavi, a i danima sanjam jedan isti san.
Sanjao sam da sam limun. Imao sam plave pantalone i braon kaiš i jedan ofucani plavi kačket. Jeste, imao sam noge i bile su kao špagete nekako, držale su ceo limun na sebi. Čekao sam da padnem. A nisam pao, da l’ zato što je san ili su prosto te noge mnogo jake, to ne znam, uglavnom bio sam sve teži i teži i sanjao sam kako se kotrljam. Ne znam da li razumete, ali za jednog puža je to neverovatno iskustvo. Imao sam i neke čarape na nogama, ali ne i cipele. Čarape, onako, neke prugaste, jarke boje, uopšte se ne slažu. Em limun sa nogama, em ne zna da se obuče. I na sve to, uopšte nisam bio neki tropski limun, drvo mi je posađeno u totalno netropskoj bašti, u plastičnom buretu neke grozne zelene boje kao što su zidovi u bolnicama grozno zeleni. Čujem u toj bašti kako unuka pita baku zašto je narandžasto cveće maka posađeno na zapadnoj strani, ona joj kaže da je to divlji mak i da je to slučajnost. Ali ja kao žuti limun znam da slučajnosti ne postoje, pa ni ovaj san to nije, a to divlje cveće maka zna da tamo najlepše izgleda pri zalasku Sunca. Čudan je to mak koji se brine za zalazak, a možda je to na kraju dana i jedino važno. Nemam pojma, sanjam san i sve je tako logično i probam da prepričam i već mi je jasno da nema mnogo smisla, al’ kao bio je baš dobar i jak, a što ga više objašnjavam, to mi se čini glupljim. I što više analiziram, to više idem u krug, valjda je fora da samo krenem. No nebitno, sad kad sam već počeo…
Uglavnom, devojčica je otišla da hvata leptire, a ja sam počeo da trčim. Gde li je moj zalazak sunca? Mislim, makar u snu. Nisam želeo da završim u nekoj plastičnoj činiji ili nečijoj koka koli. Bilo bi u redu da je, recimo, vreme čaja, to sam pomislio, ali onda sam krenuo da razmišljam o čaju i kako baš volim da ga pijem i sve, ali sam se onda duboko razočarao kada sam došao do zaključka da ne ide da pijem čaj sa limunom, sada kada sam limun. A tu se uvek probudim, izgleda da neki vilenjaci snova uvide tu ogromnu nelogičnost i nepravdu i ja se tako uznemiren probudim da opet budem puž.
Sada sa svojim naopakim organima puzim i ne mogu nikoga u kućicu da smestim. I trampio bih je samo za jedne glupe prugaste čarape. Menjaću je za put do zalaska, menjaću je dok ne postanem limun. Spor kao puž koji jesam, ma i da sam najsporiji, više neću o sebe da se saplićem. Menjam ovo O za jedno U, da postane U sebe, pa da ga prikačim za taj moj pUt, pa neka sam najpužastiji puž na svetu.

Marta Đorđević o sebi uglavnom ima da kaže da želi da bude istraživač i tragač u Poteri (nakon pobede u Slagalici, naravno). Upozoriće vas da ne igrate društvene igre sa njom, ali vam, recimo, može preporučiti baš dobar sladoled ili predstavu. Ako biste nešto da joj poklonite, neka to bude četka sa uputstvom za upotrebu. Sa njom ćete lako da nađete zajednički jezik, voli da kaže da ih zna pet. Sve što postigne voli da pretvori u pero, pa doda u svoja krila koja se prave polako, ali sigurno. Eto to je sve što treba da znate, ovo priloženo su prve stvari napisane dok je živela u Francuskoj i dugo dugo razmišljala o promenama.

Naslovna slika: The royal natural history 1893

Ova priča objavljena je u okviru Oblakoderovog književnog konkursa.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Iskustvo: Posao 0.3

Iskustvo: Posao 0.3

Anketar. Prvi dan posla. Septembar 2011, Ćićevac. Prethodno iskustvo: četiri uspešno
urađene ankete