Raised by Wolves: Svemir ispraznih simbola

Koliko puta je vas Ridli Skot povredio?

9. November 2020

Koliko jedna osoba može biti lakoverna? Ovo nije pitanje koje postavljam u vezi sa likovima serije Raised by Wolves, već ga postavljam sebi. Ovo je ko zna koji put da entuzijastično gledam nešto što potpisuje Ridli Skot i takođe ko zna koji put da bivam nasamarena. E, pa zaista: do kad više, bre?

Doduše, ako ćemo pošteno, kolovođa serije Raised by Wolves (ili kako je Ejč-Bi-Ou preveo taj naslov kod nas – Vučje vaspitanje; ja ću se držati originalnog naslova) nije Ridli Skot već Aron Guzikovski koji iza sebe ima seriju The Red Road i još nekoliko filmova (npr. Prisoners). Ridli Skot je „samo“ jedan od izvršnih producenata i režirao je prve dve epizode od ukupno deset koliko ih ima prva sezona. Međutim, iako Skot možda nije glavni scenarista, ova serija ima prepoznatljive elemente njegovih ranijiih naučnofantastičnih filmova. Pre svega mislim na Osmog putnika (Alien) i Prometeja (Prometheus), ali ovde ima nekih sličnosti i sa Istrebljivačem (Blade Runner).

O čemu se zapravo radi u seriji Raised by Wolves? U 22. veku Zemlja biva razorena sukobom između ateista i vladajuće religije mitraizma. Preživeli mitraisti u svemirskim brodovima/barkama, napuštaju Zemlju u potrazi za planetom Kepler 22B kako bi se na njoj nastanili. U isto vreme, jedan ateista uspeva da izmeni program jednog od androida koje mitraisti koriste za istrebljivanje ateista. Novi zadatak ovog androida je da sa još jednim robotom stigne na već pomenutu planetu, i da tamo prvo razvijaju embrione i „porode ih“, a zatim da odgajaju tu decu kao ateiste, koji će zatim naseliti celu planetu i stvoriti novu ljudsku civilizaciju koja neće upasti u zamku religioznih razmirica. Dva robota, prikladno nazvani Majka (Amanda Kolin) i Otac (Abubakar Salim), treba da budu vaspitači u ovom obdaništu u svemiru. Programirani su da štite decu od opasnosti, ali i da ih osposobe za samostalan život koji će morati da vode nakon što androidima istekne rok trajanja. Stvar se komplikuje kada na planetu pristaje mitraistički brod, pa se sukob vernika i nevernika ponovo uspostavlja i u ovom novom svetu.

Kejleb/Markus (Travis Fimel), Meri/Su (Niv Algar) i ne znam ko je ovaj treći

Tematski, u prvom planu su roditeljstvo i odgoj, što i sam naslov nagoveštava. Majka deci priča priču o tri praseta na način iz kog nam je jasno da su u svetu Raised by Wolves deca prasići, a reprogramirani androidi vukovi koji svakog časa mogu (ne)svojevoljno nauditi deci. Međutim, nemaju samo Majka i Otac roditeljsku ulogu u ovoj seriji, tu su i njihovi ljudski pandani: Kejleb/Markus (Travis Fimel) i Meri/Su (Niv Algar). Ni Kejleb ni Meri nisu „pravi“, biološki roditelji svog deteta Pola (Feliks Džejmison), već su ga na izvestan način usvojili, kao i roboti svoju decu. Reč je o tome da su Kejleb i Meri na neki način reprogramirani kao i androidi: oni su ateisti koji su podlegli plastičnoj operaciji lica kako bi preuzeli identitet dvoje mitraista, Markusa i Su, i uspeli da uđu na svemirski brod koji odlazi sa Zemlje. Ono što nisu znali kada su preuzeli identitete Markusa i Su je to da će ih na brodu sačekati njihov sin Pol. Tokom cele prve sezone provlači se paralela između ova dva roditeljska para, a zanimljivo je to što nijedan od njih ne savladava svoju skrbničku ulogu kako treba, odnosno ne zna se ko pravi više grešaka.

U drugom planu serije Raised by Wolves nalazi se tema stvaranja i vere u tvorca. Ovde opet imamo paralelu između androida i ljudi. Majka je opsednuta inžinjerom koji ju je napravio, a mitraisti su opsednuti bogom Solom, da ne kažem da su i jedni i drugi na svojevrstan način programirani da time budu opsednuti. Zanimljivo je da i Majka i neki od ljudi mogu da razgovaraju sa svojim tvorcem: ona preko komore za simulaciju u kojoj može pristupiti pohranjenim sećanjima, a nekoliko drugih likova čuje Solov glas koji im govori šta da rade.

Osim ovih paralela i pomalo klišeiziranih pitanja o odnosu tvorca i stvorenog, serija obiluje i biblijskim aluzijama. Majka i Otac su kao Adam i Eva (kasnije kao Marija i Josif), Kepler 22B je po svemu sudeći Zemlja nakon čovekovog pada iz raja (pošto raj nikako ne može da bude), mitraistički svemirski brodovi su aluzija na Nojevu barku, rivalstvo Kempiona (Vinta Mekgrat) i Pola može zaličiti na odnos Kaina i Avelja, mitraisti imaju ritual krtšenja kao u hrišćanstvu, Majka zauzima pozu Hrista razapetog na krstu (raširene ruke i spojene noge) kada u istrebljivačkom modu leti i ubija sve živo, Kempion takođe podseća na hristoliku figuru u određenim momentima, a na kraju se pojavljuje i (spojler!) vrlo očigledna referenca na starozavetnu zmiju. Ima još mnogo drugih referenci, kao na primer i ta na rimski mitraistički kult koji je bio popularan među vojnicima (o tome možete više pročitati ovde), ali nije jasno zašto je autor izabrao baš mitraizam za naziv religije ove serije. Neki gledaoci spekulišu da svet serije Raised by Wolves zapravo predočava alternativnu istoriju, odnosno šta bi se desilo da je mitraizam postao najpopularnija svetska religija umesto hrišćanstva. Između ostalog, i naslov asocira na Romula i Rema (prema predanju, odgajila ih je vučica). Ali šta god da je razlog ove reference, za sad još uvek nije objašnjen.

Ideja za drugu sezonu: ubaciti ovakav neki kadar Majke (Amanda Kolin) dok Led Zeppelin – Immigrant Song ide u pozadini

Nisu objašnjene ni mnoge druge stvari. Ne samo da su simboli, ideje, metafore, alegorije, aluzije, pitanja i reference razbacani na sve strane, nego ispod te gomiletine svega i svačega zapravo nema ničeg. Nema razvoja likova, nema dobro organizovane radnje, događaji nisu međusobno bogzna kako povezani, sve se dešava bez posebnog reda, kao da sam autor želi da gledaoce bude baš briga šta će se dalje desiti i da ne mare ni za jednog lika. Uverena sam da bi Zorica Marković na kokainu, kao voditeljka DnD kampanje u svemiru, ponudila smisleniju priču od ove koju nam nudi Raised by Wolves.

Navešću samo nekoliko događaja iz serije, pa ko ne želi da sazna spojlere, neka preskoči ovaj pasus. Dakle, šta se sve desilo u prvoj sezoni: robot čiji je zadatak da čuva decu je u stvari reprogramirano oružje za ubijanje svega ateističkog što hoda i svoje sposobnosti aktivira guranjem specijalnih očiju u očne duplje, a onda dobija zadatak da vaspitava poslednju decu u svemiru kao ateiste iako je u svojoj srži još uvek robot koji je stvoren za istrebljivanje ateista (ovo je zapravo zanimljivo); od tucetak dece preživljava samo jedan klinac koji se tajno moli da ga ne bi videli Majka i Otac (ovo je simpatično); zakleti ateista, koji je bio atesitički vojnik još od kad je bio dete, menja svoj identitet i izgled pa ubrzo postaje ne samo vernik već i uveren da ga je Sol izabrao za spasitelja (ovo je kao okej); jedinog lika koji radi smislene stvari stalno ubijaju ili resetuju (u pitanju je Otac, koji uprkos ovome, veoma ironično, ima najrazvijeniju karakterizaciju i ujedno je i moj omiljen lik); Majka ima seks sa svojim kreatorom u simulaciji, Majka zatrudni, Majka hrani svoj fetus krvlju keplerskih životinja, zatim krvlju zatvorenika/silovatelja sa mitraističkog broda, a onda on počinje da dobija njene moći (šta?); svi su ubeđeni da će Majčino dete biti već pomenuti spasitelj; stvorenja na planeti Kepler 22B nisu životinje već bića nastala deevolucijom ljudi koji su nekada živeli tu (???); Pol uspeva da ukrade specijalne oči od Majke bez po muke iako je ona izuzetno sposoban android, a on samo dete sa roditeljima koji nisu njegovi roditelji; devojčica koja upada u okno ka jezgru planete umire i onda se vraća kao duh; Majka i Otac proleću kroz jezgro planete Kepler 22B i ne umiru; Majka na kraju, na ridlijevskoskotovski vrlo karakterističan način, rađa (ko je u to uopšte sumnjao?!) ogromnu leteću zmiju koja navodno ima odlike i živog bića i mašine, i koja ODLEĆE ko zna gde. Prema nekim teorijama gledalaca, niti Majka komunicira sa svojim tvorcem, niti ostali likovi komuniciraju sa Solom, već iza svega toga gmiže napredna zmijolika inteligencija planete Kepler 22B (na to upućuju i ostaci skeleta zmijurina na koje su likovi nailazili), koja odvajkada mami ljude na svoju planetu kako bi se razmnožavala i dostigla svoj najnapredniji stupanj, a to je upravo ovaj miks ljudske/životinjske i andoridske DNK.

Oprosti im, Oče (Abubakar Salim), jer ne znaju šta čine

Koliko god da su teorije gledalaca interesantne, ono o čemu one teoretišu nije. Posle onakvog šamara na kraju desete epizode, ova gledateljka nije zainteresovana za dalji razvoj priče i neće gledati drugu sezonu, i to sa zadovoljstvom. Guzikovski je najavio da je unapred smislio kraj i da će mu trebati pet-šest sezona da stigne do njega. Ali, bojim se da taj njegov plan nema mnogo veze sa potrebama priče, već samo sa keš matematikom. Više epizoda i sezona = više para. I sad nema veze što se priča mogla ispričati i u formi vrhunske mini-serije, to nije isplativo na dugoročnom nivou!

Uvodna špica, distopijski vizuelni šmek i gluma Kolinove i Salima jedini su neosporivi kvaliteti serije Raised by Wolves, po mom mišljenju. Ko baš voli naučnu fantastiku, neka gleda ovo ako baš mora, ali ja bih radije preporučila The Expanse (Prostranstvo) kao nešto aktuelno i zabavno ili seriju Battlestar Galactica (Svemirska krstarica Galaktika) kao nešto što je uticalo na mnoge druge naučnofantastične serije i filmove. Ili prosto gledajte Firefly (Svemirski brod Svitac). Ma, i Terminatora, nema veze što nije reč ni o seriji ni o svemiru, tematski ima sličnosti, a i u pitanju je klasik. Ili kad smo već kod klasika, gledajte prvog Osmog putnika ponovo, ili čak i Prometeja kao derivat Osmog putnika, ali Raised by Wolves, kao derivat derivata, stvarno možete preskočiti.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi