fbpx

Razglednice iz Latinske Amerike: Još malo Lime i Ice

Prethodna razglednica

Miloš bespotrebno kuka jer ne zna kako da počne razglednicu, razranje Inka, Vinča, 3 simbola Inka, još malo pljuvanja po Špancima, Banka koja dobro targetira na Instagramu, ritual na okeanu, ćao Lima, Šljokanje, zoološki vrt u kući, Miloš opet kuka jer ne zna kako da završi razglednicu

Da sam na vašem mestu i video da sam opet u Limi pomislio bih da ovaj lik već kreće da laže da putuje toliko i da ga plaćaju na stranu. Kao prvo, ne plaćaju me i kako biste se požalili na ovo pišite redakciji na mejl sigurno će imati razumevanja, a kao drugo, ne lažem. Iako je Lima jedan od najluđih, najgore organizovanih gradova na svetu, ipak mi se dopala. Kao kod kuće, samo što ima okean i na neki zadivljujući način gore muzeje od naših. Zemlja sa toliko istorije.

Ali, glavu gore, optimizam, bio sam i u dobrim muzejima i to je bila prva stvar koju sam uradio kad sam se vratio iz Huaraza. Muzej MALI (nije Siniša nego Museo de Arte de Lima ) je muzej koji sa određenim rupama prati istoriju od pre Inka pa do dubokog kolonijalizma. Pre Inka je njima kao nama pre Hrista, sve se izmenilo. Samo što su njih poklali. I uništili sve. Ali ne ko Turci nas, u odnosu na Špance Turci su samo loši gosti koji nisu znali kad da odu. Španci su sravnili sve sa zemljom toliko da još ne možemo da dešifrujemo njihovo pismo, Kipu. Elem, više reči mržnje o kolonijalizmu Španaca kasnije. Ovaj muzej se nalazi u sred istorijskog dela centra grada i ima toliko veliko dvorište da se tamo čak drže koncerti i svetlosne predstave. Na samom ulasku počinjete putovanje kroz čudnu istoriju davnih naroda ovih prostora. Mali vrčevi u obliku ljudi koji su ili debeli ili prosto leže na neki izvrnut način, čikice raširenih ruku sa kivnim licem, lik kome noge stoje na glavi, neke čudne kugle sa rupicama za piće, ruke koje drže preršt ljudi koji se penju po prstima, velike glave sa nacrtanim životinjama na čelu i tome slično, da vas ne davim ako vas toliko interesujete lepo skoknite nije daleko, 11234 km i još 2 sata busom i tu ste a ako vas ipak mrzi, dosta liči na stvari iz Vinčanske kulture koja je samo par sati vožnje od Beograda. Kako istorija prolazi tako se uočavaju sve uobličeniji i izdefinisaniji oblici u drevnim kulturama, pravilnije glave i objekti koji služe ne samo za poštovanje božanstava već i za prinošenje žrtvi, što životinjskih što ljudskih. Ono što sam shvatio na pola ture je to da dosta mešamo Asteke i Inke jer Inke nisu baš toliko klale ljude u znak zahvalnosti bogovima, ali dobro, nismo mi krivi, učili smo koliko smo mogli iz igrica Age of Empires i sličnih. Ipak je Harzburška monarhija druge godine u srednjoj zanimljivija.

Motivi Inka se najviše vrte oko 3 simbola: zmije, pume i kondora. Kondor u njihovoj kulturi predstavlja rat, smrt i loše vesti i nebeski svet. Puma predstavlja snagu, sigurnost i i zemaljski svet dok zmija za razliku od evropske kulture uopšte nema lošu konotaciju. Ona predstavlja sveopšte znanje, pripadost zemlji i stvorenje koje može da te odvede na razna mesta (kao lerdi samo duhovni) odnosno u podzemlje i podsvest.

Taman kad se navikneš na čudnovatost, skromnu drevnu kulturu odjednom seče nalet Španaca, njiihovog realizma i fuzije kultura. Odjednom se viđaju motivi Hrišćanstva ali dosta mračnijih dezena i to sa simbolima zmije. Sliku koju neću zaboraviti je Isus koji pripada Svakom Dobrom 2, koji ima u jednoj glavi tri lica i ćetvoro očiju. Ok, sveto trojstvo je jedno, razumem suštinu ali ga preteraše malo. Uz veliku rakoš zlata i srebra nalazi se slika Luis Montero: The Funerals of Atahua koja predstavlja najvažniju sliku kolonizacije koja ne predstavlja ništa drugo nego istrebljenje Inka. Sama tematika nije toliko strašna, na slici je mrtav Inka vladar, popovi i žene koje plaču. Tužni su elementi i istorija. Kako bi dokazali superiornost religije Španci su sahranili poslednjeg vladara Inka na hrišćanski način time ga lišili dostojanstva svoje tradicije. Žene koje vrište i plaču su žene koje nemaju ni jedno jedino naličje peruanskog stanovništa već više španskog porekla. U sredini slike je pop koji razbija kompoziciju na dva dela time pokazujući rascep istorije. Kako bi dokazali arogantnost slika je velika kao zid, a arhitektura prostorije na slici ne predstavlja Inka ni špansku estetiku već arhitekturu i stub iz Egipta što dokazuje neznanje kolonijalaca i nemar prema uništavanju novootkrivenog sveta.

Muzej savremen umetnosti MAC (nije mac nego Museo de Arte Conteporaneo) kao i naš do prenekoliko godina izgleda veoma lepo, ali je prazan. Ima otvorenu samo jednu galeriju u kojoj se priča o reciklaži?! Međutim tu je banka čiji marketeri savršeno znaju targetiranje na društvenim mrežama pa ni jednom nisam otvorio instagram da mi nije izašla njihova reklama, BBVA Continental da popravi situaciju. Samo nekoliko dana godišnje (a ja sam pogodio dan) otvaraju svoju privatnu kolekciju za posetioce i 50% prikupljenih sredstava od prodaje dela daju u dobrotvorne svrhe. Iskreno, veoma zadovoljavajuće, dobije se i poklon paket sa temperama kako bi te ohrabrili da išvrljaš koji papir i time uzaludno pomogneš ubijanje još jednog drveta.

Lima je dosta konfuzna i bila mi je uporište dva meseca. Sasvim sigurno ne bih uspeo da preživim toliko ne radeći ništa da nisam napravio ritual da svaki dan u 17:00 odem na ivicu brda uz okean koje je dugačko nekoliko kilometara i čitam i čekam zalazak sunca. Retka doza mira u potpunom haosu. Elemt koji je Limu sa svojim 95% vremena sivim nebom obojila celu Limu u prijatno crveno i otežala moj odlazak. Vreme je da se pokupi prnje, kaže hvala porodici koja me je udomila, hranila i naučila da pravim najbolji koktel od rakije, i nastavi dalje. Vreme je da se ide u istorijski centar, glavni grad Inka, Husko.

Ali pre toga sam imao sreće da opružim noge u Ica-i. To je onaj pustinjski grad ako se sećate pre nekoliko razglednica i surfovao sam na pesku. Uvau, koliko zvuči kul, a u stvari jedno ekstremno bacanje vremena na pokušaje stajanja na dasci. Uspeo sam da stojim na dasci 24 sekunde dok smo pukli koju sliku za Insta i nastavio da se kotrljam ostatak dana. Koliko god da sam se valjao po pesku i dalje nije uspeo da se zavuče na mesta na koja se zavuku šljokice posle žurke ,,Šljokanje“ na kojoj ako niste bili niste živeli život i proživljavali sramotu vožnje gradskim prevozom posle žurke. Posle (ne)uspešnog surfonja driftovali smo malo džipom po pustinji (e to stvarno jeste kul) i otišli na imanje prijatelja koje sam upoznao u Limi. Malo je reći da je imanje veliko, ali dovoljno reći da sam u njihovoj kući izbliza video više životinja nego u Amazonu. Šest kučića raznih dimenzija i raspoloženja od kojih je naravno onaj najveći uvek spreman da skoči na tebe i poliže ti facu, paunovi, mačke, neke stvarno lepe kokoške i dva povelika papagaja od kojih jedan priča. Najzanimljivi član porodice je bio mali majmun koji je niotkuda skočio na mene i zakačio mi se za ogrlicu a zatim uskočio u majicu. Brz ko struja i lud, voli da pije, jede filter od cigare i skače svima po glavi. Jedan mali car.

Još nekoliko štenji po peščanim dinama, oazi koja podseća na budvu i nekoliko gluposti o kojima stvarno ne vredi pisati čak i da me plaćaju po slovu bilo je vreme da se nastavi do Huska, busom jos samo 24h.

Prethodna razglednica

Autor teksta i fotografija: Miloš Milosavljević

Instagram: @niceshhhh

Leave a reply