Razgovor: Kako do slobodnog, održivog i ekološkog javnog prevoza koji će biti dostupan svima

Gradski prevoz može biti besplatan, ali mora biti plaćen
15. March 2021.

Onlajn razgovor „Javni prevoz Beograda – slobodan, ekološki, održiv i dostupan svima” održan je u organizaciji mreže „Združene inicijative i pokreti” i „Inicijative za slobodan i održiv javni prevoz“ sa idejom da predstavi moguće modele po kojima bi prestonica konačno mogla da dobije javni transport kakav odgovara savremenim metropolama. Tribina je istovremeno i deo kampanje kojom organizacije i stručnjaci u ovoj oblasti pokušavaju da ukažu na štetne strane najavljenog uvođenja „Beogradske kartice“ koja bi trebalo da nastavi „Bus plus“ sistem.

U razgovoru su učestvovali Igor Velić, master inženjer saobraćaja iz udruženja Sigurne staze, Ivan Mladenović, vozač GSP-a i predstavnik Sindikata SOS iz GSP-a, Petar Stanić ispred Kampanje za slobodan javni prevoz, Davor Stupar iz udruženja Vratimo trolu 28, Lena Cvetković Kadić, turizmološkinja i članica inicijative Komšije sa Dorćola, Zoran Bukvić ispred kolektiva Ulice za bicikliste i Predrag Stakić iz inicijative Bus = Jednako uz moderaciju Đorđa Miketića ispred ZIP mreže i odborničke grupe GO Stari Grad, Srce grada.

Svi sagovornici su složni u jednoj stvari, da ovakav skoro pa deregulisani sistem javnog prevoza u kojem se privatnom preduzeću predaje naplata i organizacija saobraćaja, u kom se ukidaju važne linije ili izmeštaju okretnice, bez planskog akta i znanja građana, a javno preduzeće u konstantnom urušavanju bez novih ulaganja, stvara katastrofalne posledice u pogledu razvoja efikasnije mobilnosti stanovnika Beograda.

Ivan Mihajlović, vozač GSP-a i član Sindikada SOS, izneo je tvrdnju da je GSP unazađen tokom poslednjih 10 godina, da su smanjene plate, da je veliki broj vozača napustio preduzeće i da je izgubljen svaki uvid o frekvenciji, iskoristivosti i značaju linija, kao i da je „novčanik“ preduzeća predat privatnom licu kojem nije u interesu razvoj i unapređenje samog preduzeća.

Lena Cvetković iznela je lokalne probleme Komšija sa Dorćola, jer je gradska uprava odlučila da kroz njihov kraj, bez ikakve studije i saobraćajnog elaborata, pa čak i građevinske dozvole, spusti centralni trolejbuski saobraćaj i napravi terminus koji prolazi i kroz zaštićeno kulturno dobro. Žalili su se i upravnom sudu i postupak je u toku. Naznačeno je i da je ovaj plan spuštanja trolejbuske okretnice na Dorćol, u širem planu ukidanja trolejbuskog saobraćaja u strogom centru grada – konkretno u Vasinoj ulici.

Davor Stupar naglašava da je trola 28, koja je ukinuta pa vraćena, takođe ukinuta bez ikakve ozbiljne studije te da su oni, kao samoorganizovano komšijko udruženje morali samoinicijativno da sprovedu studiju kojom bi dokazali neophodnost i veliku potrebu za ovom linijom, te su posle velikog pritiska javnosti u toj borbi i uspeli.

Zoran Bukvić, kao dugogodišnji aktvista i promoter biciklizma istakao je da je nedopustivo da u gradu cirkuliše sve više automobila, što je direktna posledica destruiranog javnog prevoza, a da ne samo haos, već i zagađenje vazduha alarmantno pokazuje da broj privatnih automobila moramo što pre smanjiti u korist javnog prevoza i biciklističkih staza koje moraju postati sistemski integrisane u gradski prevoz.

Praktična rešenja o prevazilaženju ovakvog stanja javnog prevoza ponudio je Petar Stanić, prezentujući svoju višegodišnju studiju o lako izvodljivom planu kako da beogradski prevoz postane slobodan, održiv, ekološki i čak besplatan. Krucijalna promena bila bi da firme svojim zaposlenima nadoknadu za prevoz (markicu) uplaćuju direktno u Fond za javni prevoz, čime bi se pokrilo 95% troškova čak i ovakvog neefikasnog prevoza. Ovo bi, uz prelazak autobusa na metan (CNG), preusmeravanja malog procenta eko taksi, akcize za gorivo i slično, obezbedilo široki manevarski prostor za kontinuirano unapređenje efikasnosti, širenje saobraćajne mreže, povećanje plata zaposlenima i uz par zelenih biciklističkih koridora, koje je njegov tim do detalja isplanirao, smanjilo gužve i uvelo beogradski saobraćaj i urbanu mobilnost u zeleni, 21. vek.

Igor Velić istakao je da GIS (geografski informacioni sistemi), kao besplatni alat nudi građanima sve informacije o trenutnom kretanju i poziciji vozila na ulicama, i naglašava da je nepotrebno da privatno preduzeće naplaćuje takvu uslugu za velike novce ako može biti besplatna. Ovaj informacioni sistem bi upravo pokazao potrebu/iskoristljivost i opterećenost određenih linija, čime bi građani sami mogli da iniciraju veći broj vozila ili proširenje određene gradske linije.

Na kraju, zaključeno je da grad mora biti odgovoran prema građanima, da je javni prevoz resurs koji zajednički moramo razvijati, te je stoga nužno da grad ne samo odustane od potpisivanja ugovora sa privatanim partnerom, već pre svega i izradi studije i nezavisne saobraćajne elaborate o sistemskom planu razvoja gradskog prevoza i da zainteresovanoj javnosti na uvid pre nego što krene u bilo kakve ad-hoc promene na terenu. Slušaoci su i pozvani da potpišu peticiju kojom se ovo zahteva.

Celu tribinu možete pogledati ovde.

Tagovi: gsp | javni prevoz
Najnovije iz: Sanduče

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Pratite nas na:

Preporučeni tekstovi