Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Sa police: Aleksandra Manevskog

Kolekciju od oko 400 automobila čine old tajmeri, sportski i retki autentični modeli automobila
Piše: Marija Milić

20. April 2022

Poslušaj audio verziju ovog teksta:

Često se kolekcionarstvo prenosi sa kolena na koleno, a takav je slučaj bio i sa kolekcijom autića koju poseduje Aleksandar Manevski. Njegov otac krenuo je sa prikupljanjem, sada već, odl tajmer autića, još sedamdesetih godina. Aleksandar je kao dečak nastavio da ih sakuplja, a sada njegova kolekcija broji oko četiristo različitih modela malih i velikih automobila, ali i drugih prevoznih sredstava, aviona i motora. On je već kao desetogodišnjak znao napamet sve automobile koje proizvodi Bburago, najpoznatiji proizvođač maketa, te govori kako je bio prava biblioteka za automobile. Najčešće ih kupuje u prodavnicama dečjih igračaka, a ponekad naručuje i sa interneta, međutim, više voli da ih kupi odmah, tog trenutka, kada ih vidi. Njegov dream car je Ford Mustang iz ’69, a voleo bi da u kolekciji poseduje i čuvenu Golf dvojku.

Sa Aleksandrom smo razgovarali o prikupljanju i čuvanju autića, ali i o načinu na koji ih održava, a on nam je pokazao i neke od najdražih modela iz svoje kolekcije.

Kako i kada si počeo da skupljaš autiće i praviš kolekciju?

Aleksandar Manevski: Zapravo je nasledno, od tate, on je ranije skupljao, pa sam ja nastavio. Dok sam bio mali, autiće su mi kupovali roditelji, uglavnom su to bili Bburago autići. Tada nisam ni znao šta je kolekcija, ali se vremenom upotpunjavala. Kako sam sve više i češće kupovao, autići su se skupljali, gde dolazi do momenta da je tata na sajtu Bburaga našao listu koji sve autići postoje, kako bismo znali šta nam nedostaje. Međutim, kada odemo u prodavnicu, taj papir uopšte nije bio potreban, jer bih ja stao ispred rafa, i tačno znao koji imam, a koji nemam. On posle proveri i sve se poklapa. Bio sam kao pokretna biblioteka, znao sam sve o tim autićima, čak i u kojim bojama se proizvodi određeni model.

Šta sve poseduješ u svojoj kolekciji? Koji su najstariji?

U celoj kolekciji ima dosta old tajmera, to je još moj otac skupljao. Na primer, dok sam bio mali, sa njima nisam smeo da se igram jer su bili krhki, mogli su lako da puknu, bili su samo za gledanje. (smeh) Tata je to kupovao po Nemačkoj, Italiji, a danas ti old tajmeri imaju preko pedeset godina.

Znaš li otprilike koliko ih imaš na svojim policama?

Sada ih ima preko 300 – 400 komada, tata ih sakulja još od sedamdesete, a ja sam početkom 2000. nastavio, tako da se nakupilo.

Kako nabavljaš autiće?

Nešto može da se nađe i onlajn, a može i uživo, kad se naleti. Skoro je bio sajam autića, ali ja nisam čuo na vreme, bio sam na nekom putu. Drugarica je slučajno naišla i pošto zna da volim autiće, odmah mi je javila. Na tom sajmu su se čak i prodavali, pa sam joj rekao: ajde vidi nađi mi Mazdu RX7. Uglavnom uvek znam šta mi fali i šta bih voleo da imam.

Generalno zavisi kako naletiš, često se nađe na pijaci. Bburago autići mogu da se nađu i u Maxi i Idea prodavnicama. Zapravo se najviše kupuju u prodavnicama dečjih igračaka, tu je najveći izbor. Ja dugo nisam aktivno skupljao, jedno tri- četiri godine sam malo zapostavio to, vreme prolazi, faks, obaveze, ali volim da kupim kad naletim.

Da li postoji neka marka ili proizvođač koji ti je omiljen?

Bburago marka je definitivno najpopularnija. Iskreno, ja ne pratim previše nazive proizvođača, nije mi to toliko bitno. Kupujem kada mi se dopadne model automobila. Ako vidim Mercedesov koji mi se sviđa, kupujem ga odmah. Više volim starije automobile, na primer modele iz devedesetih.

Koji je tvoj dream car?

To je Ford Mustang iz ’69 godine. Njega sam dobio pre dve godine od drugara za rođendan, nisam ni znao da je Bburago napravo i tu stariju kolekciju. To je bio pobednički poklon, posle toga me ništa više nije zanimalo.

Ti si nam i doneo neke, upoznaj nas malo bliže sa njima, zašto si baš te izdvojio?

Ovaj auto je specifičan, to je Mercedesov 300 SL Gullwing, odnosno zovu ga i Galebova krila, zato što mu se vrata otvaraju kao galebova krila, ka gore. Auto je proizveden ’54 i proizvodio se do ’57, tad u to vreme je bio ludilo. Njega sam skoro naručio, našao sam ga na internetu. Čovek je prodavao taj i isti takav model, samo kabriolet. Kad sam video, prosto sam morao da ga kupim.

Fića – Abarth verzija, njih imam nekoliko, u različitim bojama. To je neki naš simbol, pa sam ga zato i doneo.

Tu je i stari Mini, poznat, naravno, po Mister Binu. Mnogo volim taj auto, kada bih ga našao sada, voleo bih da ga kupim. Mislim na onaj pravi (smeh).

Plavi Porše 911 mi je jedan od omiljenih, sa njim sam najviše voleo da se igram, ne znam zašto, verovatno zbog boje i svega toga, tih detalja, bio mi je zanimljiv. U poređenju sa ostalim Poršeima, bio je drugačiji. Imao sam onu tepih stazu i nisam prestajao da se igram njime.

Naravno, poneo sam i Golf MK4, u Srbiji najpoznatiji auto. Krivo mi je što nigde nisam našao Golf MK2, to bi stvarno bilo lepo imati u kolekciji.

Jesi li se nekad poigravao, pa pokušao da ih rastaviš i sastaviš?

Velike modele da. Mislim, i male, ali njih nećeš nikad sklopiti i vratiti u stanje kao što su bili. Pokušavao sam više puta i sve je na šraf, čak su i mali na šrafić, ali oni ne mogu da se sastave kako treba. Kod velikih se svaka guma skida, kvalitetnija je izrada, pa je i lakše sklopiti ih.

Kako si ih rasporedio na svojim policama, da li imaju neki poseban raspored po kategorijama?

Old tajmeri su na jednoj polici, motori su na drugoj, džipovi, policijski, vatrogasni autići na trećoj. Takođe, sakupljam i avione, pošto sam završio Vazduhoplovnu akademiju, ima ih svuda i po plafonu, lusteru. Nije to samo kolekcija autića, nego i ostalih prevoznih sredstava. Volim to, probudi mi neki adrenalin. Pokušavao sam i da sklapam makete kad sam bio manji, tada je bilo tih časopisa u kojima dobiješ maketu.

Pokazao si nam i nekoliko autića sa Diznijevim junacima i nalepnicama, je l’ to neka limitirana verzija? Da li ih proizvode često?

Nisam siguran, ali u to vreme, vrlo moguće da je bila limitirana verzija, ne sećam se tačno jer sam bio mali kad sam ih dobio. Tada su Diznijevi junaci bili mnogo popularniji nego danas, pa je veoma moguće. U poslednje vreme nisam viđao autiće tog tipa, sa nekim nalepnicama, brendovima, uglavnom naiđem na obične klasične modele.

Koliko je zahtevno održavanje?

Podosta. Na police stane oko dvadeset – trideset malih autića. Na primer, kabriolete moraš pojedinačno da čistiš. Ove ostale možeš zbrda-zdola da pređeš, jer ne možeš da ih oštetiš, dok ove osetljivije moraš da paziš. Uglavnom ih čistim jednom mesečno.

Koji auto iz kolekcije si poslednji kupio?

Skoro sam našao onaj stari Volkswagen kombi iz šezdesetih, a poslednje što sam uzeo bio je Mercedesov Meklaren. To je najveća maketa koju imam. Kod njega se sve otvara, vrata, gepek, hauba, točkovi se okreću, a kad ih pomeraš, pomera se i volan, toliko su išli u detalje.

Imaš li neki koji ti je baš važan ili zanimljiv?

Svi autići su mi dragi podjednako, ali kada kupim neki nov, on je u tom periodu atrakcija. Kao mali sam se igrao svakim od njih, ali taj novi uvek bude zabavniji od ostalih, pa se tih dana ne odvajam od njega. Ne bih mogao da izdvojim, ali, eto, možda ti sa Diznijevim junacima.

Jesi li nekada razmenjivao autiće, ukoliko poseduješ duplikate? Možda sa društvom, da li su ih i tvoji vršnjaci sakupljali?

Duplikate nemam. Imam, na primer, jedan model u više različitih boja, ali nikada nisam razmišljao o toj razmeni. Dok smo išli u osnovnu školu, imao sam drugare koji su imali autiće, ali niko nije bio kolekcionar da bi moglo da dođe do neke trampe. Ali na primer, tačno znamo – kad se ide na rođendane, za poklon se uglavnom nose autići.

Koliko ovaj kolekcionarski hobi iziskuje ulaganja?

Iskreno, zahteva ulaganje, kao i sve što skupljaš iz hobija. Možemo da kažemo da je trošak. Ovi manji autići se kreću od 500 do 1000 dinara, a ovi veći idu i preko par hiljada dinara.

Da li ti više voliš manje ili veće autiće?

Dok sam bio mali, voleo sam manje, a sada veće, jer su kvalitetnije odrađeni, moćniji su. A i valjda tako ide sa godinama. Sada najviše volim prave automobile.

Da li postoji neki autić koji ti nedostaje u kolekciji i kojeg bi baš voleo da imaš, sem Golfa dvojke?

Na primer, Toyota Supra MK4, to je legendarni auto devedesetih. Nisam ga još uvek našao, znam da ima da se poruči, ali nikada nisam išao toliko daleko da sam naručivao autiće iz stranih zemalja. Uglavnom volim da, kad vidim auto, kupim. Nekako, ako treba da čekam mesec – dva dok stigne, izgubi se ta želja. Voleo bih da posedujem i Nissan GTR R34 i, naravno, Mercedesovu G klasa, to nemam.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!