STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Sa police: Martine Mihajlović

Jednoslojne, dvoslojne, šarene, hotelske, novogodišnje - salvete iz kolekcije čuvane preko četrdeset godina
Piše: Marija Milić

19. July 2022

U doba Rimskog carstva postojale su dve vrste salveta – sudarium (lat. sudarium) i mapa (lat. mappa). Sudarium, iliti maramica na latinskom, je tkanina džepne veličine koju su Rimljani koristili za brisanje čela tokom obroka. Kako su voleli da jedu izležavajući se preko ivice kauča, da bi ga zaštitili, širili su veću tkaninu – mapu, koju su koristili i za brisanje usta. Svaki gost je donosio svoju mapu, i one su pri odlasku sa gozbi bile punjene delikatesima ostalim posle gozbe. Kroz godine su se i salvete menjale te su, na primer, u srednjem veku bile široke oko 90 cm, a razlog velikih dimenzija salveta leži u činjenici da su ljudi tog perioda jeli rukama. 

Papirne salvete slične onima koje danas koristimo pojavljuju se krajem 19. veka na japanskom tržištu. Danas se slavete izrađuju u različitim veličinama i sa brojnim raznovrsnim motivima, a upravo nas Martina Mihajlović upoznaje sa svojom kolekcijom.

Salvete je krenula da sakuplja još kao petogodišnjakinja, od mame je nasledila ljubav prema tom hobiju, ali i pozamašnu kolekciju, sada već, vintage salveta iz osamdesetih i devedesetih.

Sa Martinom smo razgovarali o omiljenim salvetama, načinu na koji ih čuva i održava, kao i o tome šta za nju predstavlja njihovo sakupljanje.

Kada si krenula da sakupljaš salvete?

Martina: Mislila sam da sam salvete krenula da skupljam 2003. godine, kada sam imala oko pet – šest godina. Međutim, kada smo krenuli da pričamo o ovome, mama mi je rekla da je, još dok je bila trudna sa mnom, krenula da sakuplja salvete. Tada, sa tih pet – šest godina mi je dala sve što je sakupljala do tada, a ja sam samo nastavila za njom. U kolekciji ima nekih salveta koje je ona sakupljala i kao devojka, osamdesetih, devedesetih. Kasnije mi je pričala da, dok je bila osnovna škola, ona i njene drugarice su tada sakupljale i delile salvete, što me je privuklo da i ja nastavim i upotpunim kolekciju.

Po čemu se uglavnom razlikuju, sem po motivima i šarama?

Na starijim je uglavnom drugačiji materijal, većina ovih skroz tankih su još iz devedesetih. Sada je takve nemoguće pronaći. Razlikuju se i po veličini, teksturi, kao i po kvalitetu boja koje se upotrebljavaju. Što je salveta kvalitetnije odrađena, pre svega je mnogo lakša za korišćenje, ne cepa se, lepo upija, a, sa druge strane – izuzetno je dugovečna.

Kako ih održavaš?

Jednom godišnje iz sve izvadim, naslažem, prepakujem po bojama. Inače ih ne vadim često, baš pazim da se ne pocepaju, jer – neke su jako stare. Mogu lako da se oštete. Svaki put kada ih izvadim, ja ih drugačije složim. Uvek mi je bilo draže da im promenim mesto. Kofer je takav da ne mogu sve da budu ispravljene, pa ih rotiram da bi se bolje očuvale. Tokom godina, od svih ovih salveta se možda samo na pet skinula šara. Sve ostale su iste, kao da su sada kupljene.

Da li često prikupljaš salvete sa nekih događaja, proslava?

Da, uglavnom sam kao mala sa većine događaja nosila po koju salvetu kući da je ubacim u svoju kolekciju. Zapravo, imam i dosta restoranskih salveta, iz različitih gradova i država, iz Makedonije, Nemačke, Grčke, iz onih restorana brzih hrana.

Šta tebe privlači kod prikupljanja salveta?

Ta njihova jedinstvenost, svaka je priča za sebe. Uvek sam na te motive gledala kao da je na salveti napisana priča. Omiljene su mi uvek bile novogodišnje i rođendanske. Na primer, ova mi je oduvek bila najdraža jer mi je 101 Dalmatinac bio omiljeni crtani. Uvek smo za te rođendane birali salvete, kao maloj mi je to bilo jako zanimljivo. Salvete su nešto što će večno trajati, zato oduvek postoje i uvek će biti potrebne.

Da li si se možda interesovala za istorijat salveta, njohovu upotrebu?

Prve stvari koje su služile ljudima za brisanje su se pojavile kod Spartanaca, gde su oni mekano testo sekli na sitne komade, za stolom mesili i odmah ga upotrebljavali za brisanje prstiju, pa se zbog toga kaže da su prve salvete bile jestive. Tokom vekova su se salvete menjale, kao i materijali od kog su pravljeni i načini izrade i korišćenja, ali su tek u 16. veku počeli sa masovnom proizvodnjom u raznim oblicima, bojama, dimenzijama.

Potpuno mi je fascinantno na koji način su ljudi od salveta, papirnih ili od tkanine, napravili pravu umetnost. Na stolovima na veseljima možemo videti salvete savijene na razne načine. Kao ruže, torbice, cveće, jelke, srca, bombone… Ma, svih oblika koje možemo da zamislimo… A i svako bi se složio da sto izgleda mnogo bogatije kada je salveta složena na neki poseban način.

Koja ti je posebno draga?

Na primer, salveta u kojoj je čestitka. Mama je to još ’88 pronašla u nekoj knjizi kao čestitku. Ni ona ne zna kome pripada.

Takođe, i ova mi je jedna od omiljenih, mislim da je to jednoslojna salveta koja je pravljena za nekoga. Mama je to negde pronašla, ne može da se seti gde, pitala sam je. Bilo ih je svega desetak.

Imaš li neke koje si možda dobila na poklon ili razmenjivala, kao što je to bio slučaj ranije?

Nisam, ali nakon objave u grupi, javila mi se bratanica mog supruga i rekla da ima salvete koje je njoj žao da baci i želi da mi ih pokloni. Jedva čekam, videla sam da su sve koje nemam.

Da li su možda i tvoje vršnjakinje sakupljale salvete?

Imam samo jednu drugaricu koja sakuplja salvete i čuva ih. Između ostalog, ova salveta je iz njene pekare. Čula sam se danas sa njom i baš sam joj rekla da imam salvetu koja je stara oko deset godina, rekla mi je da ona to nema. Na sreću, ja imam par duplikata koje smo tek sad otkrili, tako da – salvete čuvaju i neke uspomene.

Zbog čega su ti ove baš drage? Zašto si ih izdvojila?

Uvek sam više volela salvete koje, tek kada otvoriš, sve četiri strane, vidiš sliku.

To je jedan restoran u malom selu u Makedoniji koje je izglasalo da dobije svoju opštinu i tablice – Vevčani selo. Voleli smo da idemo često tamo, tako da je ova salveta i jedna vrsta uspomene na to. Tata nam je poreklom odatle, tako da – eto još jedne povezanosti.

Ta je salveta sa svadbe, imala sam par godina kada je to ubačeno u kolekciju. Ovu žutu sam posebno volela, jer sam obožavala Barbike, a to me je uvek podsećalo na Barbiku. Barbika, mlada, venčanje, imalo mi je smisla.

Ova mi je zanimljiva jer mi je baka dala, to je sa neke slave. Ona uglavnom kupuje te, pa sam ih i ja ubacila u kolekciju, što da ne?

Zanimljiv je i kofer u kome ih čuvaš, i on deluje vintage?

Kofer je od mog pradede, kupljen je još sedamdesetih, kad je on putovao. Pravljen je od tog debelog kartona, a ja sam ga kasnije prisvojila. Iz velike kese, kako se širila kolekcija, došao je na red i kofer, tako da u njemu sada putuje moja kolekcija.

Kako ljudi iz tvog okruženja sada reaguju kada im kažeš da sakupljaš salvete?

Mamine prijateljice su se uvek oduševljavale. Moj suprug, na primer, nije znao da imam kolekciju salveta, sve dok mu nisam rekla za intervju. Tada sam mu donela ceo kofer i sve pokazala, baš se prijatno iznenadio. Pitao me je od kad sakupljam, ja sam mu rekla: još od detinjstva, a kada me je upitao kada sam prestala, rekla sam mu: kad sam počela da se zabavljam sa tobom. Mislim, ubacivala sam povremeno, nije da nisam htela, samo su bili različiti prioriteti, fakultet, deca… Ali me je ohrabrio da se opet aktiviram i češće sakupljam.

Da li možda ovo kućno kolekcionarstvo može da se podigne na neki viši nivo?

Davno sam čitala da se u Nemačkoj okupljaju kolekcionari na takozvanim berzama i te stvari se prodaju za veliki novac. Takođe, najvrednija salveta na svetu je salveta na kojoj je čuveni fudbaler Leo Mesi potpisao svoj prvi ugovor. Kad bih ja pokušala da prodam neku salvetu iz ’92, ovde u Srbiji, to verovatno ne bi bila nikakva zarada, ali mislim da u inostranstvu više cene takve stvari.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *