STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Sa police: Relje Ilića

O sakupljanju igračaka i kolekciji od preko 6000 figurica sa Pančevcem - Reljom Ilićem

30. March 2022

Pre više od 10 godina, Relja Ilić je na trafici kupio gomilu pez dispensera iz Star Wars kolekcije. Deceniju kasnije, ovaj diplomirani snimatelj, muzičar i nekadašnji bubnjar sastava Stray Dogg u svojoj kolekciji broji oko 6000 najrazličitijih igračaka iz perioda osamdesetih i devedesetih godina. Iako je kolekcionarsku sklonost izrazio još u detinjstvu kada je skupljao najpre značke, a potom i markice, sakupljanje igračaka je počelo neplanirano i neočekivano. Najpre je različite, sada već retke, primerke tražio po oglasima, a potom i na buvljacima, koji često predstavljaju riznicu svega što kolekcionar može poželeti. Pre godinu dana, Relja je napravio i profil ToyBrut na Instagramu koji predstavalja arhivu svega što poseduje, ali i koji okuplja kolekcionare iz drugih država, sa kojima često razmenjuje igračke. Na kolekcionarstvo gleda kao na potrebu da uspostavimo konekciju sa detetom koje smo prerasli i vremenom koje više ne postoji, ali i kao na svoj poriv da spasi igračke od zaborava i uništenja.

Sve je počelo u Prištini kada si kupio svoju prvu Star Wars figuricu, kako je to izgledalo?

Relja Ilić: Davno sam bio najpre moderator, pa administrator, na forumu Crtaći.info i tu je najaktivnija grupa bila za igračke. Nesvesno sam čitao sve što ljudi pišu o igračkama i tako sam ušao u to, nije bilo planski. S obzirom na to da sam studirao FDU, bili smo na snimanju filma na Kosovu i otišao sam da kupim pljuge na nekoj trafici, gde sam zatekao gomilu pez dispensera Star Wars. Uzeo sam ih sve i postavio sam sebi pitanje: šta će ti to uopšte, ali dopalo mi se nekako da sve to bude zajedno na jednom mestu.

Jesi li inače fan Star Wars-a?

Nisam uopšte fan, što je najbizarnije od svega. (smeh)

Kako se dalje razvijala strast prema kolekcionarstvu?

Počeo sam da kupujem na nekim portalima i prodajnim mestima, oglasima, pa potom i na berzama i buvljacima. U jednom trenutku Pez-a više nije bilo na oglasima, pa sam morao da počnem da tražim i van Srbije. Tako sam naišao na jednog Nenada iz Austrije i objasnio mu da sam relativno skoro počeo da ih skupljam, da ovde više ne mogu da ih nađem i ponudio mu neku vrstu razmene. Njemu se to dopalo, jer je verovatno prepoznao tu neku strast kod mene i tražio mi je adresu. Jednog dana mi je stigla strašno velika kutija prepuna pez figurica. Tako sam dobio neke retke stvari.

Kako sam zašao dublje u kolekcionarstvo, krenuo sam da skupljam Štrumpfove – zašto? Nemam pojma. Tako sam i tu kupio sve što je moglo da se kupi – od 1966. do danas i imam ih preko 500 u kolekciji. Strava je što imaš i regularne, ali i super Štrumpfove. Ovi super su dolazili sa automobilima i tim nekim dodacima i to je ipak malo ređe naći. Onda se to proširilio na gomilu drugih PVC figura, da bih kasnije prešao na Nindža Kornjače. Sećam se da mi je mama, kada sam bio dete, kupila Rat King-a i Bakster Stockman-a iz tog crtaća i oni su tada stvarno bili moji najbolji drugari, u tom smislu da sam ih nosio gde god da idem. Tu mi se otovrio čitav svet i krenuo sam da otkrivam sve više i više stvari.

Dakle, ne skupljaš nove figurice?

Uglavnom skupljam one koje su pripadale periodu kada sam bio dete – osamdesete i devedesete. To vreme me podseća na crtaće koje i danas volim, crtaće koji su rađeni tradicionalnom i stop trik animacijom, zato jurim karaktere sa kojima sam odrastao. Naravno, imam i one iz sezdesetih i sedamdesetih, postoje i neke novije i modernije. U suštini, skupljam sve što mi se dopada, kad malo bolje razmislim, ali sam ipak negde ograničen na osamdesete i devedesete.

Koliko figurica imaš otprilike?

Okviran broj je svakako preko 5000-6000 svega i svačega.  Znam maltene svaku figuricu koju posedujem, ali uvek se nešto zaboravi, naročito kad je dodatna oprema u pitanju, sitnice koje se uvek gube, pa mi zato dobro dođe Toybrut Instagram profil. To je jedna vrsta kataloga, klasera, dobar podsetnik kad nečega ne mogu da se setim. Sa druge strane, pomaze mi da objasnim ljudima šta skupljam jer je velika razlika između „igračkice” i „akcione figure – kolekcionarskog primerka” (smeh). Sa treće strane, hteo sam da se povežem sa ljudima iz celog sveta koji se bave istim stvarima jer konekcija i održavanje kontakata je strašno bitna stvar u svetu kolekcionarstva. Ta poznanstva su mi vrata ka nedostižnim figurama.

I, na kraju, kada se bude dogodila moja mini manufaktura, moj novi san – moja prva akciona figura, imaću odličan prostor za promovisanje.

Da li znaš poreklo svake figurice?

Da, uglavnom znam odakle su, na njima često i piše gde su proizvedene. Ono što je zanimljivo su bootleg, knock-off figure gde ne znaš poreklo. Onda pričaš sa ozbiljnim kolekcionarima i kroz to shvatiš da su se prodavale u određenom periodu u toj i toj zemlji i saznaš tako razne informacije, kao slagalicu, sklapaš priču sve dok se ne pojave realni dokazi. Recimo, ima ta jedna linija koja je mučila sve kolekcionare, niko nije mogao da nađe informacije o poreklu, godini proizvodnje, nazivu linije i koliko je figura u setu. Bila je samo spekulacija da je u pitanju firma Simba iz Nemačke i trenutno znamo da je 5 figura u setu, s tim što ni za to nismo sigurni, već sami zaključujemo na osnovu boje, načina farbanja, materijala od kojeg su napravljene. Internet pretraga nije dala rezultate, pa sam se dosetio da im pišem preko Fejsa. Našao sam profil, postavio par pitanja u privatnoj poruci, poslao slike figura radi potvrde i dobio sam odgovor nekoliko dana kasnije. Firma je potvrdila da su oni proizvodili tu liniju Age of Rage dvehiljadite godine, da je pravljena samo sa EU tržište. Set je imao 6 figura – Flame, Rock, Hurricane, Swamp, Ocean i Ice. Sad znamo sve što je potrebno, vredi širiti priču dalje i informisati ljude da je misteriozna linija identifikovana.

„Uvek pitam ljude za igračke, da sačuvam što više mogu, da im ponovo dam smisao i da se više nikada ne zaborave.”

Šta su uopšte bootleg, a šta knock-off figurice?

Najlakše je objasniti ovako, bootleg figure su kopije originala, a knock-off su figure pravljene po uzoru na original. Dakle, bootleg je figura je uglavnom lošeg kvaliteta, najrazličitijih boja, uglavnom sklepana i ofarbana bez posebnog smisla i onda je strava jer možeš naći više različitih figura istog karaktera. Dok su, sa druge strane, knock-off figure pozajmile izgled originala i dale jednu potpuno drugu liniju sa novim karakterima. Ali, ako zađem u to da knock-off figure imaju bootlege, pa ti bootlezi knock-off, mislim da ćemo se samo zbuniti još više (smeh).

Ali, sad kad pričamo o bootlezima, moram još da spomenem da je ta vrsta figure razvijena u malim nezavisnim radionicama. Tako su se razvijali umetnici jer su pravili svoje verzije omiljenih karaktera, gde uglavnom ne postoji masovna proizvodnja, već su to unikati ili limitirane serije, sami se bave izradom, kolorisanjem, dizajnom i pakovanjem.

Ranijih godina, osamdesetih i devedesetih, fejk/lažnjaci su uglavnom bili prodavani na ulici ili u dollar store prodavnicama i cena im je bila izrazito niska. Ali, kako se internet razvijao, tako se i baza kolekcionara širila, kao i sama priča o postojanju bootleg linije koja je nastala u, recimo, Jugoslaviji, Poljskoj, Grčkoj, Argentini, Meksiku, Španiji, pa su danas neki primerci naročito skupi.

Kako si krenuo da tražiš igračke po buvljacima?

Buvljaci su u početku bili jako haotični. Ako nemaš neko predznanje, nije jednostavno otići na buvljak i biti u fazonu: e, sad ću da kupim figure iz osamdesetih ili devedesetih. Ako imaš bar neko predznanje, stvarno možeš da nađeš jako dobre stvari u tom džumbusu. U početku mi je bilo teško da razvijem istraživački mod kojim ću pronaći određene stvari, ali vremenom, svakodnevnim učenjem i time što sad već godinama idem na buvljake, mogu tačno sa 50 metara da spazim ruku koja viri iz neke kutije i vidim da je to Nindža Kornjača koja mi fali (smeh).

Od koliko odlazaka na buvljak pronađeš nešto, a koliko se puta vratiš praznih ruku?

Ranije ne znam da li je postojao neki dan kada se vratim praznih ruku, danas je izazov zbog korone i sve većeg broja preprodavaca, ali čak i u ovoj situaciji može svašta da se nađe.

Imaš li neku omiljenu kolekciju?

Pa, sve (smeh)! Generalno, najviše volim one stvari do kojih je teško doći. Najviše sam zavoleo te bootleg-e i knockoff-ove, jer su drugačiji od originala i imaju čak i notu bizarnosti u sebi – vidiš zrikavog Ramba ili Robokapa koji ne liči na Robokapa i zove se Robert Cop (smeh). Stvari koje su bizarne i smešne ljudima nisu zabavne, ali danas to i te kako cene, tu vrstu, nazovimo, tresh-a. Detetu to sigurno nije zabavno, jer vidi „ružnu’’ igračku i ne želi sa time da se igra, a, sa druge strane, original je original jer prati crtani film i onda dete hoće da ima figuru kao iz crtaća.

Je li imaš neku kolekciju koju pokušavaš da upotpuniš?

Naravno da imam, i uvek će toga biti, samo što je danas sve teže i teže doći do primeraka koji nedostaju, preprodavci napucavaju cene, sve je postalo skuplje. Meni je više to: idem na buvljak, pa šta nađem, nađem i najsrećniji sam ako tako upotpunim kolekciju, to ti je kao potraga za blagom (smeh).

Koliko ti je bitno povezivanje sa drugim kolekcionarima?

Meni je zamena/menjaža/trejd bitniji od prodaje/kupovine figura, pa sam se iz tog razloga konektovao sa ljudima odavde, ali kako su oni često puta ispadali nekorektni, proširio sam svoju ideju malo dalje, tako da kada kupujem na buvljaku figure za sebe, konstantno gledam i za druge, naročito zbog inostranih kolekcionara jer postoje neke stvari koje oni ne mogu da nađu, i obrnuto. Oni traže za mene, ja za njih i tako se razmenjujemo. Danska, Francuska, Nemačka, Španija, Grčka, Italija, Poljska, Amerika, Kanada, Britanija, Hrvatska, Bosna, Makedonija – to su samo neke zemlje u kojima sam pronašao ljude sa kojima sam trejdovao. To mi je najdraže jer je na obostrano zadovoljstvo – usrećio si nekoga, a i on tebe.

Kako uspevaš da održavaš te figure i kako se boriš sa prašinom?

To je večna patnja (smeh)! Trenutna situacija je takva da većinu držim u kutijama jer nemam mesta gde da ih držim. Sve što je na policama je sa tri prsta prašine i jedva čekam neko toplo vreme da sve to sredim – operem svaku figuru zasebno za šta mi treba jedno tri dana i još dva dana da sve to vratim na police (smeh). San svakog kolekcionara je da ima posebnu sobu u koju će smestiti sve i koja će služiti samo za to. Moj san je muzej! Figure čekaju nestrpljivo, moje ideje se samo nadograđuju i znam da bi ovaj grad (Pančevo) dobio novo bitno mesto i tako se ponovo našao na mapi sveta. Podrška je važna! Ko zna, možda se san i ostvari jednog dana.

Za kraj, u čemu je draž kolekcionarstva?

Nije jednostavno objasniti, ali definitvno je stvar da tražiš konekciju sa detetom koje si prerastao i tim vremenom koje više ne postoji. Pokušavaš da vratiš osećaj koji si imao kada bi ti kupili neku igračku ili kada bi ti je neko doneo na poklon. Uvek pokušavaš da se vratiš tom nekom osećaju, iako je to potpuno neizvodljivo. Javljaju se neke druge emocije, zadovoljstvo kada kompletiraš neku liniju i onda kada ti se dešavaju gluposti u životu, staneš ispred tih figurica i one te potpuno smire i fokusiraju. Umesto bromazepama, gledaš svoje figure (smeh). Shvatiš kako je to jedan divan hobi koji te nauči da budeš strpljiv i ne budeš pohlepan.

Bitno mi je i da spasim igračke od zaborava i uništavanja. Kada čujem priče kako su roditelji to bacili u kontejner, srce mi se slama. Uvek pomislim na crtani „Mali Hrabri Toster”, omiljene stvari jednog deteta ostaju zaboravljene jer dete odraste i odseli se u drugi grad, ali stvari jednog dana reše da mu se vrate, pa krenu u avanturu. Na kraju završe na otpadu, ali ih u baš tom trenutku njihov, sad već odrasli, gazda spasava od uništenja i zaborava, vraća im nekadašnji sjaj i život je lep.

Uvek pitam ljude za igračke, da sačuvam što više mogu, da im ponovo dam smisao i da se više nikada ne zaborave. Zato ToyBrut, zato muzej.

Fotografije: ToyBrut, Marijana Ranisavljev

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

1 Comment

  1. Avatar

    Fali jedan tag – ijaowoo – 😉
    PoZz!!!

    Reply

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *