fbpx

Sabrina i borba protiv mizoginije

Sabrinine jezive avanture (Chilling adventures of Sabrina) je Netfliksov spin off Riverdale serije, bazirana na pređašnjem mitu popularne kulture o Sabrini tinejdž veštici iz 2017. godine.

Glavna junakinja je Sabrina (Kiernan Shipka), a iz pređašnje idejne tvorevine tu su likovi tetki Zelde i Hilde i mačora Salema. Ono što ovu seriju razlikuje od svih prethodnih jeste stavljanje akcenta na drugačije čije je pitanje vrlo popularno u jeku napredovanja borbe za prava žena, prava afro – amerikanaca i mnogih drugih potlačenih grupa. Glumačka postava je vrlo divergentna - od afro – američke najbolje drugarice, preko Suzi koja ima problem sa identitetom( muško zarobljeno u telu žene), pa sve do same protagonistkinje (o čemu je pisala Milica Špadijer za Milica magazin).

I u drugoj sezoni serije ženska glumačka ekipa brojnija je u odnosu na mušku. Pored ljubavnih i tinejdž patnji kroz koje prolazi glavna junakinja, ova serija bavi se problemima žena, pravima žena, mizoginijom i ženskom subverzivnošću. Kroz devet epizoda, u kojima se priča razvija i odvija, pravljene su paralele vezane za Biblijske priče (sam pad Mračnog gospodara i njegovo ponovno uzdizanje).

Čini se važnim istaći konkretno propitivanje patrijarhalnih načela poteklih paralelno sa Biblijom i samom hrišćanskom doktrinom. Da li žena mora da bude zla u očima posmatrača kako bi se izborila za svoja prava?

Sukob dobra i zla predstavljen je na više nivoa. Interni nivo jeste u samoj Sabrini koja živi kršeći pravila zarad višeg cilja – jednakosti muškaraca i žena. 

Prvi eksterni nivo jeste borba gospođe Vardvel (Lilit) i Mračnog gospodara, zatim drugi - tetka Zelde i Faustusa (kobnog direktora akademije i najvećeg negativca u čitavoj seriji).

Posebna i važna poruka ove serije upućena je mladim ženama - ne smeju biti subverzivne i potlačene muškarcima, uprkos svim otežavajućim okolnostima na koje nailaze. Biblijske paralele koje su vrlo jasne u opoziciji Lilit – Adam – Mračni gospodar jesu dobra potpora za preispitivanje mračnih strana Biblijske perspektive.

Ponovo se postavlja pitanje, da li žena mora da bude predstavljena (Evin prvobitni greh) kao zlokobna i prepredena kako bi ispunila svoju ulogu u svetu? Naravno da ne. Naizgled ultimativno zla protagonistkinja Lilit, reklo bi se, na kraju postaje good guy (woman?), uspostavljajući matrijarhat.

Interesantno je obratiti pažnju na Manifest koji propoveda Faustus – potpuno mizogina pravila čija je suština vladavina i moć muškaraca, dok su žene stvorene, njegovim rečima, za mešanje napitaka i za ispunjavanje fertilne svrhe. Tetka Zelda, koja je u čitavoj seriji vrlo progresivni lik, biva potlačena i doslovno vezana činima za svog supruga Faustusa. Ona, njena sestra i mlada Prudens se, svojim buntom, bore protiv Manifesta, zato što su svesne svojih moći i uloga (iako je svaka od njih bila zaslepljena ili na neki način obmanuta, ali o tome nekom drugom prilikom).

Naravno, pored loših muškaraca ima i dobrih - poput Harvija, anđeoskog lika ili Ambroza, koji je nasamaren više puta, ali na kraju sezone pokazuje svoju odlučnost i visprenost. Borba za ravnopravnost u ovoj seriji je oivičena mračnim dekorumom (punom čini), čudnim izgovorom latinskih reči i istinskim sukobom dobra i zla.

O svemu ovome možete razmišljati gledajući drugu sezonu i, naravno, iščekujući treću (tačan datum prikazivanja i dalje nije objavljen, očekuje se u oktobru ove godine).

Autorka teksta: Jovana Nikić

Leave a reply