STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

San mi je da neko, ko gleda moj film, oseti isto što i ja osećam

Reditelj Jovan Dimoski povodom prikazivanja filma Krotki na 9. Bašta Festu
Piše: Marija Milić

30. June 2022

Da li je krotkost samo vrlina? Možda je u tome njihova superiornost?

Podstaknut istinitom pričom o odrastanju dece u popravnom domu za maloletne delinkvente, reditelj Jovan Dimoski se upušta u istraživanje njihovog sveta, načina na koji artikulišu emocije i doživljavaju odrastanje. Film Krotki je ljubavna priča smeštena u milje siromašnog predgrađa, a pored toga, i socijalna drama.

Ljubavna priča u okruženju u kom vlada nepravda i nepoverenje prema odraslima, navela ga je da odrasle u filmu tretira kao antagoniste, dok likove doživljava kao decu iz Nedođije. Jovan nam govori da je ovu priču pokušao da ispriča bez distanciranja, ali i da oseća emotivnu odgovornost prema junacima. Pored toga, želeo je da im se kroz ovaj film približimo i pokušamo da ih razumemo.

Povodom prikazivanja filma Krotki na ovogodišnjem Bašta Festu razgovarali smo sa rediteljem Jovanom Dimoskim o iskrenim emocijama koje prožimaju film, ali i o procesu stvaranja, autentičnosti na filmu i saranji sa mladom glumačkom ekipom.

Kada si počeo da se interesuješ za režiju?

Jovan: Shvatio sam da me privlači da se bavim filmom negde pred kraj treće godine srednje. Na letnjem raspustu sam snimio svoj prvi amaterski film, na moru sa društvom. Film je bio zamišljen kao ljubavni trougao u kojem svaki od likova ima svoj monolog koji je prostorno izmešten. Postoji scena sna u kojoj se protagonista bori da ne odraste. Na kraju, on shvati da je samo lik iz filma i ode u mrak. Prilično neartikulisan i apstraktan film, ali mislim da se oseća naznaka drame, konflikta i vizuelnog pripovedanja.  Još u osnovnoj školi sam crtao stripove, to je možda početak interesovanja za film. Često crtam storibord svog filma, to mi pomaže da posmatram film likovno, da osetim dinamiku prostora, raspon planova, ali i da lakše komuniciram sa svim sektorima koji učestvuju u stvaranju filma. 

Kako je nastala ideja za film Krotki koji ćemo imati priliku da pogledamo na ovogodišnjem Bašta Festu u okviru takmičarskog programa?

Scenario za ovaj film nastajao je dosta dugo, radio sam zajedno sa koleginicom sa dramaturgije Cakom. Film je u tematskom i žanrovskom smislu nastavak mog prethodnog filma, koji sam snimao u popravnom domu za maloletne delinkvente. Moji roditelji su radili u domu kao psihološkinja i pedagog, preko njih sam se upoznao sa životom štićenika, sa njihovim crtežima, pričama. Krotki je ljubavna priča smeštena u milje siromašnog predgrađa. Film se bavi neartikulisanim emocijama i problemima odrastanja na koje, možda, nismo navikli. Film je ujedno i socijalna drama, na neki način je društveni faktor prepreka u melodramskoj postavci.

Šta je tebe privuklo da snimiš ovaj krati metar?

Najviše su me privukli sami štićenici, njihove drame i njihov unutrašnji svet. Želeo sam da ispričam iskrenu priču o njima, da ih razumemo i da im se približimo. To je svet nepravde i cikličnog nasilja. Emotivna iskrenost, neposrednost, ali i ranjivost i ogromno nepoverenje prema odraslima. Svi odrasli su u Krotkima postavljeni kao antagonisti. Svi mladi su kao deca iz Nedođije. Mislim da će me ovo privlačiti do kraja života, osećam neku emotivnu odgovornost prema svojim junacima.

Kako je tekao proces pripreme za film?

Izviđanje lokacija je trajalo otprilike 8 meseci, u to računam i svoje hodanje po Rakovici. Otpočetka sam znao da će film većinski biti snimljen negde u toj opštini, tražio sam naselje u kome se sukobljavaju urbani i ruralni elementi. Kada smo počeli izviđanje, mnoge scene još uvek nisu bile napisane. Tako se desilo da Caka i ja napišemo scenu tek kada otkrijemo lokaciju.  

Glumačku ekipu u filmu čine mladi glumci, kako je došlo do izbora?

Znao sam da hoću da radim sa glumcima, a ne naturščicima. Dosta sam razmišljao o izboru, hteo sam da nekome bude prva uloga. Glavnog junaka, Lukicu, tumači Čubrilo Čupić, on je bio druga godina fakulteta. Video sam nešto divlje i neposredno kod njega. Nikad ranije ga nisam gledao, poslao sam mu scenario, pa smo se našli i pričali. Onda smo probali dve scene i bilo mi je jasno da je on Lukica. Anita Ognjanović igra Saru, glavnu junakinju, od mladih glumaca tu su još Denis Murić i Pavle Čemerikić. Jako talentovani glumci za koje sam već znao šta mogu doneti filmu. Denis i Pavle nisu čitali scenario, pričali smo o konkretnim događajima iz biografija njihovih likova i o istorijama odnosa. Anita i ja smo zajedno došli do rešenja za Saru i završetak filma. Sa Čubrilom sam ulazio u neke detalje koji se ne mogu videti na filmu. Na primer, njegove patike imaju belu farbu na sebi jer je Lukica nedavno krečio za pare. Mislim da ovakvi detalji pomažu glumcu da poveruje u to što igra.

Koliko je tebi izazovno snimati kraće forme?

Uvek mi je izazovno. Treba biti jezgrovit, treba imati jasan fokus, jasan događaj. Mislim da Krotki u jednoj meri odstupaju od nečega što bi uslovno bila klasična dramaturgija kratke forme. Iako film ima svoje punktove i dramaturgiju jednog dana, mislim da on može početi i tamo gde se završava. Film ima svoj emotivni vrhunac, ali kao da ostane neka nedorečenost, kao da bi mogao nastaviti da traje. To je, makar, neki moji utisak. Nisam hteo da prezasitim publiku, već da im otvorim likove, da probam da je aktiviram. Hteo sam da priča i likovi ostanu otvoreni, dovršeni, ali nepotpuni, da zaključak ostane na nama.  

Kako si u ovom filmu tretirao filmsko vreme i prostor?

Bio sam vođen time da sve počinje od junaka i da na osnovu njih gradim i filmsko vreme i filmski prostor. Svaka scena je vremenski tretirana kao dah, hteo sam da postignem neku oštrinu, burnost, nepredvidivost. Vreme je, na neki način, hiperbolizovano. Hteo sam da osetimo kao da će nam film pobeći, kao da moramo da ga uhvatimo. Prostor nisam hteo da eksploatišem. U centru prostora je uvek neko od likova, prostor je tu zbog likova. Često filmski prostor odiše iza junaka. Iz nekoliko totala sam pre hteo da dobijem bajku, nego da pokažem publici „evo, pogledajte samo gde oni žive“.

Zašto baš naziv Krotki, kakva simbolika se krije iza toga?

Ime filma smo poslednje smislili. Zove se Krotki iz više razloga – pre svega, zato što sam na strani svojih likova i to je moj nedvosmislen stav. Oni su krotki. Zatim, ime je i punkt i kontrapunkt u odnosu na film. Da li je krotkost samo vrlina? Da li su oni ukroćeni? Možda je u tome njihova superiornost? Meni tu ima nečega.

U čemu najviše uživaš, šta tebe najviše privlači u rediteljskom poslu?

Meni je san da neko, ko gleda moj film, oseti isto što i ja osećam dok ga gledam.

Kako ćeš to da znaš?

Pitam ih posle. Znaš kako, nekad možeš čuti publiku, čuti da ne diše. To je vrhunski osećaj.

Šta radiš u situacijama kad se desi da nešto nije dovoljno autentično kao što si želeo da bude?

Mislim da pitanje autentičnosti dolazi pre nego što scenario počne da se piše. To je stvar toga da li te se nešto tiče, da li razumeš ono o čemu pišeš, da li si istražio, da li tu ima nečega što te pokreće. Denis ima jedan monolog koji nismo napisali ni Caka, ni ja, već ga je zaista izgovorio jedan dečak iz doma. Mislim da ne treba izmišljati život, lagati publiku. Ako je cela ekipa spremna za film, onda se neke stvari mogu prepustiti momentu scene. Mislim da sa glumcima ne treba mnogo mistifikovati i pričati o emociji koju želimo da postignemo. U realnom životu često ne možemo kontrolisati svoje emocije. Ako se dovoljno radi na tekstu, ona će se organski pojaviti. Rekao bih da je magija filma u njegovoj autentičnosti, ali do nje se mora doći radom, istraživanjem i razumevanjem.

Kada je reč o kreativnim tehnikama o kojima pričaš, koliko ti je tu fakultet pomogao? Ili su više deo neke intuicije, dosadašnjeg iskustva?

Naravno da sam dosta toga naučio na fakultetu i da mi je studiranje pomoglo da napredujem, da se pronalazim i da se povežem sa kvalitetnim ljudima. Mislim da je intuicija uvek tu, ali su potrebni i školovanje i praksa da bi ona mogla da se oslobodi.

Muzika koja se čuje u trejleru je veoma zanimljiva, u pitanju je pesma Dare Bubamare?

Oni to slušaju. Mislim na likove. Sara hoće da bude poznata pevačica. Pričao sam sa Anitom, ona je predložila tu pesmu. Čubrilo je predložio koja Džejeva pesma ide u poslednjoj sceni. Oboje su plesali uz te pesme. Kad vidim da oni veruju tome i da je tačno, ne postavljam dalje pitanja, samo prihvatim.

Kako ti gledaš na domaću filmsku scenu iz ugla mladog reditelja koji tek počinje da stvara i razvija se?

Razvija se i scena. Položaj mladih filmskih umetnika ne vidim bajno, nije savršeno. Međutim, prisustvujemo ekspanziji filmske i televizijske produkcije. To je korisno za mlade reditelje koji dobijaju neke prve poslove i koji se upoznaju sa ozbiljnijim setovima. Sa druge strane, samo raditi nešto nije dovoljno, mislim da su retke prilike u kojima zaista uživaš u svom poslu od početka do kraja. Uvek je borba snimiti svoj autorski film.

Šta ti je doneo ovaj film, s obzirom na to da si se mlad upustio u istraživanje ove ozbiljne teme?

Mislim da je to što sam mlad prednost, mogu se lakše približiti svojim junacima. Nisam toliko imao svest o ozbiljnosti teme, mislim da nisam razmišljao o tome. Krotki su me inspirisali za sledeći projekat. Film mi je doneo nova iskustva u radu sa glumcima. Pokušao sam da ispričam ovu priču bez distanciranja. Plašio sam se da ne upadnem u klopku, da uzmem da tračarim o likovima, oni su ovakvi, onakvi. To mi je bio veliki izazov.

Gde vidiš sebe u budućnosti, šta pripremaš dalje?

Ne bih želeo sebe nikako da ograničavam. Sada sam na master studijama, pripremam kratki završni film. Razrađujem priču za dugi metar. Caka i ja radimo na sinopsisima za seriju. Nadam se da ćemo uskoro pričati i o ovim projektima.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *