Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Sećaš se one žurke kod Dude Buržujke…

... na koju te tvoji nisu pustili?

21. October 2021

Julija Petković, poznatija kao Duda Buržujka pronalazi se i ostvaruje u različitim aspektima umetnosti. Njeno primarno polje delovanja jeste gluma, ali pored toga postaje sve uspeštnija u oblasti muzike. Autorka je svih tekstova i muzike objavljene pod imenom Duda Buržujka. Njeni nastupi prerastaju u performanse. Sa bendom je nastupala na Nišvilu, a na ovogodišnjem Taktu, multimedijalnom, interkulturalnom festivalu u Novom Sadu, posvećenom afirmisanim i neafirmisanim umetnicima, osvojila je prvo mesto. Pre dva meseca  Duda Buržujka i Haikuzadanas objavlili su pesmu, Fali program. Za razliku od prethodnih, ova pesma je, kako Duda naglašava, snimljena profi, sa spotom i audio snimkom, što govori o njihovom napretku. Pored muzike, Duda aktivno vodi i instagram stranicu Haikuzadanas. Sebi i drugima ova mlada umetnica pokušava da razjasni ljude i pojave boreći se protiv nametnutih klišea. O tome, ali i o njenim počecima, kao i daljim planovima, razgovarali smo sa Dudom Buržujkom, kod koje ćete imati priliku da odete na žurku, nada se, uskoro, jer je ona planirana za 22. oktobar u Novom Sadu otkazana.

Jednog oktobarskog prepodneva, uspeli smo da uhvatimo ono malo vremena koje je Duda provela u Beogradu i u centru grada popili kafu sa mladom umetnicom, koja sebe pronalazi, kako kaže, upravo izvan grada.

Za početak, reci nam nešto više o sebi?

Duda Buržujka: Završila sam glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Imam 25 godina (smeh).

Obično te ljudi prepoznaju kao Dudu Buržujku. Da li je to tvoje umetničko ime ili se odnosi na bend?

To je čitav alter ego pod kojim radim sve što se tiče kreativnih stvari. Taj alter ego uključuje i bend i muziku koju pravim i biznis, čak ga uključujem i u život. Nekada je mnogo korisnije biti Duda Buržujka nego Julija (smeh).

Inspiracija za ime je verovatno svima jasna, ali možeš li da nam nešto više kažeš o tome?

To smo uzeli iz filma Mi nismo anđeli. Nastalo je kada sam prvi put puštala muziku u kafiću, a kako stalno citiramo taj film, moja kuma je napravila foru ,,sećaš se one žurke kod Dude Buržujke’…’  i od tada, sve žurke koje sam kasnije pravila zvale su se žurke kod Dude Buržujke. Zapravo, prvobitna ideja za alter ego bila je da iza Dude Buržujke stoji ime italijanske klaberke, Dragiće Lukaco. Ona je nastupala i u Srbiji, sa ciljem da Srbima podari malo žurke i zabave (smeh). Međutim, posle par žurki u Nišu, ljudi koji nisu znali kako se zovem, počeli su da me oslovljavaju sa Dudo, pa sam shvatila da se ovde Duda Buržujka bolje pamti i da je zanimljivija. Nakon toga, pesme sam potpisivala kao Duda Buržujka.

Koji su još filmovi uticali na tvoj život i ono čime se baviš?

Ne mogu da izdvojim ni jedan specijalan film koji je uticao na mene. Volim dokumentarne filmove o muzičarima i uopšte umetnicima. To me uvek inspiriše, daje mi volju i snagu da slušam sebe.

foto Takt Festival

foto Đorđe Dimitrijević

Šta predstavlja Haikuzadanas, koji stoji pored Dude Buržujke u potpisu poslednjih par pesama? Da li je to povezano sa radom istoimene instagram stranice, Haikuzadanas, koja je i najavljivala neke tvoje nastupe?

Pa da, to vodi Duda Buržujka (smeh). Uporedo sa muzikom krenula sam da pravim kolaže. Naša interna sprdnja sa polovnim mudrostima i pristup da ne moraš sve da shvatiš preozbiljno, da možeš da se zezaš sa svakim premudrim savetom i životnom motivaciom, koji obično previše uozbilje stvari, upravo ta, takva sprdnja je prerasla u instagram stranicu. U početku to nisu bili moji autorski kolaži, već sam skidala slike sa interneta i preko njih pisala nešto. To nema veze sa pravom haiku poezijom, već bih to nazvala polovna haiku poezija. Ona se ispoljava kroz te kratke rečenice. U jednom trenutku sam poželela da napravim kolaž kao poklon jednoj osobi za rođendan i tada sam shvatila koliko mi to prija, pa sam ih ubacila u tu instagram stranicu. Time je ona bila autentičnija, jer svaki kolaž je za sebe.

Nakon toga, stranica je i postala aktivnija, ubacila sam neke proizvode koje prodajem. Ta stranica ima svakako veze sa mnom, a samim tim i sa Dudom Buržujkom i svime što radim. Moja ideja je da sve to spojim, da sve što radim mogu da sklopim u jednu tačku. Ne da idem na tri različita puta, već da sve stavim u jedan. Tako sam odlučila da celu priču sa stranicom promovišem i kroz muziku. Naziv Haikuzadanas, koji stoji uz Dudu Buržujku, se zapravo odnosi na bend, ali ni on nije stalan. Naziv će, dakle uvek biti isti, ali postavka, odnosno ljudi koji u bendu sviraju će se smenjivati u zavisnosti od mesta u kom sviramo, ko kada može i slično.

Kako je došlo do tvojih prvih nastupa i objava na Jutjubu?

U početku sam sve pesme sa gitarom izbacivala na Fejsbuk, dok nije naišlo na neki finiji odziv. U jednom trenutku, za jednu pesmu mi je neko rekao da ga mrzi da traži stalno po Fejsu i da stavim na Jutjub. Tako sam počela da ih konstantno objavljujem na Jutjubu, iako te pesme nisu sređene, nisu profi snimnjene. Postoje samo dve koje imaju spot i audio snimak. Sve te objave su išle i idu lagano, stepenik po stepenik. Nemam neki krajnji cilj, drago mi je i bitno da budem prisutna i da vidim šta se dešava.

Šta je ono što te najviše inspiriše kada odlučiš da napišeš neku pesmu?

Ono što mi je neshvatljivo i nejasno. Kada ne mogu da razumem ljude i događaje, kao i kada se javi neko veliko pitanje. Da se ne bih zatrpala istim i dovela sebe u loše stanje, ja pišem. Već sam istrenirala mozak da reaguje tako da, kada se preda mnom postavi neko veliko pitanje, ja kroz njega odgovaram pesmom.

Kako bi okarakterisala svoju muziku?

Svako ima potrebu da sebe stavi u nešto što je već poznato. Cilj mi je, i najviše bih volela, da moja muzika bude bez žanra. Takođe, još jedan veći cilj mi je da akcenat bude na tekstu, što ljudi takođe vole da klasifikuju, pa kažu da je to kabare, a nije. Ne osećam da je bilo šta od toga tačno. Verovatno zapravo postoji neki žanr, ali ga ja nisam svesna. Skoro su mi rekli da moja muzika podseća na nekakav kemp, što bi u prevodu bio treš, krš. To mi se sviđa, taj žanr bih i prihvatila, ali ove druge ne bih. Ove trenutne pesme ne podsećaju baš, ali postoji nešto što bih volela i planiram da radim, a što podseća na to.

Pošto se primarno baviš glumom, koliko je ona uticala na tvoje bavljenje muzikom?

Na glumi se bavimo ljudima, pa sam tako lakše mogla da shvatim i opravdam sebi neslaganje sa ljudima. Lakše sam mogla da napišem tekst i da pristupim istom, jer sam mogla da uđem u ulogu čoveka koji to radi. Mogu da opravdam sve njegove postupke, na šta dodajem malo komičniji pristup, čisto da se ne shvati sve preozbiljno.

Na koji način funkcionišu tvoji nastupi? Da li su oni zaista neplanirani performansi i dešavaju se spontano, ili tu ima nekakvog uvežbavanja, planiranja?

Uvek postoji baza koja je isplanirana. Nekih 85% znam kako će to da funkcioniše, dok je 15% naš doživljaj trenutka. Ljudi koji sa mnom nastupaju uglavnom su glumci, ili bar jedan od njih. Taj pristup, odnosno spremnost na improvizaciju, dosta doprinese. Razbije se momenat svirke, što mi odgovara. Ono čime želim da se bavim, što mi je dosta zanimljivije, jeste performans. Naše svirke nisu nikada bile skroz klasične, jer to prosto ne dozvoljava tekst, ali kada sam osetila sve čari performansa, shvatila sam da mi se to sviđa.

Ove godine ste nastupali na Nišvilu, koliko si naklonjena džez muzici?

Kada je o Nišvilu reč, pratim ga otkada znam za sebe, pošto sam iz Niša, ali sada više ni sam Nišvil nije naklonjen džez muzici. Nastup na Nišvilu mi je značio zbog organizacije repertoara. To je faktički moj prvi nastup, pogotovo nakon korone. Uspela sam da organizujem repertoar, aranžmane, ljude, da svima bude lepo, i nama i publici. To mi je bio nekakav feedback da vidim da li je svima lepo – i bilo je (smeh).

foto: Đorđe Dimitrijević

foto: Miloš Jovanović

Pored zajedničkih nastupa, imaš i samostalne izvedbe, jesi li više za individualan rad ili si za bend, u čemu sebe više pronalaziš?

Hm, najlepše je kada se svi skupimo i imamo nastup. Međutim, bitno mi je da znam da sam sposobna da to iznesem i sama, jer su pesme na prvom mestu. Ne bih volela da one pate ako ne mogu da nađem bend. Ipak, cilj mi jesu nastupi sa bendom. Želim formu da priklonim različitim oblicima, kao što je klub, pozorište ili neki veći koncert.

Pored sopstvenih nastupa, ti i puštaš muziku na žurkama. Da li na taj način možeš da preneseš publici ono što im prenosiš kroz svoje pesme?

Možda, kada bih se tom puštanju muzike više posvetila, ali za sada ne. Jedino kada bih puštala pesme koje u meni bude neke određene emocije, ali to nije izvodljivo, jer obično ljudi ne dođu da slušaju pesme sa jakim tekstovima, već da se zabave. U tom smislu, to nikako ne mogu da spojim.

Kakvi su tvoji dalji planovi?

Kada govorimo o nastupima, planovi su vezani za Novi Sad, Niš i Beograd, možda čak do kraja godine.

Možeš li ti da lociraš svoje mesto u koordinantnom sistemu konfuzije?

Izvan grada!

Autorka teksta: Teodora Aćimović

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!