Second hand kao alternativa za brzu modu i dosadnu odeću

O popularizaciji retro garderobe i njenim benefitima, kao i o onlajn prodaji second hand-a na Instagramu razgovarali smo sa Aljošom @stenaraonlajn, Sanjom @nosimse i Simonidom i Hanom @lowcost.luxe.
Autor/ka Iva Hadnađ

19. November 2020

Sa vraćanjem trendova iz ranijih decenija i popularizacijom vintidž grarderobe, generacija X i milenijalci sve ređe gaje predrasude prema second hand odeći. Vintidž je ponovo u trendu – široki sakoi, košulje zanimljivih dezena, Levis farmerke, šuškavci i dugački mantili, često su u prednosti u odnosu na modernu odeću iz tržnih centara. Zbog ekološke osvešćenosti ili potrebe za nižim cenama, ali i kvalitetom i originalnošću, mladi se sve češće odlučuju za kupovinu u second hand radnjama.

Prirodno, one su prešle i na onlajn sferu, te na Instagramu možete pronaći poveći broj second hand prodavnica. Ljudi koji stoje iza ovih profila, najčešće i sami vrlo mladi, prepoznali su ovaj trend i odabirom specifičnih odevnih komada privukli veliki broj kupaca. Podstaknuti društvenom i ekološkom odgovornošču, ali i velikom ljubavlju prema vintidžu i modi, prodavci ulažu veliki trud u odabir i prezentaciju second hand odeće u svojim onlajn izlozima.

O svemu tome razgovarali smo sa nekim od glavnih faca vintidž scene – Simonidom i Hanom (@lowcost.luxe), Aljošom (@stenaraonlajn) i Sanjom (@nosimse).

Ljubav prema vintidžu – hobi ili zahtevan posao?

Drugarice Hana i Simonida koje vode profil (@lowcost.luxe) na kome preovladava stil dvehiljaditih i koji podseća na glamurozni garderober neke pop zvezde, kažu da su i same ljubitelji vintidža i da su ovaj posao spontano započele: „Pre nego što smo otvorile stranicu obe smo bile zavisne od second handova i buvljaka. Stvarno tamo gde se najmanje nadate možete pronaći neverovatne komade i nekako smo htele sve te naše ulove da počnemo da delimo i sa drugima.”

I Aljoša sa @stenaraonlajn, najpoznatijeg profila streetwear garderobe i unikatnih odevnih komada, slično razmišlja : „Kao klinac sam bio opsednut nabavljanjem vintidž stvari preko sajtova Kupujem prodajem i Limundo, to mi je oduvek bilo zanimljivo, upravo zbog želje da izbegnem tržne centre i franšize, kao i trošenje puno love na jeftinu i nekvalitetnu odeću koja brzo ostari.”

Onlajn prodavnica koja nudi elegantne, lepo očuvane i prave retro komade je @nosimse. Sanja, devojka koja stoji iza profila, ljubitelj je održive mode: Dala sam otkaz i sa jednim koferom otišla na put od dva meseca. Kada sam se vratila, shvatila sam da mi je zaista potrebno malo garderobe, a više mašte. Prvo sam prodavala odeću iz svog ormara. Uvidela sam koliko naše štetne navike utiču na planetu i da je potrebno da krenemo prvo od sebe kako bismo uradili nešto korisno.”

@stenaraonlajn, Fotografije: Jana Anđić

Ovaj hobi, ili pak, posao, oduzima dosta vremena i zahteva kreativnost, budući da su ovi profili vrlo estetični, raznoliki i pažljivo osmišljeni. Iako su česti komentari da polovna garderoba ne bi smela da bude preterano skupa, uglavnom se zaboravlja na iscrpan proces potražnje, odabira, pranja, prezentovanja, fotografisanja odevnih komada kroz koji prodavci prolaze. Sanja sa profila @nosimse kaže da joj je prodaja second hand-a primaran posao i da želi da tako i ostane, dok Aljoša zaključuje da je reč o previše dobrom zezanju da bi bio posao, a previše ozbiljnoj šljaki da bi bila samo hobi.

Simonida i Hana, drugarice koje vode profil @lowcost.luxe, kažu da uživaju u pronalaženju odeće i važno im je da čitav proces bude zabavan:

„Naš ritual počinje petkom ujutru, zajedno idemo u nabavku i to nam je uvek najaznimljiviji deo, pored sve odeće često naletimo i na neke druge bisere buvljaka. Kući se gotovo uvek vratimo punih kesa. Obavezno odemo na kafu i pravimo mini haul gde saberemo utiske i vidimo sve što smo uzele. Po povratku kući komadi idu na pranje i onda za par dana sledi fotošuting, ujedno i najzabavniji deo. Uvek se potrudimo da smislimo što bolje odevne kombinacije da naši vintage dragulji mogu što bolje da zasijaju.”

@lowcost.luxe

Njih dve naglašavaju i da @lowcost.luxe u velikoj meri reflektuje njihov stil koji su tokom godina izgradile – zapravo, one eksperimentišu i ne drže se strogo jednog stila.

Sanja, pak, najviše brine o prezentaciji i kvalitetu odeće koju nabavlja za @nosimse, koju pronalazi na raznovrsnim mestima:

„Puno se krećem po Beogradu i Srbiji, ali isto tako odlazim u Zagreb i donosim stvari sa putovanja iz drugih zemalja. Nekada me moji prijatelji zovu da pogledam ormare njihovih baka, a nekada su to moje stvari koje sam godinama kao prava kupoholičarka kupovala. Svaka stvar se prvo očisti i odnese na hemijsko pre samog fotkanja. Onda ja pravim određene autfite koje nosim na fotkanje. Kada se fotke naprave, sledi njihovo prezentovanje na IG-u. Moram da vam priznam da taj ceo proces nije nimalo lak i jednostavan, ali je na kraju ishod lep.”, objašnjava Sanja.

@nosimse, Foto: Valentina Milenković (@nekamustra) i Radmila Vankoska (@vankoska)

Specifičnost retro garderobe – vanvremenski šik

Iako ovi profili prodaju odeću drugačijih stilova i fazona, ono što je sigurno zajedničko za sve njihove kupce jeste hrabrost da probaju nešto drugačije, želja za eksperimentisanjem i ljubav prema vanvremenskim odevnim komadima. Ovoga su prodavci svesni, te posebnu pažnju pridaju odabiru garderobe. To je zapravo i glavna razlika između pravih i onlajn – virtuelnih second hand prodavnica. Prednost onlajn profila je u tome što se neko potrudi da od ogromnog izbora probere ono što valja i što se retko nalazi. „Svaki komad je pažljivo odabran. Šare i boje koje biramo su specifične i uvek moraju da govore specifičnim jezikom štenaraonlajn brenda. Ludo i vanvremenski. Važno mi je da pronađem nešto zabavno i izazovno. Postoji mnogo jednolične vintage odeće i jako se trudim da uvek preduzimam rizike.”, podvlači Aljoša, koji kaže da su košulje sa printovima kod njega najtraženije.

Slično razmišljaju i devojke sa @lowcost.luxe, a kod njih se najbrže rasprodaju majice sa retro printovima i korseti. „Dok biramo stvari, uvek pokušavamo da odaberemo neki komad koji je upadljiv tj. da bude statement piece, da  bude poseban na neki svoj način i odmah posle toga gledamo da li je neki prijatan materijal.”

Sanja, koja na svom profilu prodaje, kako ona kaže, vintidž delikatese, uspeva da pronađe besprekorno očuvanu odeću brendova koji više ne postoje. ,,Trudim se da vodim računa o materijalima, kao i o tome da vratim vrednost komadima koji su nekada bili deo Jugoslavije u kojoj se vodilo računa o tome kako se svaka stvar šije. To je jedan deo naše prošlosti kojom se ja lično ponosim i odatle na mom profilu Mirjana Marić, Jugoexport, Yumco, Beko, Rudnik, Savremena žena iz Zagreba.” Ona podseća i na, takoreći, zlatno pravilo kada je u pitanju moda – kupovati manje odeće, ali što kvalitetnije.

KVALITET, NE KVANTITET, mogućnost dugog nošenja i ostavljanja budućim generacijama, jugoslovenski vintage komadi, očuvanost, autentičnost u stilu i nekada igra materijala i dezena.

Sanja kaže da sa njenog profila kupuju predivne žene različitih godina i statusa, a zajedničko za njih je to da znaju šta žele. Ona ih naziva #nosimsecure.

„Svaki put kada mejnstrim kultura postane potpuno zatrpana trešom, ljudi skapiraju da postoji bolji način da se izraze kroz odeću. Second hand odeća je vanvremenska i autentična, u pitanju je potpuno drugačiji osećaj posebnosti i neki vid borbe protiv dominantnih tokova.” , naglašava Aljoša.

Važnije od mode – društvena i ekološka odgovornost

,,Istraživanje je pokazalo i da se u Srbiji ne šiju samo jeftiniji brendovi poput Zare, H&M, već i oni luksuzniji poput Gučija, Luj Vitona i Prade.“, saznajemo iz teksta BBC Srbija, odnosno istraživanja kampanje Clean Clothes, koja se bori za prava radnika u tekstilnoj industriji. Jeftina radna snaga i mnogobrojne pogodnosti koje omogućuje Vlada Srbije, podstakle su modne gigante da fabrike otvore upravo kod nas. Međutim, žene koje su zaposlene u ovim fabrikam rade u nehumanim uslovima i obeshrabrene su da se ikome požale, u strahu od gubitka posla i pretnji poslovdavaca. Važno je da se ovoga setimo sledeći put kada kupimo džemper koji nam ne treba, samo zato što je na sniženju. „Glavna prednost je u društveno odgovornom aspektu. Batalite Zaru.” , zaključuje Aljoša.

@stenaraonlajn, Foto: Jana Anđić

Prodavnice brze mode, izuzetno popularne u konzumerističkom društvu u kakvom živimo, znatno doprinose zagađenju planete. Više od 60 posto fabričkih materijala je od sintetike koja se teško razgrađuje i posebno zagađuje mora i okeane. U idealnom slučaju, da bi se zagađenje bar malo smanjilo, odeća bi trebalo da prolazi kroz cirkularni proces – da bude reciklirana i ponovo iskorišćena.

,,Prednosti second hand odeće su zaista velike i dragocene. Prvo – čuvamo planetu koja je na rubu propadanja zbog bacanja garderobe, kao i zbog proizvoodnje novih stvari za koje se troše zemljini resursi (na primer, voda). Modna industrija je jedna od najvećih zagađivača planete. Ako ne možemo da prestanemo da kupujemo fast fashion brendove, možemo da se potrudimo da ubacimo u naš autfit bar neki deo second hand-a” , ističe Sanja.

U kapitalističkom okruženju koje nam nameće konzumerizam, kupovina odeće može da bude iscrpan proces. Menjanjem potrošačkih navika i prevazilaženjem predrasuda otvorili smo se ka ovom novom trendu, ekonomičnom i korisnom kako za nas, tako i za društvo. Budući da se bliži popularni crni petak (eng. black friday), treba da razmislimo o tome da li nam je zaista potrebna nova odeća ili su nas u to ubedili tržni centri. Naš predlog je da ipak kupujete pametno i da, ako već niste, date šansu second hand-u.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Uticaj televizije: kriza popularnosti ili ne?

Uticaj televizije: kriza popularnosti ili ne?

U susret Svetskom danu televizije koji se obeležava 21. novembra, donosimo priču o nastanku i uticaju televizije, ali i postavljamo pitanje: da li je popularnost televizije u krizi?