Sedam razloga zbog kojih treba da pogledate film Tereza37

Posle festivala u Puli, Varšavi, Valensiji, Zagrebu i Podgorici, film Tereza37 biće prikazan i na FEST-u, a evo razloga zbog kojih treba da ga pogledate

11. May 2021

Film Tereza37 prati priču trideset sedmogodišnje Tereze koja živi u Splitu. Posle nekoliko spontanih pobačaja i pritiska okoline, započinje da preispituje svoj brak koji je sačinjen od niza rutinskih dešavanja. Režiju potpisuje Danilo Šerbedžija, a za pisanje scenarija i tumačenje glavne uloge bila je zadužena Lana Barić. Osim nje, uloge u filmu tumače i Ivana Roščić, Leon Lučev, Dragan Mićanović, Marija Škaričić, Goran Marković, Goran Bogdan, Snježana Sinovčić, Nenad Srdelić, Nataša Janjić Medančić… Tereza37 se na ovogodišnjem FEST-u takmiči u glavnom takmičarskom programu, a evo nekoliko razloga zbog kojih treba da pogledate ovaj film:

Jak, autentičan ženski lik, koji je ujedno i protagonista

Tereza je postavljena kao autentičan lik i nosilac cele priče, u odnosu na ranije trendove u kinematografiji gde su ženski likovi uglavnom imali funkciju u boljem objašnjavanju i kreiranju priče oko protagoniste koji je bio muškarac. Iako je Terezino okruženje patrijarhalno, i retko ko zaista razume probleme sa kojima se ona susreće ili nju kao osobu uopšte, filmski život ovog lika pokazuje nam svu hrabrost, nedoumice, strahove i izazove sa kojima se suočava veliki broj žena.

Spontani pobačaj kao tabu tema i njegova demistifikacija

Scena koja otvara film prikazuje Terezu koja se budi u lokvi krvi, što je posledica još jednog spontanog pobačaja. No, kako bi prekrila činjenicu da je imala još jednu neuspelu trudnoću, ona mužu ne govori šta se desilo – kasnije kada se on vraća u stan i zatiče mokru fleku na dušeku, Tereza to pravda koristeći laž – da je kućna mačka urinirala na tom mestu, te je fleka od vode nastala jer je ona to morala da očisti. Nikome drugom iz svog okruženja Tereza takođe ne govori ništa, naviknuta na nerazumevanje i osude.

Realističan prikaz odlaska kod ginekologa

Minijatura u vidu lika ginekologa odigrana je tako da iskustveno pokazuje kako izgleda odlazak kog ginekologa koji, čini se, stereotipno reaguje na još jedan od mnogih Terezih pobačaja. Da stvar bude gora, ginekolog kod koga Tereza odlazi je žena. Iz njihovog dijaloga jasno vidimo neosetljivost i nesolidarnost jedne žene prema drugoj uz pitanja zašto još uvek pokušava da ostane trudna „kad joj to očigleno ne ide“ i savet da „proba sa nekim drugim“, što dalje određuje radnju filma jer se protagonistkinja na kraju odlučuje da je posluša, trudeći se pritom da ne naruši odnos sa mužem Markom sa kojim je već 10 godina u braku.

Svakodnevica žene u patrijarhalnoj porodici i okruženju

Odnos Tereze i Marka zasniva se na jednostranom razumevanju – Tereza se trudi da ispuni svaku Markovu želju, dok on za njene nema preterano sluha. Sličan odnos Tereza gaji i sa ostatkom svoje porodice koju čine sestra, majka i otac. Nerazumevanje na koje konstantno nailazi od nje je napravilo snuždenu, pogurenu i socijalno neadaptiranu osobu koja ne ume najbolje da funkcioniše ni sa ostalim ljudima u svojoj okolini. Svaka njena misao usmerena je ka dobijanju deteta jer to predstavlja i potvrđuje ultimativnu vrednost nje kao žene.

Objektivizacija i seksualizacija žena

Smatrajući da ne izgleda dovoljno privlačno, Tereza počinje da se šminka, a na nagovor sestre kupuje i provokativan veš, u nadi da će postati poželjna, lepa i neodoljiva. To joj znatno podiže samopouzdanje, pa u nekim trenucima glavna junakinja deluje nezaustavljivo. No, postavlja se pitanje: koliko su realni standardi lepote koje društvo nameće i da li bez svih „dodataka“ poput push up-a, jake šminke i oskudne garderobe žena može da se oseća zaista lepo?

Seksualno eksperimentisanje

Mnogo puta korišćena scena u velikom broju filmova jeste ona u kojoj muškarac „prebira“ po imeniku u potrazi za avanturom na jednu noć ili povratku jednoj od bivših „šema“. Ovoga puta, vidimo Terezu koja, proveravajući menstrualni kalendar, poziva redom sve muške brojeve iz imenika, čineći to bez nekog posebnog kriterijuma ili načina selekcije. Pošto joj to ne polazi za rukom, upušta se u kratkotrajne seksualne kontakte sa nepoznatim ljudima – šankerom na proslavi godišnjice mature, navalentnim muškarcem u klubu, pa i komšijom sa kojim ponavlja viđanje nekoliko puta, a kome je, izgleda, jedinom stalo do nje. Ipak, ona ga odguruje od sebe, nespremna da potencijalno preokrene naglavačke život kakav je do tada poznavala. Još jedna stvar obeshrabruje Terezu – posle svih pomenutih nezaštićenih seksualnih odnosa, ona i dalje ne uspeva da ostane trudna.

Razbijanje predrasuda o karakteristikama seksualnih predatora

Tereza je zaposlena kao sufler u pozorištu i u filmu imamo prilike da je vidimo i na poslu. Iako povučena i nekomunikativna, uspeva da ostvari bliži prijateljski odnos sa jednim od glumaca koji je, zadobivši njeno poverenje, odvozi automobilom u nepoznatom pravcu, gde je siluje. Ovaj momenat koji nam prikazuje film Tereza37 jako je važan jer razbija predrasude o tome da su silovatelji nepoznate osobe neprivlačnog izgleda koje vrebaju u mraku, vrebajući žrtvu. Naprotiv, film ukazuje na to da je najčešće reč o osobama koje srećemo svakodnevo, a za koje „nikad ne bismo pomislili tako nešto“.

Fim se završava pesmom Gigiole Cinquetti „Nisam dovoljno odrasla”, što ostavlja prostor za različita tumačenja i pitanje ko u celoj priči nije dovoljno odrastao.

Film Tereza37 možete pogledati na ovogodišnjem FEST-u u tri termina:

11. maja u 19h u Kombank dvorani
12. maja u 11.30h u Kombank dvorani
13. maja u 14h u Cineplexx Galeriji Belgrade

Tagovi:

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Јоhn Wick – put u podsvest

Јоhn Wick – put u podsvest

Šta je to što je omugućilo John Wick-u da se u eri filmova stripskih heroja probije sa konceptom za koji smo, možda, već mislili da je prevaziđen?