Seksualno obrazovanje: Došlo doba da se ljubav proba

Šta sve možete da naučite gledajući Sex Education, osim informacija o seksualno prenosivim bolestima, saznajte u novoj recenziji!

25. February 2020

Seksualno obrazovanje (Sex Education) autorke Lori Nan je još jedna Netfliksova serija koja se bavi tinejdžerima, poput 13 razloga, Kraja j***nog sveta, Američkog vandala, i drugih. Dok poslednje dve žanrovski odskaču (Kraj… je televizijska varijacija „road movie“, a AV parodija „true crime“ žanra), 13 razloga i Seksualno obrazovanje predstavljaju tipičniji pristup adolescentskoj tematici. Međutim, 13 razloga je sapunjasta drama, a Seksualno obrazovanje uspešan spoj drame i komedije.

Glavne likove čine troje srednjoškolaca: introvertni Otis (Ejsa Baterfild), ekstrovertni Erik (Nkuti Gatva) i temperamentna Mejv (Ema Maki). Otisova majka Džin (uvek odlična Džilijan Anderson) je seksualna terapeutkinja čije sesije i radionice imaju veliki uticaj na Otisa. Na Mejvin podsticaj on pristaje da podeli svoje znanje sa drugim učenicima, odnosno da savetuje sve one sa seksualnim problemima ili nedoumicama, uz novčanu naknadu. Tako Otis i Mejv pokreću svoj tajni biznis koji nazivaju „seksualna klinika“: Otis ima ulogu vršnjačkog terapeuta i edukatora, a Mejv je zadužena za prikupljanje klijenata. Nešto kao profitna varijanta Omladine JAZAS-a (što će upućeniji protumačiti kao pleonazam).

U prvoj sezoni pratimo uspostavljanje i raskidanje veza između raznoraznih likova: Otis postaje deo ljubavnog trougla sa Mejv i Džeksonom (Kedar Vilijams Sterling), Erika maltretira školski siledžija Adam (Konor Svindels), Džin pokušava da izađe na kraj sa Otisom, itd. Druga sezona, koju je Netfliks izbacio u januaru ove godine, nadovezuje se na prvu, ali ovog puta nema nekog glavnog zapleta, ako izuzmemo to da „seksualna klinika“ ima konkurenciju u vidu Džin koja je pozvana da vrši ulogu školske seksualne savetnice budući da britanski školski sistem ne pruža adekvatno seksualno obrazovanje (što je boljka od koje pati i naše školstvo). U drugoj sezoni svaki od tri glavna junaka ide na svoju stranu: Otis pokušava da navigira najbolji put kroz vezu sa Olom (Patriša Alison) – novom devojkom u gradu – i kroz vezu njihovih roditelja (da, Džin se smuvala sa ocem Otisove devojke); Mejv balansira porodični život i akademske ambicije koje nagriza povratak njene majke zavisnice; Erik vaga između dva ljubavna interesa.

Džin (Džilijan Anderson) u drugoj sezoni

Za razliku od prve, radnja druge sezone ne može se ukratko prepričati jer nema zapleta koji se tiče svih. Likovi se razvijaju zasebno na svojim mikroplanovima i ove situacije su slabo povezane među sobom. Najbolji primer nedovoljne povezanosti različitih tokova radnje je sedma epizoda koja funkcioniše kao omaž filmu Jutarnji klub (The Breakfast Club): Mejv, Ola, Lili (Tanja Renolds), Viv (Činenje Ezeudu), Ejmi (Ejmi Lu Vud) i Olivija (Simon Ešli) optužene su za ispisivanje uvredljivih poruka po zidovima škole, iako je očigledno da nijedna od njih to nije uradila. Ova neuverljiva optužba služi samo kako bi se ove devojke okupile na istom mestu i razgovarale, jer nije bilo drugog, uverljivijeg načina da se njihove priče povežu u tom narativnom trenutku.

Još jedna interesantna karakteristika ove serije je to što u njoj nema velikih konflikata, i to se u drugoj sezoni vidi još više nego u prvoj. Ako izuzmemo zamršen odnos Otisa i Mejv, ali i Adama i njegovog oca, najveći konflikt predstavlja odnos Otisa i Džin: ona ga guši svojom pažnjom, a on teži samostalnosti. To je jedan od retkih sukoba koji pretrajava kroz obe sezone i koji deluje nerazrešivo; većina se razrešava manje ili više lako. Sukob između Džeksona i njegove majke jeste bio prisutan u obe sezone, ali ipak se srećno okončao – doduše, uz komplikacije. Sa druge strane, Adam tokom cele druge sezone ima poteškoće sa gotovo svakim aspektom svog života i deluje kao da se neće izvući, ali dovoljna je jedna deuseksmahinalna rečenica njegove majke da ga podstakne da prihvati sebe i uradi ono što je izbegavao sve vreme, a to je da (SPOJLER!) otvoreno izrazi svoja osećanja prema Eriku. Ovo se odigrava na pompezno klišetiziran način (dok je npr. Otisovo gubljenje nevinosti rešeno relativno originalno tako što ono uopšte nije prikazano, Otis ga se ni ne seća), pred svima, što je zaokret za 180 stepeni kada je reč o Adamovom ponašanju. Takođe, Otis se izdire na Džin i Olinog oca Jakoba (Mikael Persbrandt) u trećoj epizodi druge sezone, da bi na kraju sasvim zrelo izgladio sve sa njim, a u petoj epizodi deluje kao da će Ola i Lili prestati da se druže, da bi se već dve epizode kasnije situacija potpuno preokrenula. Nema ozbiljnih posledica po likove, nema neizvesnosti, nema prave opasnosti.

Ola (Patriša Alison), Lili (Tanja Renolds), Olivija (Simon Ešli), Ejmi (Ejmi Lu Vud), Mejv (Ema Maki) i Viv (Činenje Ezeudu) u ključnom momentu ženske solidarnosti pri kraju druge sezone

Jedan od mogućih razloga zbog kog je Seksualno obrazovanje u deficitu upečatljivih konfilkata krije se u nedostatku antagonista. Likovi su prikazani sa svim svojim manama i vrlinama, ali nema zaista loših likova. Jedini antagonista mogao bi biti direktor škole, gospodin Grof (Alister Petri), ali on kao da je sazdan po uzoru na nekog jednodimenzionalnog Diznijevog zlikovca ili gospodina Vilsona iz Denisa napasti – ne može se shvatiti ozbiljno. [Novi Mejvin komšija Ajzak (Džordž Robinson) deluje kao da bi mogao biti bolji u tome u narednoj sezoni.] Ovakva postavka podseća na film Skrivena ljubav (Call Me By Your Name) u kom takođe nema antagonista, a jedina pretnja je odron vremena koje će neizbežno razdvojiti dva junaka i prekinuti njihov idiličan ljubavni zanos. U Seksualnom obrazovanju ipak se dešavaju i loše stvari, ali primaran fokus nije na njima. Takođe, ozbiljnost ovih nesreća (Erika u prvoj sezoni pretuku dva homofoba, a nepoznati čovek u autobusu masturbira pored Ejmi i ejakulira po njenoj odeći) ne može se porediti sa sirovošću ili težinom situacija iz nekih drugih tinejdžerskih serija, filmova ili knjiga. Ovim komentarom ne pokušavam da umanjim traumatičnost događaja koje su doživeli ljudi poput Erika i Ejmi, već samo želim da ukažem na kalibraciju senzibiliteta Seksualnog obrazovanja. U pitanju je jedna vedra, afirmativna ilustracija adolescentskog života, a ne mračan prikaz (auto)destruktivnih ponašanja – za to se nedavno pobrinula HBO-ova Euforija.

Najveća vrednost Seksualnog obrazovanja nije ni vedrina pristupa mladalačkim tegobama, ni živopisna fotografija, ni retro scenografija i kostimografija (koje kao u Kraju j***nog sveta snažno nagoveštavaju američke osamdesete, iako se radnja odvija u vremenu interneta, kompjutera i pametnih telefona u Velikoj Britaniji), ni brižljivo odabrana muzika, ni sjajna glumačka postava, pa čak ni pozitivan odnos prema seksu i seksualnosti obeležen otvorenošću i humorom. Kako sam naslov implicira, Seksualno obrazovanje gledaoce prvenstveno uči o temama kao što su hlamidija, vaginizam, analni seks, erektilna disfunkcija, masturbacija, itd. ali na suptilnijem nivou uči ih i emocionalnoj inteligenciji. Najveća vrednost ove serije je, dakle, njen terapijski kvalitet: likovi pokazuju neuobičajeno visoku sposobnost za uviđanje vlastitih grešaka i razumevanje tuđih. Način direktne komunikacije koju upražnjavaju junaci Seksualnog obrazovanja i koji gledaocima treba da služi za primer, iako nije uvek obazriv i pažljiv, ipak je pun empatije i introspekcije. Uprkos tome što neki likovi mogu delovati previše zrelo za svoje godine, rastuća moć artikulacije sopstvenih i ispravne percepcije tuđih osećanja (pre ili kasnije), kao i uglavnom nesebično izlaženje u susret tuđim potrebama (uz neizbežne preokrete), nije nešto na šta sam navikla gledajući serije, naročito ne tinejdžerske. Ova „terapeutizacija“ (skoro svi konflikti srećno se završavaju kroz razgovor) može se smatrati odgovornom za manjkavosti narativnog toka i karakterizacije (u sedmoj epizodi  Viv u maniru autopoetičkog namiga kaže da jedino Lili nije kliše, jer je istinski čudna), ali u isto vreme, ona je differentia specifica Seksualnog obrazovanja. Obično ne podnosim televizijsku didaktičnost (kao npr. u Master of None), ali upravo je oslobađajuća terapijska katarza glavni razlog zbog kog ću pogledati treću sezonu ove serije čim se pojavi. A i očekujem još adaptacija Šekspira u stilu Lilinog naučnofanstastičnog, seksualno eksplicitnog mjuzikla Romeo i Julija. Valjda me neće izneveriti!

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *