Nataša Lenđel – o volontiranju, aktivizmu i Sinhro hab-u

Druga video reportaža u kojoj vam predstavljamo Aktivne glasove – pojedince koji stvaraju promene je tu!

U poslednjih nekoliko godina u Srbiji veoma su aktuelni co-working space-vi, prostori za zajednički rad koji frilenserima, onima koji rade sami i malim timovima I organizacijama nude prostor za rad. Osim toga, ti prostori služe I za socijalizaciju – što je jako važna komponenta, ako u obzir uzmemo činjenicu da je savremenom čoveku nametnuto da bude okrenut sebi.

Sinhro hab se nalazi u Pančevu – ali je on mnogo više od običnog haba. To je prostor za rad, druženje, radionice, razvoj kreativnih ideja I edukaciju, a Nataša Lenđel, dugogodišnja aktivistkinja, volonterka I vršnjačka edukatorka, jedna je od osnivačica ovog prostora.

Nataša u Sinhro habu provodi dosta vremena, stoga je jedino logično rešenje bilo da se sa njom nađemo u ovom spomeniku kulture koji datira iz 1878. godine. Razgovor započinjemo upravo razgovorom o Sinhru, vraćajući se pričom u period kada je sve krenulo, I razlozima zbog kojih je ovaj hab osnovan.

Iako su mladi u manjim mestima često uskraćeni za sadržaje i dešavanja koja se dešavaju u većim gradovima, ipak, smatra Nataša, ukoliko postoje zainteresovanost i dobra volja, kao i angažovanost na lokalu, moguće je pokrenuti promene. Momenat kada se ona zainteresovala za aktivizam i volontiranje desio se još u osnovnoj školi, ali je tek u srednjoj počela da se bavi time.

Od svoje 16. godine, pa do današnjih dana, Nataša je volonter, I, kako kaže, uvek je smatrala volontiranje nečim zabavnim I, pre svega, vrednim. Iako ljudi često govore da je to „rad za džabe“, ona ne smatra tako. „Možda ne dobijaš platu, ali ti se svašta lepo desi“, smatra ova Pančevka.

Kroz dugogodišnji rad u organizacijama I brojne aktivnosti, Nataša je stekla dosta različitog iskustva. Pitali smo je I da li joj je neki projekat ostao u sećanju I šta je ono što najviše pamti. Pitala nas je koliko daleko želimo da ode, na šta smo odgovorili: što dalje, to bolje. Ispostaviće se da je reč o čitavoj smeni generacija koja se neminovno dešava, a Nataša nam objašnjava kako to sve izgleda u praksi.

Nataša takođe ima iskustva u radu sa decom koja pohađaju više razrede osnovne škola, a koja su kroz pokušaj.lab učila da programiraju I dizajniraju igre, što je njima bilo jako zabavno iz prostog razloga što su mogli da vide rezultate svog rada – korišćenjem kodova pomerali su robotić, kome su zadavali komande kuda treba da se kreće. Organizuje I swap događaje na kojima se razmenjuju garderoba I knjige – čime se pokazuje da ne mora sve uvek biti novo I kupljeno nepromišljeno, a ona stvar koja u ovim menjažama ne dobije svog vlasnika – biva donirana Sigurnoj kući u Pančevu. Ipak, Nataša smatra da nije lako privući ljude da se bave aktivizmom I volontiranjem jer postoji niz predrasuda o ovoj temi. Na primer, volonterizam se često izjednačava sa besplatnim radom, o njemu se govori kao načinu za gubljenje vremena, dok za aktivizam takođe neretko možemo čuti da je besmislen.

Za sam kraj, Nataša je istakla važnost kolektiva za svakog pojedinca I zaključila kako je, da bi se neke nove stvari dešavale, neophodna različitost.

Celu reportažu možete pogledati na YouTube-u: