STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Skrinšot: Apsolutisti

Šta to povezuje pitanje radnih prava, Elona Maska, slobodu govora, Fejsbuk i Amazon?
Piše: Marina Zec

2. June 2022

Prošlo je mesec dana od prvog maja, međunarodnog praznika rada, a tema prava radnika, kao i u prethodnih više ne znam ni ja koliko – nikad je manje aktuelna. Prvog maja 1886. godine više desetina hiljada radnika u Čikagu izašli su na ulice, zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme. Skoro 40 godina kasnije, život u tehnokapitalizmu doneo je mnogo novina, a bolji uslovi rada i osmočasovno radno vreme uglavnom nisu neki od njih. Samo ih sada „lakše i doborovljnije” prihvatamo. Jer, burnout-ovanje je pokazatelj jake ambicije i velikog uspeha, zar ne?

U suštini, u savremenom dominantno tehnološki ustrojenom svetu, postoje određeni ljudi koji diktiraju kako će izgledati svetski poredak, svetska komunikacija, a ništa manje i – prava radnika. Samo u poslednja dva meseca u naslovima se pojavljuju dva dobro poznata imena – Elon Mask i Džef Bezos – u kontekstu kršenja prava rada svojih radnika. Prvi, najbogatiji čovek na svetu, i treći najbogatiji. Simpatično, je l da?

Da krenemo od Bezosa – kralja borbe protiv prava svojih radnika. Ugrožavanje prava radnika (koji svakodnevno imaju priliku da „uživaju” u predugim smenama, nadgledanju, kratkim i štopovanim pauzama za toalet i tako dalje) u Amazonu i Bezosova borba protiv sindikata radnika koji nastaju u okviru kompanije Amazon i nije neka tajna. Osim što je Bezos angažovao jednu od najvećih i najskupljih advokatskih frimi u Americi kako bi se borio protiv sindikata, ova borba ga preko toga košta dnevno 10.000 dolara, koliko koštaju usluge njegovih anti-sindikalnih konsultanata. Tema Bezosove borbe protiv sindikata je tema koja zaslužuje esej, ako ne i doktorsku disertaciju, te je nećemo dublje objašnjavati u ovoj kolumni. Ono što je, ipak, novitet i što je zanimljivo jeste da je Amazon u aprilu ove godine uneo jedan novi kreativni metod borbe protiv prava radnika – ograničavanje slobode govora. Kako? Jednostavno – ograničavajući koje reči korisnici Amazonovog četa koji se koristi za potrebe radnika mogu da koriste u komunikaciji. Pa tako, samo neke od reči i fraza koje su zabranjene, tačnije koje radnici ne mogu da koriste u svojim prepiskama jesu – sindikat, mrzim, otkaz, prekid, kompenzacija, povišica, peticija, pritužba, različitost, etika, pravičnost, pravda, nepravedno, favorizovanje, maltretiranje, uznemiravanje, nepristojno, uznemirajavjuće, glupo, pretnja,nefer, vakcina, pristup, rob, robovlasništvo, zabrinutost, sloboda, toalet, roboti. Prema izjavama predstavnika Amazona, ovo je urađeno u duhu negovanja srećne i pozitivne radne sredine koja isključuje negativnu retoriku radi smanjenja negativnosti. Čini se da ovakvo ograničavanje slobode govora može samo da uradi suprotno, da poveća animozitet i bes radnika, ali možda konsultanti sa dnevnim honorarima od 10.000 dolara procenjuju bolje, zar ne?

Bezosov kolega, Elon Mask, takođe je na polju prava radnka rešio da zablista, ali ove nedelje, tačnije juče, kada je procurio mejl koji je poslao svojim zaposlenima (ili koji je poslao neko ko za njega piše mejlove, jelte, jer najbogatiji čovek na svetu ne radi to valjda sam?), a u kome se radnicima Tesle i SpaceX-a jasno sugeriše zabrana rada od kuće, uz opomenu da svi radnici koji žele da ostanu deo i jedne i druge kompanije moraju najmanje 40 sati nedeljno da provedu radeći iz kancelarije, a ne od kuće. Uprkos činjenici da je u prethodne dve godine rad od kuće normalizovan i da su mnogi i dalje ostali pod utiskom pandemije (veliki broj ljudi razvio je različite tipove anksioznosti koje se odnose na obitavanje u prostorima sa velikim grupama ljudi), Mask je izjavio da, što veću poziciju neko ima u njegovoj firmi, to više vremena mora da provodi u kancelariji – kako bi svi videli da radi. Kao jedan od velikih „glorifikatora” prekomernog rada, Mask je i sam poznat kao osoba koja prekomerno radi, pa je, čak, 2018. godine, kako bi povećao produkciju, spavao u jednoj od Tesla fabrika. Ipak – ono što su ambicije jednog čoveka, nije nužno i dobar model rada za firmu kao što je Tesla, koja broji 99.000 zaposlenih. Osim toga, Mask od svog rada maksimalno profitira (pa je samim tim i najbogatiji čovek na svetu, jelte), ali pitanje je u kojoj meri profitiraju njegovi radnici i kakav je odnos prema njihovim pravima na radu. Osim toga, Mask je još 2020. u trenutku apsolutnog „kuljanja” pandemije, uprkos mogućnosti zaražavanja radnika, insistirao na nastavku rada Tesla fabrike u San Francisku, do te mere da je napao lokalne vlasti koje su pokušavale da ga spreče u toj nameri. Pogađate – fabrika je otvorena, a radnici su, uprkos globalnoj pandemiji, redovno dolazili na posao. Ako su finansijska dobit i prosperitet prioritet, teško da će išta stati na put ovom „tehnološkom gigantu”, pa čak ni optužbe da uteruje strah svojim radnicima i da nema sluha za moderne tokove razvoja načina uspostavljanja klime u savremenim radnim okruženjima.

Međutim, Elon svoju borbu protiv ljudskih prava (koju očigledno počne da vodi svako kada dostigne taj utimativni broj jedan na Forbsovoj listi, pa ga „spiči” kompleks Boga) generalno uspešno širi (kao i njegov gorenavedeni kolega) i na prostor slobode govora. Mask je rešio da svoje „pipke” proširi i van granica svoje kompanije (što da ne, realno, može mu se, zar ne?). Nedavno je iz pukog besa i samovolje rešio da „demokratizuje” (kako zgodan sinonim za uspostavljanje moći i širenje apsolutizma) jednu od, i dalje najpopularnijih društvenih mreža, koja je u većoj meri od svih drugih često izvor informisanja u autokratskim sistemima koji su uskraćeni za postojanje antirežimskih medija i koja često predstavlja izvor uvida u drugačiju perspektivu od onoga što mediji u najrazličitijim zemljama propagiraju, a to je – Tviter. U maniru serije Succession, Mask se nije smirio dok Tviter većinski nije postao njegovo vlasništvo.

Čak je i Instagram stranica Kendallroylookingsad obeležila trenutak kada je Mask nasilno kupio Tviter!

Mask, veoma popularan na ovoj mreži, nekoliko puta dozvolio je da mu se omaknu poverljive informacije, ili da, kolokvijalno rečeno, svašta „odvali” u svojim tvitovima. Ipak, iako Mask poznaje proces proizvodnje Tesla automobila, ovaj inženjer po struci nije baš najkompetentnija osoba na svetu da uređuje javni diskurs – što je, praktično, ono što je poželeo da uradi sa Tviterom, društvenom mrežom koja je, prema njegovim rečima, „ugrožavala slobodu govora kroz svoje politike i prakse”, iako je do tada smatrana najslobodnijom (iako, da se ne lažemo, zbog toga i najtoksičnijom) mrežom. Šta će sa Tviterom biti, pitanje je, a i interesantno je kako će izgledati „demokratizacija” istog, kao i „demokratizacija” prava radnika Tvitera. Ne znam za vas, ali ludi-naučnik-iz-Džejms-Bond-filma energija Elona Maska čini se da je svakog dana sve jača i jača. Stoga, svaki komentar na njegovo dalje delovanje možda najbolje sumira podnaslov jednog od tekstova magazina Dazed koji se odnosi na Elona, a koji glasi:

Treći kandidat koji je uspeo da se nađe u ovom tekstu jeste – Cukerberg. Njegova novoimenovana korporacija Meta, uvela je sredinom januara takođe restrikcije po pitanju izbora reči koje možete da upotrebite pri korišćenju Fejsbuk Ads-a, Fejsbukove platforme za kreiranje reklama za potrebe društvenih mreža Fejsbuk, Mesindžer i Instagram. Naime, zbog njihove osetljivosti, reči kao što su ljudska prava, feminizam i jednake mogućnosti, izabačene su iz Fejsbukove opcije targetiranja pri kreiranju reklama. U svom objašnjenju zbog čega su ove grupe reči izbačene, Meta navodi da su ili preopšte, ili se ne koriste, ili se odnose na senzitivne teme moje mogu uticati na određene grupe. Tačnije, izbačene su reči koje se odnose na (pa, da citiramo):

  • Zdravstvene uzroke (npr. „Svesnost o raku pluća“, „Svetski dan borbe protiv dijabetesa“, „Hemoterapija“)
  • Seksualnu orijentaciju (npr. „istopolni brak“ i „LGBT kultura“)
  • Verske prakse i grupe (npr. „Katolička crkva“ i „Jevrejski praznici“)
  • Politička uverenja, društvena pitanja, uzroke, organizacije i ličnosti

Ove reči ukinute su, kako Meta pravda, ne zbog ličnih stavova i atributa ljudi, već zvog interakcija ljudi sa ovakvim sadržajima (šta god to značilo?). Bitno da sada, kao opciju targetiranja, imate nekoliko varijacija reči prava životinja, ali nijednu za ljudska prava – pošto su ljudska prava, feminizam i jednke mogućnosti pRoBleMaTIčni termini. Prosto je alarmantno koje termine Meta sa namerom izbacuje – kao da su u pitanju termini fašizam, Hitler i rasizam.

I, na kraju, kakve veze imaju apsolutisti sa svime ovime? Pa, jednostavno – u svetu tehnokapotalizma (kovanica koja se odnosi na savremenu formu kapitalizma čiji je najveći pogon imperativ tehnološkog razvoja), ono što često zaboravljamo je da apsolutni vladari više nisu države, niti državnici. Apsolutni vladari, oni okoji ne podležu nijednoj vrsti vlasti, nijednom stubu sistema koji ograničava nadmoć jednog čoveka nad drugim, jesu oni najbogatiji, tvorci savremenih tehnologija koji oblikuju svet i javni diskurs u njemu. Nekada je centralna figura ovog „pokreta” bio Cukerberg, danas su tu i Bezos i Mask (a ima i drugih). Pa, možda ne bi bilo loše da se, umesto glorifikatorskih started from the bottom now we’re here priča o ekonomskom uspehu ovih ljudi, ipak nekada zapitamo koliko je nekontrolisana tehnološka i ekonomska moć zdrava (čitaj: nezdrava) za te pojedince, i koliko često hiroviti i egocentrični potezi tih pojedinaca mogu da utiču na živote drugih? A delovanje, u ovom tekstu pomenutih, pojedinaca u savremenom trenutku je sve, samo ne pohvalno i poželjno. Ali se čini da je i neograničeno. Pa, možda ne bi bilo loše da se, čak, i naivno zapitamo – da li je vreme da preispitamo narative uspeha u savremenom svetu i da uvedemo određene vrste ograničenja za ljude koji imaju toliku moć? Možda zvuči nemoguće, ali zvučalo je nemoguće i da će jedan student Harvarda napraviti društvenu mrežu koja će promeniti svakodnevni način komunikacije ljudi na planetarnom nivou. Pa, vidite ga sad! Tako možda može da bude i sa ograničavanjem nekontrolisane moći pomenutih apsolutista – dok zaista ne bude prekasno, pa stvarno krenemo da živimo scene iz (verovatnoi najbolja paralela – poslednjeg) Bondovog filma. A u stvarnom svetu, nažalost, nema tog Bonda koji će nas od ljudske neutoljive želje za moći spasiti. Nažalost.

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Mala preterivanja: Vakuum

Mala preterivanja: Vakuum

Kao da smo zaboravili na pravo na predah, koje se može ostvariti bilo gde, pa i u naizgled dosadnim trenucima koje bismo preskočili, kao što je gužva u saobraćaju

Da li smo mi odraz svoje rodne zemlje?

Da li smo mi odraz svoje rodne zemlje?

Na ovo razmišljanje me je naveo slučajni susret sa jednom Austrijankom, koja mi nije bila baš najdraža osoba – možda malo nepravedno, ali razloge ne bih da otkrivam

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *