STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Skrinšot: Kolektivni haos

Nova godina stigla je luđa nego ikada, a tek je 13. januar
Piše: Marina Zec

13. January 2022

Prvog januara 2022. godine objavljena je vest da je u Beogradu nestao Splićanin Matej Periš. Dvadesetsedmogodišnji mladić, nakon izlaska u noći između 30. i 31. decembra, napustio je klub u Beogradu u kome je bio sa društvom, nakon čega mu se gubi svaki trag. Tragični nestanak, koji predstavlja noćnu moru svakog roditelja, postao je glavna tema domaćih medija – onih koji su želeli da prošire informacije koje bi mogle da pomognu u potrazi za momkom, i, naravno, u mnogo većem broju, onih koji su rešili da ovu situaciju iskoriste kao plodno tlo za klikbejt naslove. Usledilo je neumorno kopanje medija po privatnom životu nestalog momka, detaljima koji su se odigrali te večeri kada je nestao, kao i dobro staro senzacionalističko izveštavanje o celoj situaciji koja podrazumeva i izmišljanje informacija bez validnog razloga. Život i nestanak jednog momka pretvoreni su u materijal za tabloidnu reprodukciju i, umesto poštovanja i podrške, nestali dečak i njegova porodica, dobili su od većine medija upravo suprotno – „razvlačenje po naslovima“ i besramnu eksploataciju porodične neizvesnosti i tuge.

Nakon toga, u noći prvog januara, ili u noći između prvog i drugog januara (jer se tačno vreme ne zna), na televiziji sa nacionalnom frekvencijom u okviru rijaliti programa emitovan je, bez ikakve cenzure, snimak seksa između dve osobe koje su učesnici rijalitija. Ovakav sadržaj u rijaliti programima, da se ne lažemo, nije baš prevelika retkost, ali se uvek dešava u „prikrivenijem“ izdanju. U ovoj prvojanuarskoj noći, seks dvoje učesnika u WC-u (zar ne bi trebalo da postoji makar pravilo protiv kamera u ovoj prostoriji?) prikazan je bez i trunke odnosa prema neprimerenosti ovakvog sadržaja za jednu nacionalnu frekvenciju i predstavlja pandan porno sadržajima. Takođe, ovaj sadržaj ne što nije zamagnjen, niti prikriven, već je šerovan i na tviter nalogu Zadruge i na sajtu televizije Pink u formi vesti o „vreloj akciji koja je šokirala javnost“, a sajt nepoznate vlasničke strukture Zadruga-Uživo ovaj snimak predstavio je kao „scene kakve u Zadruzi još nismo imali priliku da gledamo“. Očigledno postoji i razlog za to, vrlo jasan etički i zakonski razlog. Na ovaj događaj odreagovali su prvo korisnici Tvitera, a nakon toga dva medija su prenela tvitove šokiranih ljudi, dok je samo jedan medij, dnevni list Danas, novinarski i kritički pristupio situaciji, te je za potrebe njihovog teksta na ovu temu obavljen razgovor kako sa vlasnikom televizije Pink, tako i sa predsednicom Saveta REM-a. REM u javnosti nije odreagovao niti osudio još uvek ovaj događaj iz, kako kaže predsednica Saveta REM-a, „proceduralnih razloga“, koja je dodala da REM nije „ni streljački stroj, ni preki sud, nego nezavisno regulatorno telo čiji rad propisuje zakon“. Neverovatno je to što je, upravo zbog nedostatka reakcije i REM-a i medija, ova situacija „prošla pored“ velikog broja građana, jer nije postojao adekvatan odgovor. A u takvoj klimi, situacija ovog tipa vrlo brzo može da se zaboravi. I kao da se nikada nije ni desila.

Petog januara, ponos srpske nacije, prvi teniser sveta Novak Đoković, zadržan je u imigracionom pritvoru u Melburnu po ulasku u Australiju. Inače, istog dana, Viši sud u Beogradu suspendovao je odluku Skupštine Advokatske komore Beograda od 21. decembra da beogradski advokati obustave rad od 24. prošlog meseca. Ali, da se vratimo na Đokovića – drama koja je nastavila da se širi za Badnje veče, Božić i praznični vikend, uletela je i u posleprazničnu radnu nedelju i i dalje se ne stišava. U prvi plan, umesto Novaka, izbija njegov otac, čovek koji poziva na proteste i koji okupira prajm tajm na televiziji. U histeriji između osude i odbrane prvog tenisera sveta, nastaje vrtlog u kome se komešaju dezinformacije, lažne vesti, pravna pitanja, pravni sporovi, procurele informacije, izmišljeni generali, PCR testovi, raspored aktivnosti i kretanja Novaka Đokovića u prethodnih mesec dana, mišljenja vaksera, antivaksera i kolektivno osećanje neverice, jer kako je moguće da je zlatni dečko nacije uradi nekome nešto nažao? A, realno, cela priča je dosta neobična – kao i izvinjenje Novaka koji kaže da je ljudska greška što se uprkos pozitivnom rezultatu kretao, učestvovao u javnim događajima i sa PCR-om za koji mnogi sumnjaju da je lažan otišao Australiju. Kuda će se dalje ova priča o neosporivo najboljem teniseru sveta kretati, neizvesno je, ali ono što je izvesno je da je sigurno nećemo zaboraviti – proteklih desetak dana biće ekranizovano u formi dokumentarne serije na Netfliksu, kako navodi Sportsmejl.

U nizu svih ovih zbivanja, i predizborna kampanja već je u punom jeku. Učvršćivanje već zagarantovanog i obezbeđivanje novog, večito neopredeljenog glasačkog tela merama subvencije u vidu državne pomoći za penzionere i mlade, prvi je u ovoj godini atraktivan potez vlasti u nameri da obezbedi lojalnost glasača. Mladi će dobiti 100 evra, penzioneri 20.000 dinara, a i zdravstveni radnici će dobiti iznos od 10.000 (kao da će im to ikako nadomestiti prekomernu (eufemizam) količinu rada i truda koje su uložili u prethodne dve godine). Portal Beograd uživo preneo je nedavno da je upravo zbog ovih mera u Beogradu zabeležen rekordan broj zahteva za izdavanje lične karte – koja može biti od koristi i za nekoliko meseci, čisto da ne zaboravimo. Dalje, nakon protesta u decembru i javnog bojkotovanja zbog planiranog poslovanja Rio Tinta u Srbiji, premijerka je izašla u javnost sa iskazom da je Vlada spremna da „otkači“ Rio Tinto, kada se procene dugovi koje je prethodna vlast nametnula (večito atraktivan argument) i koji bi morali da budu isplaćeni kompaniji u slučaju prekida saradnje (a Ministarka rudarstva i energetike je pre nedelju dana u javnosti rekla da ugovor između Srbije i Rio Tinta ne postoji?). Koliko je ova namera Vlade iskrena, a koliko je čista predizborna demagogija, videćemo uskoro. Osim u pogledu na Rio Tinto, promene se dešavaju i u okviru EPS-a. V.d. direktor EPS-a Milorad Grčić podneo je ostavku na tu funkciju, koju obavlja od 2016. godine. Ne bi li situacija bila bizarnija, Transparentnost Srbija nakon toga objavila je na Tviteru da Grčić ne može da podnese ostavku na mesto v.d. direktora EPS-a jer on već 4 – 5 godina nije v.d. direktora jer mu je mandat prestao 23. marta 2017, po isteku 12 meseci otkako je imenovan za v.d-a. I, za kraj, 16. januara nas očekuje i Republički referendum, čiji će ishod oblikovati budućnost pravosuđa u Srbiji, a većina građana ni ne zna šta to tačno znači – jer ova tema očigledno nije zaslužila prajm tajm na nacionalnoj frekvenciji, iako utiče značajno na sve naše živote.

U ovom kolektivnom haosu, broj zaraženih virusom korona u Srbiji veći je nego ikada, a mere se ne menjaju, stepen zagađenja vazduha na teritoriji cele Srbije se ne menja, a indeks zagađenosti u Beogradu danas iznosi 154.

Presek prve dve nedelje od početka godine doneo je i više nego uzbudljiva dešavanja, ali, ako se po jutru dan poznaje, a godina po njenom početku – 2022. godina obećava da će, makar na našim prostorima, biti izrazito neobična, ako ne i luđa od prethodne. A tek je 13. januar.

Preporučeni tekstovi

Mala preterivanja: Vakuum

Mala preterivanja: Vakuum

Kao da smo zaboravili na pravo na predah, koje se može ostvariti bilo gde, pa i u naizgled dosadnim trenucima koje bismo preskočili, kao što je gužva u saobraćaju

Da li smo mi odraz svoje rodne zemlje?

Da li smo mi odraz svoje rodne zemlje?

Na ovo razmišljanje me je naveo slučajni susret sa jednom Austrijankom, koja mi nije bila baš najdraža osoba – možda malo nepravedno, ali razloge ne bih da otkrivam

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *