Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Skrinšot: Vazduh

Beograd se ponovo našao na listi 10 najzagađenijih velikih gradova sveta - po ko zna koji put od početka jeseni.
Piše: Marina Zec

20. January 2022

Sinoć, oko ponoći, krenula sam kući od drugarice. Nije velika razdaljina između njenog i mog stana, pa mi je plan bio da idem do kuće peške. U trenutku kada sam izašla iz stana, pozvala me je mama sa pitanjem – kako ćeš kući. Peške, normalno. Ne možeš peške, cijuknula je ona histeričnim glasom – napolju je ekstremno zagađen vazduh. Ma daj, mama, zagađen je svakog dana, odgovaram ja, na šta će ona – ne, ne, danas je previše, ova mašina ne prestaje da mi bruji, bojim se da će da eksplodira (prečišćivač vazduha). Posle petominutnog ubeđivanja, ja joj govorim da ne brine, da ću nabaviti neki prevoz, samo da siđem do taksi stanice, ući ću u prvo vozilo. I tako je i bilo.

Međutim, kako sam izašla iz drugaričinog stana, shvatila sam da ovo, zapravo, nije bila još jedna uobičajena epizoda „roditeljske histerije” koja je prisutna koliko god godina da imate, već da je bukvalno situacija neobičnija nego inače i da vazduh izrazito smrdi. Kako sam krenula da hodam ulicom, zapahnuo me je sivi oblak prepun smrada, prašine i ko zna koliko različtih vrsta štetnih materija. Uzela sam telefon u ruku – prema AQI merenjima, stepen zagađenja u Beogradu iznosi 184. Definitivno uzimam taksi i odlazim kući, gde me svakako čeka problem jer, koliko god da sam se „spasila vožnjom – osuđena sam na veče u stanu u kome ne mogu da otvorim prozor. Jer je problem zagađenja vazduha problem od kog bukvalno ne može da se pobegne.

Jutros, kada sam krenula na posao, zaboravila sam na situaciju od sinoć – dok ponovo nisam izašla napolje. Kako sam izašla iz ulaza, opet me je zapahnuo sada već dobro poznati smrad – između paljevine, prašine i goruće plastike. Oko mene sve je bilo sivo – dobro, malo je i do Novog Beograda, ali mnogo više do oblaka dima i prašine, ili, da nazovemo stvari pravim imenom, do nepodnošljivo zagađenog vazduha u kome se ovaj grad guši već predugo.

Već mesecima želim da pišem o kvalitetu vazduha u Beogradu i čitavoj Srbiji, ali svaki put na kraju tu temu preskočim. Realno – uvek će biti aktuelna, i realno, šta tu ima novo više da se kaže? Da je zagađeno – jeste. Da se na ovom problemu ne radi – ne radi se. Da vlast ignoriše ovaj problem, kao što ignoriše problem lošeg kanalizacionog rešenja svakog leta kada se nivo reka spusti, pa grad danima smrdi na fekalije – ignoriše. Da običan čovek ne može da uradi ništa po ovom pitanju – ne može. Da se setimo ovog problema uglavnom kada vazduh postane izrazito vidljiv i kada se nađemo kao prvi na listi najzagađenijih glavnih gradova sveta – setimo se. Da smo prestali da reagujemo na ovu temu, jer više ne znamo kako da joj priđemo – tako je.

I šta nam onda preostaje? Opcije su ili kuknjava ili ignorisanje. S ozbirom da u Srbiji praktično ne postoji mogućnost vršenja uticaja na političke odluke, ako niste član stranke (a pitanje je i kolike su vam mogućnosti tada), ili ako se ne desi neka masovna pobuna (što uglavnom dovede do trenutne, a ne dugoročne reakcije), vrlo je jasno zbog čega se svi „mirimo sa situacijom koja zaista zahteva rešavanje problema na najvišem, državnom nivou. Ono što u ovoj situaciji predstavlja veliki problem jeste činjenica da ovo nije situacija sa kojom čovek može da se pomiri – jer utiče na život svih nas. Pa čak i onih koji prstom neće da maknu na ovu temu. Jer – čak i da u svakoj radnoj prostoriji imaju prečišćivač vazduha – i ti ljudi moraju da izađu napolje i kreću se po gradovima u kojima je zagađen vazduh, njihova deca žive u tim gradovima, njihove porodice i prijatelji.

Trenutni vizuelni prikaz kvaliteta vazduha u Beogradu prema stranici Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd 2021.

Pa tako, koliko god već puta bilo rečeno, i koliko god da ova tema deluje beznadežno, važno je da ne ignorišemo i ne zaboravljamo činjenice. Na primer, najčešći zagađivači vazduha sumpor-dioksid, azotni oksidi, ugljen-monoksid, olovo, čestične materije i isparljiva organska jedinjenja. Gasovi kao što su azotni dioksid i sitne čestice prodiru duboko u telo i izazivaju teške zdravstvene probleme, svedoče istraživanja sprovedena u poslednjih nekoliko decenija. Najveće posledice po zdravlje imaju osobe koje boluju od astme, bronhitisa i drugih oboljenja respiratornog sistema. U Srbiji od zagađenja vazduha godišnje umre od 7.000 do 12.000 ljudi, a gradovi u našoj zemlji su između 100 i 150 dana godišnje izloženi velikoj količini zagađenja (1). U Srbiji je 2014. godine zabeležena druga po redu najveća stopa prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha u Evropi (2). Više od 90 procenata stanovništva živi na mestima gde stepen zagađenosti vazduha premašuje propisane granice (3). Najveći zagađivači vazduha su termelektrane, toplane, privatna ložišta, saobraćaj, industrija, poljoprivreda i deponije. I možda najvažnija činjenica – ovaj problem je, pre svega, rešiv, ali zahteva ozbiljnu i stvarnu posvećenost.

Trenutni vizuelni prikaz kvaliteta vazduha u Beogradu prema stranici Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd 2021.

Pre dva meseca u svim osnovnim školama na opštini Stari grad u učionicama su postavljeni prečišćivači vazuduha. Ova informacija, koja predstavlja dobar korak po zdravlje đaka osnovnih škola na pomenutoj opštini, predstavlja i ogroman problem. Jer, da li to znači da grad štiti decu, ili da prihvata ovakvo stanje stvari kakvo jeste, štiteći jednu malu grupu privilegovanih đaka na privilegovanoj opštini? Da je rešenje da se ovom problemu pristupa samo površinski, privremeno, a ne suštinski i dugoročno? I da ne težimo promeni na bolje, nego mirenju sa situacijom takvom kvakva je? Da će deca koja sada odrastaju u Srbiji biti deca čije je pravo na zdrav život ugroženo, koja ne smeju da se igraju napolju je je zagađeno (bez opasnosti da će da se onesvesti ako potrče, kao što se nedavno desilo na krosu u Lazarevcu), koja su žrtva nezasitih apetita takođe manjine koja upravlja, očigledno, svim našim žviotima, bez razmišljanja o njihovom kvalitetu?

Beograd je danas sedmi najzagađeniji veliki grad u svetu. I već mesecima je, kao i svake godine, od jeseni do početka proleća, „redovan” na listi top 10 najzagađenijih gradova sveta, što je i više nego alarmantno. Ovakvo stanje je naša svakodnevica sa kojom smo naučili da živimo, iako se s vremena na vreme trgnemo, kada nas uznemiri. A najgore je od svega što ćemo na ovu temu, u nedostatku dugoročnog rešenja, koje je odavno prešlo granicu hitnog, ponovo zaboraviti kada grane sunce i dođe lepo vreme. Do trenutka kada opet ne budemo prvi na listi najzagađenijih gradova na svetu, i kada opet ne „ugledamo” vazduh koji dišemo, što ne znači da je on, zapravo, sve vreme po nas bio izrazito štetan.

(1) Prema: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/lazovic-godisnje-umre-izmedju-7-000-i-12-000-ljudi-zbog-zagadjenja-u-srbiji-video/
(2) Prema: https://env-health.org/IMG/pdf/heal_briefing_air_serbian_version.pdf
(3) Prema: https://www.oblakoder.org.rs/pravo-na-svez-vazduh/

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!