STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Skrinšot: Žensko telo

Kako odbraniti žensko telo u globalnoj kulturi u kojoj svi misle da imaju pravo na njega?
Piše: Marina Zec

3. February 2022

Svaki put kada pomislim da smo kao društvo na lokalnom, nacionalnom, regionalnom, pa i globalnom nivou stvarno pomalo napredovali na polju ženskih prava, desi se nešto što me momentalno vrati, što bi moja mama rekla „u vinklu“. Tačnije, u realan pogled na stanje stvari, koji ne ostavlja mnogo prostora za optimizam, a ostavlja mnogo prostora za frustraciju i revolt.

Koliko god u srpskom društvu bio glasan narativ „dokle više sa tim feminizmom“, realan odgovor je, verovatno – zauvek, ili, makar, kada naslovi poput: „Direktor Centra za socijalni rad napao ženu i njenu porodicu pred bebom“, Skandal u Šapcu: Optuženog za silovanje deteta pustili iz pritvora” ili “STRAVIČAN PORODIČNI ZLOČIN: Muž ubio suprugu, majku troje dece”, prestanu da budu naša apsolutna svakodnevica. Nažalost, tema nasilja nad ženama je tema koja je toliko bila aktuelna u prethodnoj godini, da bi tekst na ovu temu više mogao da stane u format eseja, nego kolumne, te ovaj tekst neće biti posvećen toj temi, već temi ženskog tela.

Posmatrajući istoriju ljudskog roda, jasno je da je žensko telo oduvek bilo predmet polemika – kakvo žensko telo je idealno, privlačno, požudno. Zanimljivo je da je svaka epoha sa sobom donosila drugačiji standard, pa tako i danas živimo u trenutku kada postoji jedna vizija „idealno – izgledajuće žene“. I, naravno, kao i u svakoj epohi, društveno nametnut idealan izgled žene nije stvoren na osnovu ženskih želja i perspektive, nego iz dominantno muškog, požudnog ugla. Ideal ne uzima u obzir žensko zdravlje i različitost ženskih oblika i lepote, već ukalupljuje žensko telo i ženski izged tako da oni budu u skladu sa muškim željama, paralelno stigmatizujući bilo kakav drugačiji izgled žena. Mada, ovo su već zaista stvari o kojima se govori i za koje svi znamo – samo nekad nije loše da se toga podsetimo. *(Oni najtvrdoglaviji branitelji patrijarhata i muškog ponosa će sada da kaž:, ali, postoji i nametnut standard za muškarce – jeste, ali je pod a – mnogo manje prisutan u svim sferama društva i pod b – nije povezan sa viševekovnim i sistemskim nasiljem, SORI).

„U svetu liberalnog tehno-kapitalizma u kome očigledno mnogi misle da imaju pravo na žensko telo, važno je da glasno govorimo protiv njegove kontinuirane eksploatacije.”

Ajde što je odraslim ženama dovoljno teško da se odupru tim društvenim očekivanjima koja se odnose na izgled njihovog tela, ali ono što predstavlja, možda, još veći problem jeste nametanje tog standarda onima koji nisu u stanju da sami ostvare svestan odgovor na ovu temu i da racionalizuju šta im se dešava. Pri tome, mislim na, možda više očekivano – devojčice, a možda manje – AI robote.

Nedavno je u Novom Sadu otvoren prvi spa za devojčice u Srbiji, mesto za proslave rođendana devojčica. Ovaj spa centar vizuelno izgleda kao mešavina salona u kome pravna plavuša uči svoju prijateljicu bend and snap zavodničkom potezu i Barbikinog salona lepote. U ovom prostoru devojčice dobijaju zajedničke spa tretmane – pedikir i manikir, stavljanje maske i krastavaca na lice, šminkanje i friziranje i druženje u bade – mantilima uz pijenje sokića iz čaša za šampanjac/vino. Cela zamisao deluje naivno, ali fotografije ovako nečega iskreno deluju – jezivo. Ovde u pitanju nije direktna seksualizacija žena, ali jeste veoma rano učenje kako žene treba da se ponašaju, šta ženama treba da bude lepo i u čemu da uživaju. A govorimo o deci, o zaista maloj deci, koja bi trebalo da rođendan provode u naivnoj igri i druženju, a ne ostvarivanju stereotipnih želja takođe stereotipno ukalupljenih roditelja, u ovom slučaju uglavnom majki koje žele da u „najlepšem“ izdanju gledaju svoje princeze, zaboravljajući da je za devojčice (i dečake) najlepša igra, učenje, osećaj ljubavi i pripadnosti i radost, a ne da leže u bade – mantilu pod maskom sa krastavcima na očima, kao da su upravo završile osmočasovni radni dan u banci i izule štikle. A kroz ovakve proslave, devojčice se upravo podsvesno „uče“ tome da moraju da budu privlačne i sređene, i taj model razmišljanja se usvaja kao nešto što bi za njih moglo da postane sasvim „normalno“, iako predstavlja latentan uvod u „robovanje“ nametnutim društvenim standardima lepote. I stvarno, stvarno je nepotrebno.

„Ajde što je odraslim ženama dovoljno teško da se odupru tim društvenim očekivanjima koja se odnose na izgled njihovog tela, ali ono što predstavlja, možda, još veći problem jeste nametanje tog standarda onima koji nisu u stanju da sami ostvare svestan odgovor na ovu temu i da racionalizuju šta im se dešava.”

Tema korišćenja AI tehnologije/robota/četbota za nasilje nad ženama je daleko morbidnija od ženskog salona. Naime, u medijima veliku pažnju privlače priče o ispovestima muškaraca koji koriste android četbot aplikaciju Replika, AI družbenicu „kojoj je stalo“, koja je programirana tako da bude vaša prijateljica, a sa kojom muškarci neretko ostvaruju „ljubavno-seksualnu“ komunikaciju i odnose. Ovaj ceo koncept je, takođe, jedna posebna tema za sebe, ali ono što je problematično jesu ispovesti muškaraca koji se hvale činjenicom da verbalno zlostavljaju svoje AI „družbenice“ koje su programirane tako da na takvo ponašanje pristaju, kao i da ih „mole“ da ih ne ostavljaju. Ovakva „igra uloga“ (eng. Roleplay) često oslikava tendencije i odnose koje ti ljudi ostvaruju u stvarnim životima i pothranjuje nastavak takvog ponašanja. Drugi problem predstavlja bujajuća industrija (dominantno poreklom iz Japana) seks igračaka u obliku „pravih“ žena. Najveći broj ovih „igračaka“ predstavljaju realistične imitacije žena različitih godina i doba, pa tako, veliki problem predstavljaju i seks igračke devojčice (čije se postojanje opravdava šupljom argumentacijom da mogu da imaju terapijsko dejstvo za pedofile (??????). Kako ABC prenosi, „prema rečima predstavnika seks-industrije, inovacija tehnologije seks robota je jedan od najvećih trendova u industriji, „promena igre“ i put u budućnost”. A kakva je ta budućnost? Dehumanizovanova budućnost u kojoj se normalizuje nasilje nad ženama, ženska servilnost, poniznost i objektivizacija, a isključuje postojanje odbijanja i otpora pred muškom rečju i željom. I, ono što je posebno uznemiravajuće, jeste rast i razvoj ove industrije, iako cela situacija deluje kao nešto blekmirorovski što se dešava tamo negde. Kad ono – bordeli sa ženama robotima dostupni su ne samo u Japanu i Kini, već i u Parizu, Madridu i Nevadi. Naravno, celo polje odnosa sa AI četbotovima i fizički napravljenim robotima predstavlja pravno sivu zonu, iako postoje tendencije da se nasilno ponašanje i prema ovim oblicima „virtuelnih bića” kriminalizuje.

I, za kraj, da se vratimo na lokal. Prošle nedelje je brend donjeg veša Extreme Intimo pokrenuo kampanju pod nazivom (ne)savršena, koja slavi žensko telo i sve njegove pojavne oblike. Međutim, kolekcija ne podrazumeva veličine veće od XL, kao ni manje od XS, što je DJ-ica Vanja Bursać prokomentarisala na postu brenda na društvenoj mreži Instagram. Ubrzo je usledio odgovor brenda na komentar i opšta internet gungula. Brend je sa pravom prozvan i napadnut, a iznalaženje adekvatnog rešenja i pristojnog izvinjenja im baš i nije pošlo od ruke. Ipak, desio se pomak – javno je rečeno car je go i još jedan pokušaj „češanja” o body positivity trendove razotkriven je vrlo brzo.

U svetu liberalnog tehno-kapitalizma u kome očigledno mnogi misle da imaju pravo na žensko telo, važno je da glasno govorimo protiv njegove kontinuirane eksploatacije. Važno je da odreagujemo na različite situacije u kojima se žensko telo ugrožava – a znamo da tih situacija i primera baš ne manjka, kao i da se ne ustručavamo, uljuljkane u stereotipe i strahove koje nam je društvo nametnulo. I da ne budemo zaplašene argumentom „dokle više sa tim feminizmom“, jer kao jedini odgovor na to pitanje jeste – dok se stvari suštinski ne promene, pa da više nemamo ni seksualizaciju dece, niti fetišizaciju AI tehnologija i stvaranje porno robota koji su programirani da pristaju na nasilje. E, dotle.

Preporučeni tekstovi

Usamljenost

Usamljenost

Šta sve radimo da bi smo izbegli usamljenost u današnje vreme? Koliko je ona strašna i da li mora uvek biti loša?

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *