Slavimir Futro: Ugledajte se na one koji vas inspirišu i pored kojih rastete

„Život služi da se živi, a ne da se gleda. Kada smo inspirisani i kada inspirišemo – živimo."
Autor/ka Marija Milić

15. September 2020

Da li je šesnaest godina formalnog obrazovanja dovoljno da ostvariš snove koje si kao mali sebi postavio? Osnovna, pa srednja škola, upis na željeni fakultet, a onda i izgradnja karijere, to je putanja koju sledi većina. Međutim, Slavimir Stojanović Futro dokaz je da formalno obrazovanje ne mora da bude presudno u izgradnji karijere. Naime, on je fakultet završio u svojoj 47. godini, nakon dobijene Nagrade za životno delo i sa preko 300 međunarodnih nagrada i priznanja.

Ovaj beogradski dizajner, vizuelni umetnik, pisac i ilustrator kog je splet životnih okolnosti naveo na drugačiji put, govori nam o značaju obrazovanja, kako formalnog, tako i neformalnog. Slavimir stiče dodatno znanje na ulici, kod kuće ili u – dizajn studiju.

Ističe i to koliko je važno inspirisati i biti inspirisan i da svako ima svoj put i lični pečat, koji zavise od toga koliko je taj neko spreman da prodre duboko u sebe i spozna svoj lični i kreativni izraz.

Na samom početku razgovora osvrnuli smo se na neuobičajenost godina koje je imao kada je odlučio da završi fakultet.

Fakultet ste završili sa 47 godina, zbog čega ste se odvažili na taj korak nakon već izgrađene karijere?

Slavimir Stojanović Futro: Zbog svoje ćerke Nađe. Kada je završila prvi razred osnovne, shvatio sam da se njena knjižica polako puni ocenama, a da u mom indeksu fali samo nekoliko da bih celu tu stvar priveo kraju. Snovi postoje da bi se ostvarili. Ja sam svoj san o završavanju Akademije ispunio tek, ali, ipak, posle trideset godina. To je primer za moju ćerku da nikada ne odustaje. Od sebe i od svojih snova.

Da li Vam je to što na početku karijere niste imali diplomu završenog fakulteta predstavljalo problem?

Moja dizajnerska profesija je praktična. Retko ko te pita za diplomu. Tvoj portfolio govori sve o tebi: koliko si talentovan, koliki ti je potencijal, koliko si pedantan, vredan, dosledan, uporan, i, najvažnije, iskren. Ukoliko u svakodnevnom poslu, kao freelancer ili zaposlen u studiju ili agenciji, postižeš dobre rezultate, potreba za zvaničnim dokumentom o obrazovanju ne postoji. Diploma je zakonski neophodna ako želiš da se baviš edukacijom. To se upravo meni i desilo. Zahvaljujući napokon završenom fakultetu, stekao sam mogućnost da svoja profesionalna iskustva prenosim na mlađe generacije Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.

Autorka fotografije: Jelena Jovanov

Da li postoji razlika kada studiraš kao zrela, izgrađena osoba? Koliko se menja pristup obrazovanju u odnosu na mlado doba?

Definitivno je drugačije. Osim što si zarđao da na taj, školski način, primaš znanje, sve ostalo je čisto uživanje. Možeš na školskim primerima da prepoznaš sopstvena iskustva iz svakodnevnog posla. Informacije ulaze pod drugačijim, zrelijim i osvešćenijim uglom. Nije ni čudo što se toliko ljudi u svetu, u svojim tridesetim, četrdesetim pa i kasnije, odlučuje da se vrati školovanju, usavršavanju i produbljivanju teoretskog znanja. Ponekada vas praksa u studiju goni toliko daleko napred, ispred teorije da je nasušna potreba kreativnog bića da se zaustavi, udahne, promisli i integriše teoriju u ta profesionalna iskustva.

Da li se nešto u Vašem radu i karijeri promenilo nakon završetka fakulteta?

U mom radu se promenila svest o važnosti teorije, koja je sada daleko više prisutna u mojim prezentacijama i odbranama kreativnih projekata pred klijentom. To svakako doprinosi karijeri, ali je najznačajnija promena to što sam počeo da predajem na fakultetu. Tu sigurnost ranije nisam imao. To je, naravno,  sve stvar ličnog doživljaja, ali meni je ta forma diplome podsvesno pomogla da se oslobodim, učvrstim i osvežim, tako da sada bez ikakvih problema ili nesigurnosti delim svoje znanje.

Pored toga što ste dizajner i predajete na fakultetu, izdali ste i knjigu. Koliko je teško baviti se većim brojem stvari istovremeno? Da li je moguće raditi sve podjednako dobro ili je ipak bolje fokusirati se samo na jednu stvar?

Ja se oduvek bavim većim brojem stvari odjednom. Projekti u grafičkom dizajnu toliko su frekventni da ste neminovno u prilici da redovno radite na nekoliko plakata, vizuelnih identiteta ili kampanja odjednom. Ono što je novo je da sam počeo i da pišem, pa se to u procesu nastajanja za nijansu razlikuje od dizajna. Ali, i kada radim više stvari odjednom, radim ih jednu po jednu, maksimalno koncentrisano na svaku ponaosob. Najvažnije je uzeti dovoljno vremena za svaku, u zavisnosti od vaših želja za vrhunskim kvalitetom. Kvalitet podrazumeva vreme. Ponekad se dizajn ideja pojavi za par minuta i realizuje za par sati, ponekada ne. Knjige se zato pišu i crtaju po nekoliko meseci ili godina.

Da li mladi u dizajnu mogu da stvore svoj lični stil bez uticaja svojih profesora/mentora?

Ne samo da mogu, već će se to, ako dovoljno predano rade, zasigurno i ostvariti. U početku je potpuno normalno da radovi studenata zaliče na radove mentora. To je neodvojivi deo procesa savladavanja komunikacijskih disciplina. Kada učite da crtate, neophodno je da prođete kroz fazu imitiranja prirode, precrtavanja onoga što vidite, jer se u tom procesu savladavaju odnosi među predmetima, kontrasti, svetlost, senke, dubina, perspektiva, detalji i slično. Isto je i sa dizajnom. Oponašajući rad svojih mentora ili omiljenih dizajnera, mi saznajemo čitav set novih vrednosti, kao što su stil, estetika, odnosi tipografije i slike, značenja, metafore, simbolike i tako dalje. Kada se te bazične stvari usvoje, posvećenim mladim dizajnerima sledeći izazov predstavlja kako da svemu tome daju lični pečat. A lični pečat ima svako, samo mora da veruje u sebe i da kopa duboko sve dok ga ne pronađe. A kada ga pronađe, najvažnije je da se ne zaustavi, nego da nastavi da kopa i usavršava ga, menja u odnosu na okolnosti i svet u kome živi. Lični kreativni izraz je evolutivna pojava koja nema kraj dokle god ste u ovoj inkarnaciji.

Autorka fotografije: Jelena Jovanov

Da li je dizajnerima/umetnicima zaista neophodno formalno obrazovanje ili je neformalno (rad u studiju) novi vid učenja i razvoja?

Kod mene u studiju već više od godinu dana radi Vuk Ranković, jedan od najtalentovanijih đaka srednje TehnoArt škole. Upoznao sam ga u toj školi na gostujućem predavanju, video njegove radove, a kada je završio, ganjao me mesecima neumorno da mi pokaže portfolio. Kada su se stvorili uslovi, počeo je da radi kod mene. On će profesionalno znanje steći na taj način. Naravno, ja ga dnevno maltretiram i zatrpavam knjigama od teorije do prakse, a on se, za sada, ne buni. To je jedan način. Komplikovaniji, ali validan. Ako ste u mogućnosti da odvojite vreme i novac za redovne studije, to je prirodan put sticanja teoretskih i praktičnih znanja.

Da li je diploma fakulteta prestala da ima svoj značaj kao ranijih godina, čini se da neformalno obrazovanje odnosi pobedu?

Šta god od vas napravi boljeg čoveka i vrhunskog profesionalca je dobrodošlo. Ljudi na planeti ima mnogo. Svako ima svoj put. Ugledajte se na one koji vas inspirišu i pored kojih možete da rastete. To može biti na fakultetu, na ulici, kod kuće ili u dizajn studiju.

Nastava se zbog cele situacije odvija onlajn, koliko to doprinosi obrazovanju, da li ta predavanja zaista znače studentima ili se gubi smisao?

Nisam ljubitelj onlajn nastave, ali ako prilike to diktiraju, činim sve da ta predavanja ne budu baš kompletan smor i jedva čekam rad uživo, čemu se radujem i najiskrenije nadam na početku ove akademske godine.

Autor fotografije: Dalibor Stanković

Šta je ono što se trudite da prenesete svojim studentima, a voleli biste da su Vama vaši profesori tada rekli?

Trudim se da budem otvoren, posvećen i maksimalno iskren u deljenju sopstvenih profesionalnih i životnih iskustava sa njima. To je nešto što ja nisam imao, pa se trudim da im na taj način, na svom primeru, uštedim silne godine traženja sebe i svog autorskog izraza.

Koliko se u umetnosti prate trendovi? Da li je teško imati svoj stil i uspeti u svetu trendova?

Samo oni koji naprave kritičku distancu od trendova imaju šansu da budu lideri novih pomeranja granica. Nužno je biti obavešten i svestan o svemu što se oko vas dešava, ali samo u cilju učvršćivanja vašeg specifičnog kreativnog bića. Važnije je ŠTA nego KAKO. To je neophodno da mladi dizajneri na vreme shvate. U ranoj fazi lakše je kopirati KAKO, odnosno estetiku, trendove. Čitanjem pametnih knjiga, gledanjem pametnih filmova i pozorišnih predstava, stvarate platformu za kreiranje kritičkog mišljenja bez koga je nemoguće stvarati originalne ideje. I estetika sama za sebe može da bude ideja, ali najefektnije je kada uspete skladno da povežete komunikacijsku ideju i estetiku. Tada možete biti sigurni da će vaš rad, zajedno sa vama, biti primećen, što je i suština vizuelnih komunikacija i suština proboja na tržištu.

Koliko je bitno da dizajner/umetnik bude aktivan na društvenim mrežama i da li na društvene mreže možemo gledati kao na novi vid neformalnog obrazovanja?

Društvene mreže treba shvatiti kao sredstvo, a ne kao smisao.

Da li je instagram fomat postao platno?

Instagram je u velikom procentu površna, veštačka slika sveta, ali, kao i sa svim tehnologijama, ako malo zagrebete dublje, možete svašta interesantno da vidite i doživite. Tragajte za inspiracijom i trudite se da svojim radom nadahnete druge. To je cela tajna života. Život služi da se živi, a ne da se gleda. Kada smo inspirisani i kada inspirišemo – živimo.

Autor naslovne fotografije: Nebojša Babić

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi