fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Slika govori više od hiljadu reči…

...ali umemo li da prepoznamo kada je ona lažna, zloupotrebljena, montirana ili fotošopirana?
Piše: Marija Milić

22. February 2022

Prva fotografija pejzaža nastala je davne 1826. godine. Tada je bilo potrebno osam sati kako bi se mutna slika pojavila na papiru, dok je danas za jednu fotografiju potrebna čitava sekunda i – ona je već pred nama. Kako se vreme potrebno za uspešnu fotografiju smanjilo, tako su se unapredili alati za njenu obradu. Većina ljudi danas je sposobna da fotografiju „sredi“ u fotošopu, bilo to na profesionalnom ili amaterskom nivou. Međutim, postavlja se pitanje koliko ljudi je sposobno da uoči lažnu ili montiranu fotografiju?  

Fotografija nije samo umetničko delo, već je često i sredstvo komunikacije. U medijima je nezaobilazni detalj koji najčešće prati i dopunjuje tekst. Neretko nam u informativi slika govori više od hiljadu reči, ali šta se desi kada je slika lažna, zloupotrebljena, montirana ili fotošopirana?

Kada govorimo o lažnim vestima, nemoguće je zaobići fotografiju koja, bez sumnje, predstavlja jedno od sredstava manipulacije. Fotografije se često koriste kako bi kod ljudi izazvale emocije, i to neretko u kriznim situacijama. Različiti su načini na koje se fotografijom može manipulisati. Poznata je praksa da se fotografije u medijima ne proveravaju dovoljno, te nije isključeno da ćete pored teksta pronaći fotografiju nastalu pre desetak godina, koja nema veze sa temom, što predstavlja jedan od vidova manipulacije fotografijom kada je ona istinita, ali je priča oko nje lažna.

Pored toga, postoji i fotomontaža, koja se koristi onda kada se orginalnoj fotografiji pridoda ili oduzme neki segment, te ona dobija potpuno novo značenje.

Kako bismo ukazali na različite vidove rasprostranjenosti manipulacije fotografijom, izdvojili smo vesti koje su nastale upravo podstaknute fotografijama, a koje su najčešće montirane ili iskorišćene za obmanjivanje.

Topla ljudska priča – najčešći vid emotivne manipulacije

Najpopularniji vid manipulacije emocijama čitalaca jeste nešto što često nazivamo topla ljudska priča. Za ovakve tekstove neophodne su i fotografije koje bi kod čitalaca probudile dublje emocije, a da bi se to postiglo, najčešće se koriste fotografije koje su istinite, ali su uglavnom nastale iz nekog drugog razloga koji nema veze sa pričom. Tako ih mediji ili pojedinci na društvenim mrežama često pronađu, pa oko njih pokušavaju da grade priču koja će im doneti klikove, lajkove ili pokrenuti diskusiju.

Anja Ringren Loven i dečak iz Nigerije

Na Fejsbuk stranici Dnevna doza kreativnosti objavljen je kolaž fotografija na kojoj su danska humanitarna radnica Anja Ringren Loven i nigerijski dečak Houp. Naime, kako se navodi u tekstu na sajtu portala FakeNews Tragač, Anja je 2016. i 2017. godine pomagala malom dečaku, u sklopu brojnih humanitarnih poseta, te su tako i nastale prve dve fotografije. S obzirom da je prva fotografija na kojoj Anja dečaku daje vodu izazvala pozitivne komentare i donacije, godinu dana kasnije, 2017. godine, Anja i Houp su rekreirali tu fotografiju kao svedočanstvo o dečakovom napretku.

Ove dve fotografije, iz 2016. i 2017. godine, počele su da se objavljuju paralelno kao dirljiva priča. Tako je nedavno ovim dvema fotografijama pridodata još jedna, iz 2020. godine čime je nastao kolaž koji je i DDK objavila. Međutim, poslednja fotografija je iskorišćena u lažnom kontekstu, jer se na njoj, zapravo, nalazi Anjin sin David Junior.

Ipak, pre nego što je nastao kolaž, dovoljno bi bilo da se neko dosetio i na Anjininom instagram profilu proverio fotografiju na kome se jasno uočava da je dečak sa poslednje fotografije njen sin, a ne dečak iz Nigerije, kako su mnoge stranice na društvenim mrežama prenele.

Izvor: FakeNews tragač

Petorke iz Subotice

U tekstu na sajtu Raskrinkavanje, objavljena je vest da je portal Srbin.info na fejsbuku i tviteru, svoje pratioce obavestio da je Subotičanka Nataša rodila petorke. Preko hiljadu ljudi ih je lajkovalo, a tvit je imao stotine retvitova. U svojoj objavi, redakcija je novopečenoj mami ovim postom poželela sreću, a čestitke nisu izostale ni od strane pratilaca. Iako je vest jako radosna, zapravo je izmišljena. Nataša iz Subotice zapravo je Ejmi Spikoki iz grada Masilon koji se nalazi u američkoj državi Ohajo, a petorke je rodila pre skoro 12 godina, tačnije, 3. avgusta 2010. godine.

Izvor: Raskrinkavanje

Pacijent i golub koji ga jedini posećuje

Portali Republika i Objektiv, objavili su fotografiju pacijenta koji spava u bolničkom krevetu dok golub stoji na njemu. Međutim, u tekstu na sajtu portala Raskrinkavanje saznali smo o čemu je, zapravo, reč. Naime, fotografija i tužna priča o njenom nastanku može se naći na društvenim mrežama, kojima inače kruži već duže vreme i to na različitim jezicima. U opisu fotografije najčešće se navodi da jedino golub posećuje tog pacijenta i da je taj prizor fotografisala medicinska sestra.

Ipak, portali Republika i Objektiv otišli su korak dalje i naveli da je fotografija nastala u Srbiji, iako je istina znatno drugačija. Fotografija je nastala pre osam godina u bolnici u Atini i medicinska sestra nije autorka. Fotografija koja je prvobitno šerovana na različitim jezicima, verovatno nije uslikana u Srbiji, ali je sa sigurnošću poslužila da izazove emocije kod čitalaca.

Izvor: Raskrinkavanje

Božije čudo

Portal Srbija danas plasirao je vest preuzetu sa Fejsbuk stranice INFO – 050 koja govori da se tokom snežnih padavina u Bijelom Polju u Crnoj Gori, na stablu jednog drveta ukazao lik mitropolita crnogorsko – primorskog Amfilohija Radovića, navodi se u tekstu FakeNews Tragača.

Čudo božije, kako su na portalu Srbija danas nazvali ovu fotografiju, poslužilo je da se čitaocima skrene pažnja na dešavanja u Crnoj Gori u vezi sa usvajanjem Zakona o slobodi veroispovesti, pa se ističe da je Amfilohijev lik, ukazan baš u tom trenutku – božiji znak.

Vrlo je verovatno da ova fotografija nije uslikana na ovim prostorima, jer se već godinama može pronaći i na stranim sajtovima kao što su Pinterest, Reddit, Twitter…

Izvor: FakeNews tragač

Emocijama do lajkova

Prikaz devojčice kako traži podršku dok se bori sa bolešću predstavlja klasičan primer kreiranja postova sa lažnim informacijama. Reč je o zdravoj devojčici koja je donirala svoju kosu za izradu perika za decu obolelu od raka. Naime, u tekstu Daily Mail-a devojčica je istakla da je donirala kosu jer je to za nju mogućnost izbora, dok za decu obolelu od ove bolesti, nažalost, nije, stoga je na taj način želela da im pruži podršku. Međutim, brojni portali i stranice na društvenim mrežama očigledno nisu proverili podatke ili su jednostavno poželeli da od ovoga naprave senzacionalnu vest, na šta je ukazao FakeNews Tragač u svom tekstu Zloupotreba invaliditeta: izmišljene priče za skupljanje lajkova.

Izvor: FakeNews tragač/Daily Mail

Sirijski dečak spava na grobu svojih roditelja

Fotografija je, nakon što je uslikana, mesecima kružila društvenim mrežama kako bi se na taj način podigla svest o situaciji u Siriji. Međutim, ova fotografija je bila deo umetničkog projekta koji je osmislio Abdul Aziz al-Otaibi iz Saudijske Arabije, čime je želeo da pokaze kako je ljubav deteta prema roditeljima večna, a kako je autor naveo, fotografija nema nikakve veze sa krizom u Siriji. Uprkos tome što je ovaj podatak objavljen ubrzo nakon što su fotografije postale viralne, one se često mogu videti na mrežama kako bi se na taj način izazvala određena osećanja kod ljudi ili pokrenula rasprava na ovu temu.

Fotomontaža – alat koji čini vest uverljivijom

Fotomontaža je još jedan od vidova manipulacije koji se u doba tehnologije i moru programa za obradu fotografija veoma lako postiže. Dovoljno je da na svom telefonu imate najobičniju aplikaciju za preradu fotografija i već imate mogućnost da od jedne fotografije kreirate drugu, koja se može tumačiti u drugačijem kontekstu. Iako se često može koristiti i kao šala, neretko dospe do brojne publike koja na prvu loptu neće pronaći da se o tome radi, pa obično postane polemika na društvenim mrežama, a nekada dospe i do različitih portala koji takođe ne provere njenu verodostojnost.

Nemarna Greta Tunberg

Ova naizgled jasno montirana fotografija u više navrata šerovana je na društvenim mrežama, a na ovaj vid manipulacije ukazao je portal Raskrinkavanje. Originalna fotografija zaista prikazuje Gretu Tunberg koja ruča u vozu, ali se u pozadini vidi šuma, a ne deca. Dok je fotografija dece nastala u Centralnoafričkoj Republici i objavio ju je Rojters krajem avgusta 2007. godine. Naime, montirana fotografija Grete Tunberg se na društvenim mrežama prvi put pojavila u septembru 2019. godine.

Montaža se pojavila kao reakcija na govor koji je Tunberg održala na Samitu o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija u Njujorku, kada je optužila svetske lidere da su joj ukrali snove i detinjstvo praznim rečima. Ovu fotografiju je na svom Tviter profilu podelio i sin brazilskog predsednika Eduardo Bolsonaro, a nije ostala nezapažena ni na našim prostorima.

Izvor: Raskrinkavanje

Uz potpis autora u drugačijem kontekstu

Domaći portali u nedostatku dobrih fotografija često preuzimaju one sa stranih sajtova koje najviše odgovaraju potrebama teksta. U ovom slučaju, portal N1 preuzeo je fotografiju sa brazilskog sajta, ispod koje je uredno potpisao autora fotografije, i naveo da se radi o ilustraciji primera, što nam govori da krađa i prikrivanje izvora nije bila glavni motiv pri nastajanju ovog teksta. Međutim, ovakav način korišćenja fotografije može da zbuni čitaoce i da ih navede da sumnjaju u istinitost informacija koje se nalaze u tekstu.

Trudnica iz Kolumbije – Jovana iz Srbije

Fotografija trudnice koja se upravo vakcinisala preneo je portal N1. Izvorna fotografija nastala je u Kolumbiji, njen autor je fotograf AFP-a Hoakin Sariamento, a njegova fotografija se koristila u medijima širom svijeta, od LiveScience, do El Pais-a, prenosi portal Raskrinkavanje.ba.

Iako fotografija nije montirana, portal N1 ju je iskoristio uz tekst u kome se govorilo o srpskoj trudnici Jovani Cvetković Lazić koja je bila sagovornica u tekstu. Pritom, portal N1 je ispod fotografije jasno potpisao AFP i njihovog fotografa Hoakina Sariamenta i naznačio da je u pitanju ilustracija, čime je jasno da na fotografiji nije trudnica u osmom mesecu trudnoće Jovana Cvetković Lazić.

Ovaj potez N1 pojedinci su protumačili kao pokušaj navođenja na pogrešan zaključak, te manipulisanje fotografijom.

Izvor: Raskrinkavanje.ba

Fotografije koje su uzete iz kampanja i drugačije prezentovane

Ovakve situacije dešavaju se često jer fotografije nastale za potrebe određene kampanje imaju dozu umetničkog, te se mogu koristiti i kao promotivne fotografije ili da posluže kako bi jesnostavno ulepšale neki tekst. Ipak, važno je napomenuti ko su autori i kako i zbog čega je nastala prvobitna fotografija.

Jedan od simbola popularnog muzičkog festivala Vudstok postala je oskudno obučena devojka koja pored puta stoji sa natpisom u ruci. Ova fotografija redovno se pojavljuje u materijalima o ovom legendarnom festivalu. Međutim, ova fotografija nije nastala na festivalu, već za potrebe reklamne kampanje Landlubber – brenda koja proizvodi odeću, navodi se na sajtu.

Šaljive fotografije koje se mogu zloupotrebiti

Ova neobična fotografija nastala sredinom dvehiljaditih, neretko se šerovala po mrežama, mnogi su je koristili i kao mim, a čak je rečeno da je mačka koja je rodila ovaj primerak odrasla u blizini kanadske nuklearne laboratorije. Međutim, tek sledeće godine, kako se navodi u tekstu, autor slike je priznao da je istu napravio uz pomoć programa za fotomontažu, kako bi se na taj način našalio sa prijateljima i bez ikakve namere da postane tema globalnog razgovora na mrežama. Ovakve fotografije, iako na prvi pogled deluju bezazleno, mogu uticati na to da lažna informacija dođe do mnogo ljudi, čak i kada se u opisu naglasi da je reč o šali.

Plaćene reklame objavljene u novinama

Situacije poput ovih dešavaju se kada dođe do saradnje između kompanija i medija. Plaćena reklama u medijima obično je prosleđana od strane kompanije ili marketinške agencije, a činjenica je da priloženi materijal retko ko pregleda i proveri pre objave. Međutim, ovo se može izbeći ukoliko medij ispod fotografija naznači da one nisu autentične i da su preuzete sa sajtova za prodaju fotografija, kao što je Stock.

Kako se navodi u tekstu na sajtu FakeNews Tragača, u magazinu Ruski doktor, objavljenom u julu i avgustu 2018, u okviru oglasa za ArthroCure i Bio Reflex uloške, našle su se fotografije zadovoljnih korisnika koji sugerišu da su proizvodi od sad dostupni i u Srbiji, u direktnoj prodaji. Na korišćenim fotografijama potpisani su navodni korisnici proizvoda u Srbiji, Mirko Bogdanović i Jelena Marković za Bio Reflex uloške, a zajednička fotografija Dragana i Dare Mitrović za ArthroCure. Fotografije su, ipak, preuzete sa sajta Bigstock i Shutterstock, a zadovoljni kupci sigurno nisu Dragan i Jelena.

Izvor: FakeNews tragač

Fotografije na osnovu kojih se kreira nova priča na društvenim mrežama (najčešće Tviter i Fejsbuk)

Tviter je nesumnjivo najplodonosniji za izmišljanje priča oko samo jedne najobičnije fotografije. Takođe je platforma na kojoj se veoma lako pokreću diskusije i rasprave, čak i oko jedne reči. Iako su društvene mreže izvor informisanja za veliki procenat stanovništva, objave koje se šire putem ovih kanala najčešće nisu uvek proverene. U tekstu Lažnim fotografijama do lajkova na Twitter-u, na sajtu Raskrinkavanje, prikazan je upravo ovaj vid manipulacije. Informacija da su u Danskoj, po zakonu, poljoprivrednici dužni da na delu svoje imovine poseju cveće zbog pčela, nastala je kao plod dezinformacije ili bujne mašte, upravo na ovoj društvenoj mreži. Iako je zamisao sjajna, za sada nama jasnih podataka koji svedoče da je Danska uvela ovaj zakon.

Izvor: Raskrinkavanje

Na tviteru se ubrzo proširila i priča kako su srpske učiteljice morale da nose marame dok su učile decu koja su migranti. Objavljena fotografija preuzeta je iz televizijskog priloga Obuka nastavnika za polazak migranata u školu, koji je emitovan pre tri godine na televiziji KCN S. Portal Raskrinkavanje pokušao je da otkrije zbog čega su učiteljice nosile marame, a iz osnovne škole Branko Radičević naveli su da su tada učenicima demonstrirale kako u crkvu ulaze pravoslavne vernice, te da je čitava stvar izvučena iz konteksta. Ipak, na tviteru nije prošla nezapaženo.

Izvor: Raskrinkavanje

Ukoliko vam neka fotografija deluje sumnjivo ili vam priča u vezi sa njom ne deluje baš verodostojno, postoje mehanizmi i programi uz pomoć kojih možete da proverite njihovu istinitost. Google images je jedna od najjednostavnijih opcija uz pomoć koje možete da proverite gde se još na Guglu pojavljuje ta ista fotografija. Često na taj način možete doći do pravog izvora i otkriti odakle ona potiče. Pored toga, postoje i drugi sajtovi kao što su Yandex, TinEye i Forensically, koji funkcionišu po sličnom principu. Uz to, podstičemo vas da, ukoliko naiđete na sumnjive vesti, informacije, fotografije ili video sadržaj, tagujete naš magazin uz #Antifejk, jer ćete nam na taj način ukazati na lažnu vest i zajedno sa nama učestvovati u kampanji koja za cilj ima borbu protiv lažnih i manipulativnih vesti.

Napomena (1. april 2022): Na prigovor Ivana Subotića, novinara portala za utvrđivanje činjenica FakeNews Tragač, u tekstu su naknadno potpisani određeni izvori pomenuti u tekstu, s obzirom da prvobitno nisu bili navedeni. U vezi sa tim, izvinjavamo se svim izvorima koji nisu potpisani kada je tekst objavljen.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *