Solidarna kuhinja – solidarnost, a ne milostinja za najugroženije

Godinu dana od svog nastanka, Solidarna kuhinja nastavlja svojim radom da odgovara na problem siromaštva i gladi

8. April 2021

Ukoliko vas je sredom, subotom ili  nedeljom od 16 časova put naveo na Vukov spomenik, sigurno ste primetili punktove pune hrane, kao i aktiviste i aktivistkinje nezavisnog kolektiva Solidarna kuhinja koji dele obroke najugroženijim članovima i članicama naše zajednice. Ovaj kolektiv je nastao pre godinu dana, početkom vanredne situacije, kako bi obezbedili hranu i druge vidove pomoći onima kojima je ona najpotrebnija. Kako i sami kažu, njihova incijativa je formirana iz potrebe da se na sveprisutne probleme siromaštva i gladi, koji naročito dolaze do izražaja u kriznim situacijama, odgovori solidarnošću i uzajamnom pomoći.

Kako bismo sumirali prvih godinu dana njihovog rada i postojanja, razgovarali smo sa članovima i članicama Solidarne kuhinje o izazovima sa kojima su se susreli, radu, strukturi, kao i različitim načinima na koje svako od nas može bar malo doprineti njihovoj borbi.

Solidarna kuhinja postoji sada već godinu dana – kako biste sumirali ovu prvu godinu rada?

Solidarna kuhinja je nastala tokom vanredne situacije izazvane epidemijom Covid-19, te je početak rada bio obeležen istom. Tokom prvih talasa zatvaranja mnogo porodica koje su zavisile od  nesigurnih i neformalnih poslova ostale su bez primanja. Tako da smo u početku dosta pomagali porodicama slanjem paketa namirnica, dok smo paralelno imali punkt kod Cvetkove pijace. Nakon vanrednog stanja preselili smo se i koncetrisali na punkt kod Vukovog spomenika. Na njega svake srede, subote i nedelje dolaze mahom radno nesposobni ljudi, beskućnici, penzioneri koji imaju minimalna primanja… Što se tiče same organizacije, sada smo vidno bolje organizovani i imamo sve više resursa da se proaktivno bavimo pitanjem gladi, ne samo da budemo solidarni sa sugrađanima u potrebi, već da dovodimo u pitanje sistem u kojem postoje gladni ljudi.

Solidarnost, a ne milostinja je moto vašeg kolektiva – zbog čega ste izabrali baš njega?

Solidarna kuhinja pokušava da pravi razliku izmedju solidarnosti i humanitarnog rada. Za nas, solidarnost nije samo pomaganje ljudima u problemu, već dovođenje u pitanje sistema i struktura koje proizvode te probleme. Zbog toga se finasiramo isključivo donacijama solidarnih pojedinaca. Ne želimo da dođemo u situaciju da firma, čiji radnici kada se razbole dođu na naš punkt, pere svoju reputaciju time što nama uplati novac. Takođe se trudimo da brišemo granicu između ljudi koji su trenutno u potrebi i ljudi koji trenutno imaju mogućnosti da budu solidarni. Svako ko bi čuo priče ljudi koji trenutno dolaze po hranu shvatio bi da nisu oni krivi za situaciju u kojoj se nalaze, već da smo ih mi kao društvo izneverili. Isto tako, iz priča sa ljudima shvatio bi da nije nezamislivo da se on ili neko njemu blizak nađe u istoj situaciji. Kada kažemo da svako od nas može da se nađe u tom redu, stvarno to mislimo. 

Koji su najveći izazovi sa kojima ste se suočavali?

Solidarna kuhinja je nastala u specifičnoj situaciji, desilo se vanredno stanje koje je motivisalo i dalo ljudima vremena da se organizuju. Prvih dana to je bilo tridesetak ljudi, mahom iz studentskog pokreta 2014, bivši levičarski aktivisti i ljudi iz anarhističkih grupa. Tada smo, pored ogromne količine posla, morali da se usaglasimo šta i kako želimo da radimo kako bismo postavili temelje organizacije. Solidarna kuhinja sve vreme nastaje u hodu, kroz praksu, a to je u početku stvaralo veliki pritisak za članove. Sada smo se već uhodali i imamo drugačije izazove. S obzirom da niko ne prima nadoknadu za rad u kuhinji, trudimo se da se organizjemo tako da poslove možemo da podelimo na sitnije delove, da napravimo strukture koje mogu da funkcionišu nevezano od pojedinaca koji ih obavljaju i da svako doprinese onoliko koliko može. Neko ima vremena da se bavi koordinacijom rada, neko može da kuva jednom u dva meseca, dok neko nema vremena, pa pomaže donacijama. Trudimo se da napravimo sistem koji će sve to da uzme u obzir da bismo mogli optimalno da funkcionišemo. Kada pričamo o izazovima, moramo da napomenemo da je radu kuhinje mnogo pomoglo to što su ljudi prepoznali naš rad kao nešto što žele da podrže, pa ne moramo specijalno da se bavimo skupljanjem para, što nam omogućava da se bavimo drugim stvarima. Bez tolike podrške društva, pitanje kako bi sada izgledala Solidarna kuhinja.

Koji je princip rada Solidarne? Kada delite hranu i gde?

Podeljeni smo u tri grupe aktivista: vozače, kuvare i terence. Vozači donose kuvarima sve neophodno za kuvanje i posle dostavljaju gotove obroke na punkt, kuvari kuvaju kod svojih kuca ili u kuhinjama koje imamo na raspolaganju, a terenci distribuiraju hranu. Hranu delimo sredom, subotom i nedeljom u 16h i do sada nijedan dan nismo preskočili, niti smo pravili pauze. Sredom i subotom spremamo „standardne oborke” – pasulj, grašak, paste, musake i slično, dok nedeljom spremamo uvek nešto malo drugačije, a pravimo i kolače. Hranu delimo kod Vukovog spomenika, gde trenutno dnevno po obrok dolazi izmedju 130 i 160 ljudi. 

Kako ste uspeli da proširite informacije o podeli hrane, s obzirom da ljudi koji su najugroženiji nemaju pristup internetu i drugim medijima?

Par naših članova ima iskustva u radu sa ljudima u ekstremnom siromaštvu, pa smo se u početku oslonili na njih. Ali da bilo ko uzme flajere i prošeta se bilo kojim delom grada, uspeće da prepozna dovoljno ljudi u ekstremnom siromaštvu i da napravi punkt. Vrlo često mislimo da smo više atomizovani kao društvo nego što stvarno jesmo. Zapravo, beskućnici se oslanjaju jedni na druge, dele informacije između sebe, a mnogo puta se desilo da nam se komšije nekoga ko je u ekstremnom siromaštvu obrate da bismo mu pomoglii.

Kakvi su vam planovi što se tiče širenja po drugim opštinama?

Razmišljamo o različitim modelima širenja kroz saradnju sa drugim zajednicama, otvaranjem punktova u drugim delovima grada. Često nas pitaju da li planiramo da se aktiviramo u drugim gradovima, ali mi smatramo da ne možemo i ne treba mi da organizujemo druge lokalne zajednice i zbog toga pozivamo sve one koji su spremni da se aktiviraju zarad zajedničkog cilja da to i učine, a mi ćemo pomoći. Svako širenje organizacije nosi nove izazove i ne želimo da se zalećemo u nešto za šta nismo apsolutno sigurni kako će da funkcioniše. Mi i dalje pravimo temelje organizaciji za koju planiramo da se dugo bori protiv gladi. Kada to uradimo kako treba, lako ćemo deliti znanja i kopirati model na drugim mestima. 

Kako ljudi mogu da podrže vaš rad ili se priključe Solidarnoj kuhinji? 

Svako ko ima dobre volje može da pomogne našem radu u meri koja njemu ili njoj odgovara. Kao što smo već rekli, podeljeni smo na vozače, kuvare i terence. Možete kontaktirati sa nama preko društvenih mreža ili preko sajta. Što se tiče novčanih donacija, sve informacije o računu možete naći na sajtu solidarnakuhinja.org, a za donacije u namirnicama potrebno je prvo nas kontktirati putem društvenih mreža ili naznačenog telefona, da bismo organizovali prijem i skladištenje. Uvek napominjemo da nije Solidarna kuhinja jedino mesto gde treba da budemo solidarni. Svi u našem okruženju imamo ljude kojima treba podrška. Za početak, treba da počnemo da pričamo jedni sa drugima i onda iz toga da vidimo kako možemo da budemo solidarni između sebe.

Fotografije: Arhiva Solidarne kuhinje

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi