STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Soloexhibition – izložba plakata Matije Simovića

Jednostavnost, promišljenost i različitost karakterišu prvu samostalnu izložbu ovog mladog umetnika

21. June 2022

Srećna galerija SKC-a mesto je na kome možete posetiti izložbu plakata Matije Simovića, pod mentorstvom Slavimira Stojanovića Futroa. Ova izložba deo je ciklusa izložbi Afirmacija mladih / Studentske izložbe i predstavlja povratak plakatne umetnosti u prostorije Studentskog kulturnog centra posle dužeg niza godina.

Matija je student Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, na modulu Grafički dizajn. Uporedo sa studiranjem, angažuje se umetnički i aktivno učestvuje i volontira u mnogim organizacijama, poput Svetskog omladinskog talasa, koji organizuje Međunarodnu studentsku nedelju u Beogradu (ISWiB), festivala „Najkraći dan”, projekta „SmartArt radionice i tematska predavanja”, koju organizuje Fakultet primenjenih umetnosti u SANU… Dobitnik je nagrade Miloš Ćirić za najboljeg studenta u oblasti grafičkog dizajna.

Njegovu prvu samostalnu izložbu čine plakati povećeni pretežno filmskoj umetnosti, te tako možete videti portal koji se pojavljuje u Kjubrikovoj „Odiseji”, ali i Matejin pogled na „Pad Italije”, „Variolu veru”, „Bitku na Neretvi”, koja se, osim na izložbi, nalazi i pored originalnog plakata u Jugoslovneskoj kinoteci… Kako ovaj mladi umetnik ističe, plakat ima mogućnost komunikacije i neke reči kićenja su suvišne, a kao posebno inspirativne navodi knjige Agate Kristi, za koje su urađena tri plakata.

Tu je i tipografsko rešenje za džez festival, ali i drugi plakati iz muzičke industrije – čuvena pesma Boni Tajler koju je Matija slušao na repeat dok nije došao na ideju da od sunašaca napravi bitove koji se čuju u pesmi.

Pažnju privlače i ilustracije Kruele i Grdane, postavljene jedna prema drugoj, ali i plakat posvećen filmu Pop Ćira i Pop Spira, koji su prikazani kroz motiv karte.

„Ovaj autorski plakat rađen za ovu izložbu, to je autoportret mene, vidimo jedan sveden oblik glave i jednu iskru koja isijava iz oka, pomoću te zvezdice sam hteo da spojim sve te plakate u jednu celinu, a to je svedenost”, objašnjava nam Matija, čime završavamo šetnju kroz galeriju i počinjemo razgovor sa ovim mladim umetnikom.

Kada su nastali izloženi radovi?

Matija Simović: Pojedini su rađeni 2021. godine, ali većina njih je nastala sada, za potrebe izložbe, i ovo im je premijerno prikazivanje.

Za svoje radove i sam kažeš da im je isti stil. Da li pod time misliš na jednostavnost i svedenost?

Jeste. Ta jednostavnost i direktna povezanost sa onim na šta ukazuje plakat su najvažnije. Ja sam pokušao da tu neku notu koja čini suštinu nekog filma, recimo, izvadim i predstavim je na plakatu, s tim što sam gledao da to bude promućurno jer dizajn i treba da bude pametan kako bi bio dobar, tako da ja nisam išao na prvu loptu, već sam gledao da izvučem nešto više.

Koliko ti je vremena potrebno da osmisliš jedan plakat, odnosno, kako izgleda tvoj put od ideje do realizacije?

Sve kreće od ruke. Prosto, to je najbolji mogući put da bih došao do finalnog rada koji je promišljen. Krećem od nekih inicijalnih skica u skicen bloku, tražim ideju koja će biti pametna, prenesem je u kompjuter i onda počinjem da likovno slažem odnose, kompoziciju, a zatim sledi pretvaranje crteža u vektor. Uvek postoji zamišljeni grid po kome idemo mi, dizajneri. Plakat je gotov onda kada smatram da je dobro utemeljen i da će, kada se negde okači, izazvati reakciju.

Da li su plakati nešto što je tebi najviše zanimljivo ili su te neke druge stvari privukle grafičkom dizajnu?

Plakat svakako spada u dojam grafičkih komunikacija i jako je interesantan jer se direktno obraća publici. To je jedan od načina koji povezuje posmatrače sa određenim događajima i manifestacijama koje plakat reprezentuje, tako da je meni uvek bio zanimljiv. Mi smo ga na fakultetu dobili tek na trećoj godini – takva je, prosto, struktura studiranja na Primenjenim umetnostima i tada sam se prvi put susreo sa tim. Uvek nastojim da se „sprijateljim” sa njim jer izrada plakata jeste nešto što me ispunjava, pored ostalih grafičkih komunikacija kao što su logotipi i, na primer, ambalaža. Plakat ima moć da direktno ukazuje na suštinu.

Da li si na trećoj godini i izabrao Futroa za mentora ili se to dogodilo kada si počeo da planiraš ovu izložbu?

On je svakako nama profesor na fakultetu. Prosto, prepoznao je moj talenat, istrajnost, vrednoću i požrtvovanost, pre svega, tako da sam imao to zadovoljstvo, kada sam ga pitao da li želi da bude mentor na ovoj izložbi, da je on to vrlo rado i prihvatio, a prati me od treće godine, kada smo dobili predmet kod njega.

Koliko je to uticalo na tvoj rad?

Izbor mentora je poprilično bitan, s obzirom na to da, kada si mladi umetnik, nekako levitiraš, još uvek ne znaš gde si tačno i tražiš se. Mnogo je bolje kada ti neko, ko je profesionalac u svom poslu, ukaže na neke stvari kroz koje je već prošao, na taj način ti pomogne, nadogradi tvoj talenat i usmeri te na pravi način. Zato mislim da bi mladi umetnici generalno trebalo da imaju mentore kako bi mogli da razviju sebe i da vide šta im najviše odgovara.

Ovo ti je prva samostalna izložba, mada si ranije učestvovao na kolektivnim. Šta bi rekao, koje su prednosti i mane jednih i drugih?

Mislim da ne postoje mane (smeh). Postoji dobar vajb, kako kad izlažeš sam, tako i kada izlažeš sa drugima. Jedina razlika je u tome što je možda interesantnije kada izlažeš sa kolegama jer se i međusobno podržavate na taj način, stvarate jednu sjajnu sliku i mozaik različitosti, zbog različitih pristupa. Opet, zbog same afirmacije je važno da izlažeš i sam i kada su samostalne izložbe u pitanju možeš da predstaviš publici čitav jedan spektar stvari kojima se baviš. I jedno i drugo je prilično izazovno, ali i zadovoljavajuće.

A u organizacionom smislu? Ti si sam i finansirao ovu izložbu, je l’ tako?

SKC studentima ustupa prostor besplatno, i preporučio bih svim mladim umetnicima, bilo da se bave dizajnom, primenjenom umetnošću ili slikarstvom, da donesu svoj portfolio i pokažu ga galeriji. Ja sam plakate sam finansirao zato što je plakat takav da zahteva štampu. Kada si slikar, takođe imaš troškove jer moraš da kupiš boje, platno i sve ostalo. Bilo mi je zadovoljstvo da to uradim jer sam želeo da se predstavim i na ovaj način, a super je što je Srećna galerija sva u staklu i svako ko poseti SKC može da izložbu vidi i spolja, da ga možda privuče i uđe da pogleda.

A da li ti je, kao mladom umetniku, izazovno da se baviš ostalim stvarima koje podrazumeva organizovanje jedne izložbe, a koje ne uključuju proces nastajanja rada?

To jeste izazov i nešto novo sa čime sam se susreo. Međutim, imao sam podršku i pomoć od prijatelja, kolega, saradnika, tako da je to samo plus.

Koliko ti je ranije volontiranje i rad na polju dizajna i učestvovanje u dizajnerskim timovima pomoglo u vizuelnom izražavanju, a koliko znanje sa fakulteta?

Kada si na Akademiji, imaš tu mogućnost davanja prostora sebi da nešto napraviš, a kada već uđeš na tržište, da bi bio poštovan, moraš da poštuješ tuđe vreme i završavaš sve u predviđenim rokovima. Mislim, i na Akademiji postoje rokovi, ali, opet, tu nema saradnje sa više ljudi, kao što je to slučaj kada radiš plakat za neki festival, recimo, kada moraš da budeš u komunikaciji sa timom, što ume da bude izazovno. Na Akademiji imaš svoj lični habitus i možeš da napraviš nešto što je po tvojoj želji, eventualno da odeš po savet profesora ili mentora, ali, kada si već na tržištu, onda moraš da se prilagođavaš. Ja to volim da radim zato što smatram da grafički dizajn jeste timski sport jer je podložan saradnjama, kako sa kolegama, tako i sa drugim timovima i delatnostima. Na primer, kada radim filmski plakat, u kontaktu sam sa produkcijom, sa menadžmentom, sa rediteljem… što dovodi do bržeg fidbeka za stvari koje radiš. Ja to smatram benefitom.

Grafički dizajn definitivno jeste nešto što omogućava izlazak na tržište rada u bilo kom trenutku, zato treba dobro proceniti u kom trenutku to treba učiniti. Jako je bitno da dizajneri budu spremni za to jer postoji jedna odgovornost koju tržište nosi. I, naravno, postoji različito tržište za koje radiš i različiti dizajn. Projekti na kojima sam ja radio su mahom artistički i to je nešto što ja trenutno biram.

Kako prihvataš kritike na svoj rad?

To je samo način da učiš, a ujedno i da skontaš da ljudi vide stvari na svoj način i iz svoje neke vizure, tako da mislim da čovek treba da odreaguje dobro jer je to samo fidbek koji može da ti pomogne da nadogradiš sebe, kada čuješ kritiku koja ti se baš i ne dopada. Na taj način i ti učiš i radiš na sebi. A, opet, ne možeš ni svima da se dopadneš i moraš da budeš svestan toga. Uvek mora da postoji neki balans, ukoliko dobijaš pozitivne kritike, mora da bude i negativnih i ja dobro stojim, i sa jednim i sa drugim (smeh). Odreagujem sasvim „normalno” i bude mi drago jer verujem da je to, ipak, nešto što je upućeno dobronamerno i poštujem, nema ljutnje, mada mislim da to ima veze i sa zrelošću.

A koji ti je omiljeni plakat sa ove izložbe?

Pa…

Deca?

Deca (smeh). Ustaljeni odgovor. Svaki plakat je za sebe, ali funkcionišu i ovako, poređani jedan pored drugoga, samo na drugačiji način. Ostavljam posetiocima da izaberu svoje favorite.

Kad si već pomenuo posetioce, šta očekuješ od njih i ove izložbe?

Pre svega, da vide suštinu i povežu neke stvari. Izazov je da se ne upadne u neki određeni manir, pogotovo kada je stil ono što ih povezuje. Voleo bih da posetioci sami zaključe o čemu se tu radi i da ponesu lepe utiske.

Da li bi imao neki savet sa mlađe kolege?

Rekao bih svim mladim umetnicima, a pogotovo dizajnerima, da budu uporni jer se trud uvek isplati i da neguju sebe i svoj rad na pravi način. Pre svega, da poštuju sebe i svoj rad.

Da li možda imaš neke planove za dalje?

Moj plan za dalje jeste da završim fakultet, na vratima mi je poslednji ispit. Ćirini dani nas očekuju u novembru, pa ću tada prikazati i nešto što nisu samo plakati, već i grafičke komunikacije i prostorna grafika. No, o tom-potom. Sledeći korak jeste master, kockice su se posložile tako da profesor Zoran Blažina ide u penziju, a voleo bih da budem deo te poslednje generacije koja će učiti od njega. Ako me sreća i vetar posluže – jer nikad nisam voleo da zidam kuću veću od vrata – biće tako. Neka sve ide svojim tokom.

Izložba će biti otvorena do 4. jula radnim danima u periodu od 8 do 20 časova, i subotom od 8 do 15 časova.

Autorka svih fotografija u tekstu: Katarina Kaplanec

Preporučeni tekstovi

Bez dlake na jeziku

Bez dlake na jeziku

Iliti kako to izgleda kada trake za depilaciju budu iskorišćene u umetničke svrhe?

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *