STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com | STIGAO JE NOVI BROJ OBLAKODER MAGAZINA! NABAVI SVOJ PRIMERAK U SVIM BOOKA KNJIŽARAMA, ILI NAM PIŠI NA MEJL oblakodermagazin@gmail.com

Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon   |   Antifejk

Spejs Noksi: Svako ko radi nešto malo drugačije je sam po sebi Supermen

O ,,Kući zabave", promociji novog albuma i statusu alternativne muzike na domaćoj sceni sa Spejs Noksijem

29. September 2022

Poslušaj audio verziju ovog teksta:

Novak Mirković, Spejs Noksi, objavio je novi album „Kuća zabave“, tri godine nakon prvenca „Subliminal“. U međuvremenu, kategorisali su ga kao repera, trepera, Zicera, „divlje dete“ srpskog andergraund hip-hopa (ovaj nam je favorit), da bi, tri godine kasnije, isporučio album ništa nalik navedenom. Ima tu još uvek repa, ali i pevanja (?!), neona osamdesetih, surfovanja na mračnim talasima, prodidžijevskih semplova, razbijanja klubova – bukvalno svega od Nirvane do Velike Plane – da biste se na kraju našli ostavljeni sa zbirkom referenci od Lavkrafta do Matrixa, pa ti biraj šta ti leži.

Sa Novakom smo o „Kući zabave“, prešaltavanju na elektronski zvuk i statusu alternativne muzike na domaćoj sceni razgovarali tek čas uoči početka promocije albuma, čija je startna tačka Kulturni centar Lab u Novom Sadu, gde će nastupiti 1. oktobra.

Jedna numera sa novog albuma započinje sa Novače kako si, mislim da je adekvatno da započnemo u tom pravcu, pre nego zaronimo u te složene žanrovske odrednice – Novače, kako si? Kako je u kraju?

Spejs Noksi: (smeh) Pa, super sam, malo umorno, ali dobro. A u kraju ne znam kako je, baš sam namerno to rekao zato što je apsurdno, pošto živim u malom gradu, bilo mi je smešno da ubacim to „u kom brate kraju“, jer ovde nema krajeva. To je otprilike neka suština, znaš, to ti je Suburbia stanje uma.

Moram da primetim da je, čak i bez prevelike buke na društvenim mrežama, „Kuća zabave“ poprilično odjeknula. Kakvi su tvoji utisci, kakva je povratna reakcija koju si dobio do sada?

Za sad je stvarno sve super i jako sam zadovoljan, ali nekako uvek moram da pustim vreme da album „odleži“ nekih tri meseca do pola godine, da vidim kakav je to zapravo odjek napravio, kakav će biti u odnosu na celu godinu, šta će još izaći, da bih znao koliko je konkurentno na tržištu i koliko je zapravo slušano. U suštini, ako se baviš nečim alternativnim u odnosu na šta ima mejnstrim da ponudi, svakako moraš da budeš neka vrsta Supermena, jer u startu znaš da je sve oko tebe manje-više nedostupno. Nemaš te benefite koje imaju izvođači koji se striktno bave industrijom, a ne muzikom. Tako da svako ko radi nešto malo drugačije je sam po sebi Supermen.

Da li misliš da je, u tom smislu, za alternativne izvođače uopšte moguće razmišljaju o ideji muzike kao održive profesije? Koliko je lako ili teško probiti se, organizovati gigove?

Jako je teško. Ulaziš u nešto gde nema nikakvih očekivanja. Nikad ne znaš tačno šta će biti to što će da te lansira. U nekoj eri gde nema toliko albuma, gde svi rade singlove i spotove, ti se suočavaš sa tim da ljudi kukaju da nema albuma, izbaciš album, i to nekako ide vrlo polako, gde se stvarno na kraju isplati da radiš samo singlove, spotove i ništa više od toga. Što se tiče organizacije samih nastupa, ja ih manje-više organizujem sam, uz pomoć par ljudi sa kojima nastupam, osim ako nije festivalska priča u pitanju. I mogu ti reći da ni malo nije lako juriti datume, uslove, jer na kraju se svede da, ako hoćeš samo da nastupaš – može, ali da bi imao zaradu baš moraš da pametno sve izračunaš i iskalkulišeš kako, šta i gde. Tako da, borba je. Baš borba.

Kaži nam nešto više o samoj „Kući zabave“, kakav ona zvuk donosi i šta je novo u odnosu na prethodni album?

Mislim da je više klupski u odnosu na prvi album, samim tim jer je zvuk elektronika u svakom mogućem obliku. Da li je to „Bal deluzija“ koja u sebi baš ima taj osamdesete zvuk, opet je i to neka vrsta elektronike, da li je to „Kamikaza“ koja je čist breakbeat. Mislim da je prvi album tekstualno više šaren, dok je „Kuća zabave“ dosta direktnija u tom smislu.  

Tokom tri godine tvoj zvuk se definisao, gradio, razbijao, pa opet gradio. U jednom momentu je objavljena tracklista, a na albumu su izašle sasvim druge pesme. Verujem da one koji te prate od ranije zanima da li će biti objavljene i one koje nisu našle mesto na ovom albumu?

Neke verovatno da da, ali imam toliko novih projekata da ne znam kada ću stići da sve to objavim i odradim promociju na najbolji način, jer već svašta imam u planu. Tu su i neke inostrane saradnje koje ću blagovremeno objaviti i jako sam zadovoljan kako je došlo do toga. Više ću bazirati zvuk da bude konkurentan svetskom tržištu nego domaćem. Eto, to je nešto novo, recimo.

„Kuća zabave“ ima elemente hip-hopa, syntha, dark-wavea, to su neki uticaji koji se mogu prepoznati slušanjem. Ali, na čemu si ti odrastao i šta bi izdvojio kao dominantne muzičke uticaje, kada su u pitanju žanrovi i konkretni izvođači?

Odrastao sam na pločama, moj burazer je vrteo tehno na pločama. Ako bih mogao da biram da mi muzika bude u nekom filmu to bi sigurno bio Blade 2 ili Blade 1. Odrastao sam uz elektroniku, uz rep, a negde posle u osnovnoj školi sam otkrio i gitarsku muziku koja je nezaobilazni deo mog stvaralaštva, što se i čuje, a što se tiče samih uticaja, ja sam večno fasciniran Liamom Howlettom iz Prodigy-ja i kako je on spajao semplove i pravio ceo taj zvuk, mislim da je baš Mocart našeg doba.

I „Subliminal“ i „Kuća zabave“ su bogate zbirke referenci popularne kulture, religije, antike, misticizma, svega tu ima. Hoćeš li malo bliže da pojasniš motive koji se često javljaju u tekstovima?

To je lista svega i svačega. Sve što slušam, čitam, gledam, ja to inkorporiram u tekstove. Prva stvar koja mi pada na pamet je „Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda“ od Lavkrafta, to je pesma „1000 oka“. A, opet, 1000 oka je referenca iz metal muzike, od benda Death, pesma sa albuma „Symbolic“. Bukvalno, šta god unosim u svoj mozak, ja to na drugačiji način posle izbacim kroz muziku.

foto: Matija Borbelj

Čini mi se da si do sada već uspeo da okupiš oko svoje muzike različite podkulture.

Uopšte više nema pravila ko to sluša, javljaju mi se i pankeri i metalci i reperi i ljudi koji nemaju veze sa repom. Čak nema ni pravila vezano za godine. Novim generacijama je zanimljivo jer je drugačije, a starije generacije podseća na neko vreme kad su oni bili mlađi, pa im je sva ta muzika bliža nego današnja. Tako da je plus sa obe strane.

„Kuća zabave“ donosi dosta različitih vajbova. Kako ti doživljavaš pojedine pesme sa albuma, koju si im namenu i značenja pripisao?

Ja sam na prvom albumu hteo da sve pesme budu manje-više različite, a sa drugim albumom sam hteo da postoji okvir elektronske muzike gde ću moći da šetam od različitih stilova, do različitih zvukova i različitih tekstova. „Pankeru“ još nisam izveo uživo i biće jako zanimljivo da vidim kako će publika da odreaguje na to.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *