Kroz špijunku novinari Oblakodera proviruju u svet i predstavljaju ga iz svog, ličnog ugla. Špijunka je prostor za razmišljanja, putopise, poeziju i kolumne.
Ove godine održao se 64. Međunarodni beogradski sajam knjiga. Kao i svake godine, obeležen je velikim brojem štandova, mnoštvom ljubitelja knjige koji dolaze na jednokratne izlete u Beograd i raspravama na društvenim mrežama o tome koliko se zapravo čita u ovoj zemlji.
Kako nam jedan slučaj o nasilju nad ženama otkriva realnu sliku o odnosu društva prema ovom pitanju? Pročitajte u tekstu.
Kada odaberete da budete glas drugih, za koju god medijsku kuću na vama je ista težina postupaka, da ne kažem potencijalne greške, na vama je da stalno iznova učite kako da napravite ravnotežu između osetljivih tema, ljudskih emocija, poštovanja sagovornika i tačnosti informacije za koju ste odgovorni.
Na nedavno završenom 25. Festivalu autorskog filma predstavljena je nova generacija domaćih stvaraoca prepoznata po osobenoj i snažnoj autorskoj poetici.
Da li je zaista vreme da se zapitamo možemo li bez telefona? Koristimo li telefon na pravi način? Koliko nam je doneo, a šta nam je oduzeo?
Iako su američki TV kritičari poludeli za Naslednicima, ova drama ni posle druge sezone nije mnogo popularnija nego što je bila na početku prikazivanja, ipak druga sezona donela je neke novine.
Nova knjiga Ivana Ivačkovića pre svega je važna za dešifrovanje mita o Džoniju (Štuliću, jelte) kod onih koji nisu rođeni na vreme da ga slučaju uživo i da dožive njegove ploče u trenutku njihove...
Film koji će sasvim izvesno obrati mnoštvo Oskara, Džoker reditelja Toda Filipsa, donosi origin priču koja je atipična za moderne doživljaje.
Da razjasnimo na šta mislimo kada kažemo stereotip: arheolozi nisu Indijana Džouns, arheologija nije istorija, već je posebna disciplina.
„Estetika otpora“ pružila je sveobuhvatnu reinterpretaciju glavnih elemenata zapadnog kulturnog kanona sa stanovišta do sada marginalizovane perspektive. Pročitati ovaj roman znači doživeti ponovno obrazovanje.
El Kamino – epilog poslednjoj sezoni jedne od najpopularnijih serija svih vremena, Breaking Bad.
Pesničke slike kod Ognjenke Lakićević podsećaju na kratke video zapise. Svaka pesma je video zapis koji traje jedan minut. U zbirci “Vodič kroz požare”, najviše minuta posvetila je prizorima iz detinjstva, ljubavnim razgovorima i razgovorima sa sobom.
Svest o ovom stanju u drustvu je neprobuđena. Stoga ovim tekstom želimo da vas podsetimo da ako se o anksioznosti ne govori, to ne znači da ne postoji.
U svom romanu Kintsugi tijela, Senka Marić piše o nenadoknadivim gubicima, ožiljcima koji se pretvaraju u ordenje.
Jedan od boljih tvitova o HBO-ovom dramskom letnjem hitu glasi: „Euforija je kao Tri Hil umočen u šljokice i MDMA-u“. Međutim, nema tog sjaja i te droge koji bi mogli da dovedu artificijelnost Tri Hila i smelost Euforije u istu ravan.
Koliku moć zapravo ima muzika? Da li zaluđenost istim bendom može ljude da dovede od mržnje do toga da rizikuju živote jedni za druge? Ovom tematikom bavio se finski autor Anti Halme.
Koristeći se njegovim citatima, karijerni put bi se sveo na: od „Kada kažem ʻjedna ljubav za hip-hopʼ to je, veruj, mnogo više od fraze“, preko „Kada kažem ʻjedna ljubav za hip-hopʼ to je, veruj, mnogo više od kazne“, do „Jer od danas nisam reper i nemam ništa s ovim svetom“, zaključno sa „A kad godine prođu i galama snizi ton, znaćemo ko je više učinio za ʻhopʼ.“
Trudio sam se da zadržim što više dobrih stvari, ali to baš i nije lako. Apsolutni mir je teško dostižan dok radite i dok se oko vas dešavaju realni problemi od kojih ne možete da okrenete glavu.
Opšte je poznata priča da je svaki roditelj spreman na bilo šta za svoje dete i njegovu dobrobit, ali koliko bi daleko svaki roditelj išao ukoliko u životne situacije svoje prste umeša natprirodno?
Studio Centar postoji sa ciljem da svoje polaznike uči timskom duhu, ali i drugarstvu i ljubavi prema umetnosti. Predstave “za mlade od mladih” omogućavaju jedinstveno pozorišno iskustvo, kako za publiku, tako i za glumce.
Svi ljudi tamo kao da su imali samo jedan cilj – da iskažu ono što žele. Da se proderu o tome što misle. Ima i srećnih i nesrećnih. Otvorenih i zatvorenih ljudi. A osećaj je svakako neopisiv.