Šta je brza moda i zašto je ona problem?

Marija Radaković i Dunja Jovanović iz F.fm-a pisale su o sistemu brze mode i koliko je danas važan pokret održive mode uz par saveta šta sve možemo da uradimo da doprinesemo tom pokretu

27. November 2020

Nedavno je prošao šoping praznik Black Friday, a dolazi vreme zimskih sniženja, te rasprodaja. Ako pričamo o kupovini odeće – koja se najčešće vezuje za novogodišnji period, postoji verovatnoća da ćemo implusivno potrošiti novac zaneseni brojevima, niskim cenama i celokupnim hajpom oko kupovine i poklanjanja materijalnih stvari.

Sad se pitate – kakve to veze ima, poenta je da jeftino?

Iako sve te silne ponude deluju izuzetno povoljno, činjenica je da malo ko razmišlja o posledicama takvog ponašanja. Da li znate zbog čega su te cene niske? Ko ih zapravo plaća? I, na kraju, šta mi kao kupci najčešće imamo od toga?

Sistem “brze mode”

Iako većina ljudi modu posmatra kao zabavu, realnost je da je ova industrija u samom vrhu svetskih zagađivača. Celokupni modni sistem danas fukcioniše po principu „brze mode“ koji podrazumeva hiperprodukciju odeće.

Problemi poslovanja današnje modna industrije su brojni – zagađenje prirode u procesu proizvodnje je ogromno zbog upotrebe brojnih hemikalija, zatim nekontrolisana upotreba prirodnih resursa – pre svega vode, ogromna emisija CO2 usled brojnih faza transporta, tekstilni otpad koji nastaje u procesu proizvodnje, ali i onaj koji mi svi kao potrošači proizvodimo kada bacamo odeću. Po najnovijim istraživanjima, problem predstavlja i ispuštanje velike količine mikroplastike i nanoplastike u vodene tokove, koja posledično ima brojne negativne posledice po ljudsko zdravlje.

Kada je reč o društvenom aspektu, uslovi rada u tekstilnoj industriji su zabrinjavajući – plate su minimalne, prostor u kome se odeća proizvodi često zapušten i nebezbedan, a kršenje radnih i ljudskih prava široko je rasprostranjeno. Pored minimalnih zarada i nehumanih uslova u kojima se odeća proizvodi, postojeća covid19 situacija dodatno je pogoršala probleme. Istraživanje mreže Clean Clothes Campaign, objavljeno u avgustu ove godine, pokazalo je da se samo za prva tri meseca pandemije radnicima i radnicama duguje između 3,2 i 5,8 milijardi američkih dolara neisplaćenih zarada. Od početka pandemije, milionima radnika i radnica u industriji odeće nisu isplaćene pune zarade ili su otpušteni bez odgovarajuće nadoknade.

I kakve sad to veze ima sa nama?

Hiperkonzumerizam

Mi, kupci, smo druga strana medalje. Hranimo sistem brze mode svojim nepromišljenim šopingom. Brzo kupujemo, ne razmišljamo o tome kako brendovi proizvode, a sve brže odeću i odbacujemo. Anketa rađena u Velikoj Britaniji je pokazala da 33% ispitanika odevne komade smatra starim nakon samo tri nošenja. Pod uticajem reklama, influensera i modnih medija koji u kontinuitetu plasiraju trendove i ubeđuju nas da su nam stalno potrebne nove stvari, normalizovao se stav da je odeća potrošna roba, da je treba menjati iz sezone u sezonu, čak nositi samo jednom – u zavisnosti od prilike (na primer: ne sme se ponavljati kombinacija na svadbama i slično).

Tu je i fenomen „šoping terapije“ – ideje da se kupovinom nove odeće povećava osećanje zadovoljstva. Ovom marketing strategijom nas brendovi ubeđuju da svaka kupovina pozitivno utiče na naše raspoloženje. Međutim, po zvaničim istraživanjima realnost je suprotna – ljudi ne prestaju da potražuju zadovoljstvo kupovinom nove odeće (ili nekih drugih nepotrebnih stvari). Pored toga, pomenuta šoping terapija često može imati i kontra efekat: ako impulsivno kupimo neki komad, a ne nosimo ga (naročito ako je skuplji) – može se desiti da se osetimo loše, jer shvatamo da smo bacili novac.

Nakon ekonomske krize 2008. godine, brendovi brze mode počeli su da uvode koncept stalnih akcija i periodičnih rasprodaja kako bi kupce u kontinuitetu privlačili niskim cenama. Međutim, iako mislimo da kupujemo po umanjenoj ceni, činjenica je da je i ta snižena cena dosta veća od proizvodne. Postavlja se pitanje – kako je moguće da zarada postoji i u slučaju npr. majice koja košta 500 dinara? Imajući u vidu da se proizvodi u ogromnim količinama, cena proizvodnje po svakom faktoru je niža (resursi, šivenje, transport…). To podrazumeva i jeftinije materijale, upitne radne uslove, lošiji kroj, kratak vek trajanja… Što se više i jeftinije proizvodi – to je veća mogućnost zagađenja i ugrožavanja radnih prava.

Održiva moda

Kao odgovor na današnji sistem i modni ciklus koji je postao potpuno neodrživ, nastao je koncept održive mode – koji podrazumeva manje proizvodnje, racionalniju upotrebu prirodnih resursa, razvijanje inovativnih materijala, dobre uslove rada i dostojanstveni nivo zarade. Takođe, podrazumeva i prelazak na principe cirkularne ekonomije.

Ovaj sistem podrazumeva i promenu potrošačkog načina razmišljanja. Održiva kupovina predstavlja udaljavanje od prekomerne kupovine i zahteva da se zapitamo – da li nam treba još jedna košulja, farmerke, jakna, kapa… Možda je odgovor da, i onda je savim u redu da nabavimo novo, ali možda je odgovor ne – jer već imamo nekoliko sličnih u ormanu. Takođe, treba da razmišljamo šta radimo sa odećom koju odlučimo da ne nosimo – da li je poklonimo, prodamo, prosledimo rodbini, bacimo u đubre? Važno je da odeću ne posmatramo kao nešto potrošno, jer ona to zaista nije, već kao investiciju u komade u kojima ćemo se osećati dobro.

Šta možemo da uradimo da doprinesemo pokretu održive mode?

Umesto prepuštanja impulsivnoj kupovini, dajemo nekoliko ideja na koje sve načine možemo svoje navike učiniti održivijim i posmatrati modu na jedan kreativniji način.

Sređivanje ormana: Mantra održive mode kaže: najodrživiji komad odeće je onaj koji več posedujemo, a sređivanje ormana je odlična prilika da se podsetimo šta se sve tu nalazi. Sasvim sigurno ćemo iskopati odeću na koju smo potpuno zaboravili, a imaćemo i jasniju sliku šta nam je zaista potrebno, a šta ne. Ovo je, takođe, idealna prilika da pregledamo sve komade i da se zapitamo – koliko puta sam ovo nosila/o? Ako je odgovor jednocifren, razmislite zašto. Zbog boje? Kroja? Dužine? Materijala koji nije prijatan za nošenje? Da li je to bila impulsivna odluka doneta iz neraspoloženja, tuge, dosade? Sva ova pitanja pomoći će nam da identifikujemo obrasce ponašanja, da ih razumemo i prepoznamo u nekoj narednoj situaciji.

Upoznajmo našu odeću: Umesto odlaska u radnju i isprobavanja stvari iz nove kolekcije u kabini, vikend možemo posvetiti eksperimentisanju i kombinovanju različitih komada koje već imamo. Istraživanja govore da većina ljudi nosi 20% svog ormara, a produženje životnog veka odevnih komada za samo devet meseci moglo bi smanjiti emisiju ugljen-diosksida i generisanje tekstilnog otpada za čak 30%.

Šivenje i redizajn: Iako imamo više vremena za sebe i da se posvetimo novim veštinama, ukoliko niste puni entuzijazma da naučite da šijete, istražite postoji li u okolini dobra krojačica. I sami možemo biti dizajneri – bar kada govorimo o prepravci komada.

Razmena odeće: Jedan od načina da osvežimo svoj garderober jeste razmena odeće. U svetu postoje brojne aplikacije koje nude ovu opciju, međutim dok iste ne budu dostupne i kod nas, odeću uvek možemo razmenjivati sa članovima porodice ili prijateljima.

Pravilo 30 nošenja: Livia Firth, modna aktivistkinja i osnivačica organizacije EcoAge, pokrenula je ovaj izazov. Ideja je da vidimo da li nam se komad zaista isplatio – ma koliko da košta. Ako smo majicu, na primer, platili 500 dinara, a ne nosimo je – znači da je bila skupa.

Recimo ne plastičnim materijalima: 60% ukupno proizvedene garderobe izrađeno je od poliestera tj. plastike. Često nismo svesni da je svaka plastika derivat nafte, a pored činjenice da nije prijatna za nošenje, može imati i direktne negativne posledice na zdravlje zbog ispuštanja čestica mikro i nanoplastike.

Second hand: Ukoliko procenimo da je novi komad potreban, možemo da istražimo prvo lokalnu second hand i vintage ponudu. Iako predstavlja vid reciklaže i u ovom slučaju važi isto pravilo – birajte samo ono što vam je suštinski potrebno i sigurni ste da ćete dugo nositi.

Istraživanje lokalnih brendova: Lokalni mali proizvodjači su održivija opcija – pronađimo one koji promišljaju svaki aspekat svoje proizvodnje, pristojno plaćaju svoje radnike, vode računa o materijalima i kvalitetu izrade..

Level-Pro: Najjeftiniji način da smanjimo svoj „modni“ karbonski otisak i sprovedemo detox svojih navika jeste pauziranje sa kupovinom. Međutim, navike nije lako menjati i ukoliko procenimo da smo spremni za ovaj poduhvat, možemo da počnemo manjim koracima – cilj može biti period od mesec dana ili 3 meseca, važno je samo da nema pritiska. Ukoliko želimo da krenemo ka održivijem životu, važno je da izaberemo put koji nama odgovara – bez opterećenja ili velikih promena. Samo polako, jer svaki korak je važan.

Autorke teksta: Marija Radaković i Dunja Jovanović

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Preporučeni tekstovi

Mladi na tržištu rada

Mladi na tržištu rada

Iskustvo rada za mlade danas i različiti izazovi prekarijata, od prekovremenog rada i ubrzanih tehnoloških promena do straha od otkaza i pitanja mentalnog zdravlja