fbpx

Šta misle umetnici i sportisti o zatvaranju zgrade BIGZ?

Pitali smo umetnike i sportiste koji stvaraju, rade i provode vreme u BIGZ-u šta oni misle o odluci Gradske uprave Beograda

22. June 2020

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić potvrdio je da je Gradska uprava Beograda donela odluku da zatvori „oronulu zgradu BIGZ” na Senjaku. Kako u svom senzacionalističkom tekstu navodi Srpski telegraf: „ovaj objekat već dugo je poput smetlišta, oko kojeg se skupljaju beskućnici i narkomani, a mnogi i unutar zgrade lože delove starog nameštaja”.

O prodaji BIGZ-a se spekulisalo u više navrata. Tako je 2016. godine, tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali, najavio prodaju izjavivši za Blic: „Biće nešto što će kreirati život u tom delu grada i zajedno sa Radison Blu hotelom, Beogradom na vodi i zgradom starog saveznog MUP-a, na čijem mestu će nići velelepni objekat, za nekoliko godina taj deo grada će potpuno drugačije izgledati.”

U martu ovde godine akcionarima „BIGZ Pablišinga” predloženo je da donesu odluku o raspolaganju imovinom velike vrednosti i da prodaju nekretnine, navodi se u pozivu za sednicu skupštine akcionara koja je bila zakazana za 23. mart, ali nije održana zbog pandemije uzrokovane virusom COVID-19. Ipak, Gradska uprava Beograda i Vesić su potvrdili da će BIGZ biti zatvoren.

Pitali smo muzičare, umetnike i sportiste koji svakodnevno rade, stvaraju i provode vreme (ili su nekada provodili) u zgradi BIGZ kako oni vide ovu odluku Gradske uprave Beograda.

Zgrada BIGZ

Boris Vlastelica (Repetitor)

„Ne prođe par meseci da se ne puštaju u javnost priče o prodaji i zatvaranju BIGZ-a, tako da smo već navikli. Zgrada je u privatnom vlasništvu, a grad očigledno ima drugačije planove od vlasnika, pa tu postoji neki sukob u koji nemamo do kraja uvid, ali koji rezultira lažnim natpisima u medijima. Tako da mi se dešava već godinama da mi ljudi saopštavaju da je BIGZ odavno prodat i zatvoren dok normalno funkcioniše. Zgrada jeste zapuštena, ali daleko je od stecišta beskućnika i narkomana, 6 od 7 spratova su firme i poslovni prostori, studiji za kasting, fotografi, klubovi borilačkih veština, prodaja tekstila. Na ulazu je obezbeđenje tako da je slika koja se stvara u javnosti vrlo svesno preuveličana do krajnosti.”

Boris Vlastelica

Aleksa Nedić (Vizelj, Savana)

„Puna su svima usta radnih mesta, zapošljavanju mladih i tako dalje. A ovim potezom će puno ljudi ostati bez posla, ne moraš da ideš tamo da bi znao šta će se desiti. O značaju ove nezvanične ustanove alternativne kulture ne vredi pričati koliko je očigledno. Mesto je rodilo neverovatne izvođače bitne za scenu. Ovo je potez koji još jednom dokazuje da vlast radi upravo suprotno od onoga što priča da radi. Ljudi će ostati bez posla. To je najveći problem.”

Aleksa Nedić

Andrej Mladenović (Stray Dogg, Crvi)

„Iskreno se nadam da je priča u vezi sa Bigzom samo još jedan u nizu loših trikova u okviru predizborne kampanje. Smatram da je tekst koji se pre neki dan pojavio na internetu poniženje za sve nas koji smo zakupci ili korisnici zgrade. Bigz je pun magacinskih prostorija, muzičkih, fotografskih studija, sala za treninge, slikarskih ateljea i slično, i kao takav predstavlja jedan od centara kulturno-umetničkih zbivanja u Beogradu. Za sedam godina korišćenja Bigza nisam doživeo nikakvu neprijatnost, niti sam bio svedok bilo čega navedenog u problematičnom tekstu. Cela situacija je ogledalo odnosa države i društva prema kulturi (posebno onoj alternativnoj). Takva mesta bi u normalnim okolnostima trebalo pomagati, a ne „zatvarati” na osnovu, neproverenih zluradih komentara. Uostalom, da je ikome stalo (neću ulaziti u to zašto to nije slučaj), vrlo lako bi mogao proveriti navode „zabrinutih” stanara okolnih zgrada. ”

Andrej Mladenović

Sandra Vidojević (Dingospo Dali)

„Takva odluka je navodno donesena zbog situacije opisane u Telegrafu da se u BIGZ-u skupljaju narkomani, beskućnici i da preti opasnost od požara. To je neistina, koja služi za kampanju protiv BIGZ-a kako bi, pretpostavljam, opala cena zgrade i kako bi se lakše prodala nekim strancima i promenila njena namena. Susretali smo se sa takvim kampanjama više puta, setite se da su u Savamali pred rušenje boravili zmije, pacovi i narkomani?! BIGZ ima danonoćno obezbeđenje, održavanje zgrade je na primerenom nivou koliko god je to moguće, jer je zgrada jako stara. Prema tome, kao neko ko boravi danonoćno u BIGZ-u tvrdim da je priča o narkomanima, beskućnicima i požarima apsolutna izmišljotina. Mi kao muzičari nemamo nikakav problem ni sa stanarima ni sa vlasnicima zgrade i uspeli smo da izgradimo jednu muzičku komunu upravo zbog toga što je zgrada na pogodnoj lokaciji, okrenuta ka Bulevaru i studiji su čak na 6.i 7. spratu tako da bukom nikoga ne ugrožavamo. U BIGZ-u odlično funkcionišemo već 15.godina. Ukoliko bi postojao problem sa stanarima mogli bismo da postignemo dogovor kako nikoga ne bismo ugrožavali, bez da dođe do zatvaranja zgrade i iseljavanja muzičkih studija.

Nemamo nikakav problem sa samim renoviranjem ili restauracijom zgrade, zgrada jeste stara i prijalo bi joj osveženje, ali imamo problem sa menjanjem namene ukoliko nam se ne obezbedi prostor gde ćemo po povoljnoj ceni u centru grada (da odgovara svima) moći da nastavimo sa muzičkim delatnostima a da buka ne smeta nikome. Očigledno je da je time što se lokaciji BIGZ-a približava Beograd na vodi zgrada atraktivnija za potencijalni hotel, tržni centar ili tako nešto, sa čime smo se već susretali. Nadamo se da će ukoliko i bude renoviranja, muzički studiji i sve što smo gradili godinama kako bi jedna alternativna kultura opstala, ostati netaknuti. Mnogo smo novca i rada uložili da to zaživi i pomoću toga što smo postigli BIGZ je postao jedinstven primer u Evropi. Ako se BIGZ zatvori, biće duboko oštećena cela alternativna muzička kultura Srbije. ”

Sandra Vidojević

Jovan Sibinović (Šajzerbiterlemon)

„Samo još jedan pokazatelj da politička situacija utiče na sve i da zatvaranje mladih u neke „svoje balone” ne funkcioniše. Mi nemamo nikakvih dodirnih tačaka sa ljudima koji iniciraju prodavanje Bigza. Već smo videli na primerima raznih afera da je sa njima nemoguć normalan razgovor. Mi bukvalno ne pričamo istim jezikom. Nikad se nisam preterano zanosio nekim velikim revolucionarnim idejama i uvek sam smatrao da se politička borba najpre vodi građenjem zdravog temelja kroz neke naše mikrosisteme koji polako rastu, ali bila bi sramota za sve nas ako samo pustimo da ovo tako lako prođe i tražimo alternativna rešenja. Nezgodan faktor, u koji duboko verujem, je da u ovoj konkretnoj borbi, ako se uopšte bude vodila, mirnog puta nema.”

Jovan Sibinović

Dunja Mijačić (Sitzpinker)

„Neprijatno me je iznenadila vest da će se Bigz zvanično zatvoriti, iako se dugo šuškalo o tome. Verujem da ljudi koji nisu upućeni u ovu priču ne shvataju koliko je BIGZ zapravo bitan za muzičare u Beogradu. Tu smo, kao i većina bendova, upoznali dosta ljudi koji se vezuju za muzičku kulturu. Pogotovo za alternativnu scenu. Takođe tajming zatvaranja BIGZ-a je veoma kritičan, jer su muzičari za vreme vanrednog stanja dosta propatili, otkazane su svirke, probe, snimanje a sa ovim i prostor kojem su toliko čekali da se vrate i nastave dalje. Smatram da ne postoji drugo mesto kao što je BIGZ, i da se to pogotovo ogleda u kolektivu koji je u njemu oformljen, a kome preti opasnost da nestane ukoliko se zatvori. ”

Dunja Mijačić

Pavle Dimitrijević (Johanbrauer)

„Neka bolja država bi uočila da je BIGZ spomenik kulture i mesto gde već decenijama nastaje pola beogradske i srpske muzike, pa bi uložili pare da srede zgradu, možda čak i dali neku podršku muzičarima, ali sad već fantaziram. Ipak, da zatvore ili sruše zgradu je stvarno zločin protiv kog se treba pobuniti. Satanizacija u novinama je pregadna – kao skupljaju se narkomani koji bodu noževima. Na kraju, ne znam stvarno gde će ovih preko 100 bendova da vežba. ”

Pavle Dimitrijević

Miloš Ratker ( nekadašnji član Sinestezije)

„Kada neko vrednuje kulturu sa nula dinara budžeta, logično je da centar alternativne kulture (i omladine uopšte) vidi kao zgradu koja bi bila još jedan predivan hotel. Verujem da će BIGZ produžiti svoj vek i ovog puta, jer ono šta ta zgrada simboliše i uticaj svega onoga sto iz nje proizilazi je nemerljiv. ”

Miloš Ratker

Igor Šćepanović (Šćepine VragolijeGlitch Records)

„Lešinarski članak u tabloidnom Srpskom Telegrafu samo potvrđuje da je kampanja protiv BIGZ-a uveliko počela, a gledajući da je kultura poprilično poroterana iz kulturnih ustanova, mogli bi bar alternativne prostore poštediti, jer je BIGZ jedno od poslednjih utočišta velikog broja umetnika koji bi teško našli drugi prostor da izraze svoju umetnost. Evo, ja predlažem da gospodin Vesić lično dođe u zgradu BIGZ-a i uveri se u njeno stanje koje trenutno broji desetine muzičkih studija u kojim ogromni broj bendova ima probe, takođe i slikarskih ateljea, kao i sportskih sala koje se aktivno koriste i privlače sve veći broj ljudi. ”

Igor Šćepanović
Studio Glitch Records-a u BIGZ-u

Luka Perunović (Penjački klub Zemun, koji koristi salu u zgradi BIGZ)

„Mislim da imamo jednu savršenu sliku zbunjenosti modernog čoveka, koji cenu menja za vrednost, a raznolikost kreativnih delatnosti za profitabilnu (a suštinski nepraktičnu u širem smislu) istovetnost. Mnogo ljudi je uložilo mnogo vremena, rada i novca, samo da bi radili ono što vole. Ceo klub je gradio stenu preko 6 meseci, volonterski. Salu netaknutu i zapuštenu preko 20 godina smo potpuno renovirali, zidove ispred osvežili i ukrasili grafitima, na kojima su radili mnogi istaknuti graffiti umetnici Beograda. Beograd je dočekao prvu modernu salu posle 15 godina i penjanje je eksplodiralo, salu koristi preko 150 ljudi i dece na nedeljnom nivou, što na organizovanim treninzima sa profesionalnim trenerima, Što u slobodnim terminima. Odatle organizujemo razne penjačke akcije gde vodimo ljude nazad u prirodu, takmičenja sa preko 100 učesnika, organizujemo besplatne seminare gde najiskusniji instruktori planinarskog Saveza Srbije dele svoje znanje svim zainteresovanima, male bioskopske projekcije, edukativne sadržaje za škole i penjačke žurke, između ostalog. Ukratko, sala penjačkog kluba Zemun u BIGZ-u puca od života i dešavanja. Dobar deo jedne rastuće zdrave i produktivne zajednice je našao dom na petom spratu BIGZ-a. I tek smo počeli.”

Luka Perunović

Istorijat

Zgrada BIGZ je izgrađena kao zgrada Državne štamparije između 1934. i 1941. godine. Početkom 90-tih godina prošlog veka je prepuštena nemaru, da bi se vremenom u zgradu, pored nekoliko firmi, uselio veliki broj mladih umetnika, dizajnera, arhitekata, muzičara i di-džejeva.

Emisija Insajder televizije B92 je istraživala o nepravilnostima privatizacije BIGZ-a. Navodi se da je zemljište veličine jedan hektar, na kojem se nalazi zgrada BIGZ-a, ustupljeno bez licitacije. BIGZ je 2007. godine, tokom privatizacije, na aukciji prodat firmi „Beta partners”, iza koje stoji srpski biznismen Petar Matić. Cena je bila oko tri i po miliona evra. Da je država zgradu kao građevinsko zemljište dala na licitaciju, grad bi zaradio višestruko. Lokacija na kojoj se nalazi zgrada BIGZ-a je u prvoj gradskoj zoni, gde je ar tada vredeo skoro 90.000 evra. Tako bi na aukciji jedan hektar zemljišta ovde potencijalno mogao biti plaćen i devet miliona evra.

Tagovi:

Pratite nas na:

2 Comments

  1. Avatar

    A gde je komentar Centra Brazilske kulture i kapuerista koji su tu preko 10godina , Dance pool studia , Brazilske jiu-jitze i ostalih sportskih drustava ….

    Reply
  2. Avatar

    Da li postoji peticija koja bi bar odala počast i poštovanje objektu koji to zaslužuje sa svakog aspekta, među kojima su najznačajniji kulturno-istorijski i socijalni?

    Reply

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *