fbpx

Šta mladi misle o virusu korona i aktuelnoj pandemiji?

Prva nedelja od proglašenja pandemije korona virusa u našoj državi, je prošla, te smo već ušli u drugu nedelju vanrednog stanja. Neminovno je da građani nisu shvatili situaciju sa većom dozom ozbiljnosti, pa se broj obolelih iz dana u dan sve više povećava. Uvođenje vanrednog stanja, izgleda, nije previše uznemirilo naše građane, jer se mnogi nisu pridržavali propisanih mera. Pogotovo oni najstariji, a samim time i najugroženiji. Stoga, na snagu je stupio policijski čas, zabrana kretanja za sve građane u periodu od 20 do 05 časova. Pa se period kretanja smanjio, te građani mogu da izlaze od 5 do 17 časova, a stariji građani ne mogu uopšte, osim nedeljom prepodne - do prodavnice.

Za većinu nas ovo je prva vanredna situacija. Prva izolacija i prvi policijski čas. Ukinute su škole i fakulteti, a posao se radi od kuće. Situacija se menja jako brzo, bezbroj novih informacija neprestano dopire do nas. I kako sada da se mi suočimo i izađemo na kraj sa svim tim?

U ovom tekstu nećemo pisati o tome kako je neophodno pridržavati se propisanih mera. Pretpostavljamo da ste do sada to već razumeli. Umesto toga, u ovom tekstu ćemo se baviti time kako vi vidite celu situaciju. Istražićemo kako se mladi ophode prema svemu što se dešava i kako provode dane u izolaciji.  

Kako bismo otkrili kako se osećaju mladi sproveli smo anketu i ispitali raspoloženje i mišljenja mladih o trenutnoj situaciji.

Učestvovalo je 160 ispitanika, od čega je čak 79% ženskog pola. Postavlja se pitanje da li su žene ozbiljnije shvatile ovu situaciju od muškaraca?

Starosna dob učesnika ankete je od 14 pa do 36 godina, međutim, najviše odgovora dali su učesnici između 20 i 24 godine. Oko 60% anketiranih je iz Beograda, žarišta pandemije.

Prvenstveno nas je zanimalo na koji način se mladi informišu o novonastaloj situaciji. Kao primarni izvor informacija većina je navela društvene mreže, zatim slede portali i online časopisi, a nakon toga televizija. Zavod za javno zdravlje, Svetska zdravstvena organizacija, sajt Covid19.rs, bili su najčešće dodati odgovori.

Čini se da, mladi nemaju puno poverenja u tradicionalne medije i da najčešće veruju zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije. Pored toga navodili su online portale, N1 televiziju, strane medije i Tviter.

Ilustracija: Paul Blow

Informisanje domaćih medija opisivali su rečima: „haotično“, „nestručno“, „previše lažnih vesti“, „panično“, „tablodino“, „nepotpuno, prilagođeno interesima bogatih“, „ko zna ko tu laže“, „dozirano serviranje informacija", „neprikazivanje realnog stanja“, „lokalno nedovoljno dobro“.  Na osnovu navedenog možemo reći da mladi nisu najzadovoljniji informacijama i načinom na koji ih plasiraju domaći mediji. Shodno tome se i okreću drugim vidovima informisanja.

A da li mladi misle da je situacija u kojoj se nalazimo ozbiljna? Sudeći po rezultatima ankete, mladi su svesni ozbiljnosti situacije, jer je 84% ispitanika odgovorila da smatra da je situacija u kojoj se nalazimo ozbiljna.

Zatim nas je zanimalo, koliko je društvena odgovornost po mišljenju mladih značajna i na koji način utiču na to?

Neki od odgovora bili su:

Apsolutno značajna. Ostajem kod kuće, izlazim samo u nabavku osnovnih namirnica. Nosim zaštitne rukavice kad idem u nabavku, masku nemam inače bih je nosila.”

„Društvo nosi najveću odgovornost. Ako nastavimo da se šetamo slobodno sa uverenjem da se nama neće ništa desiti, biće katastrofalno.”

„Društvena odgovornost je presudan faktor, već nedelju dana sam kod kuće, ne kupujem bespotrebno mnogo namirnica, redovno se čujem sa svojim bakama, da proverim da su u redu, radim od kuće i mnogo čitam.”

„Ne znam, sedim kod kuće za svaki slučaj.”

„Društvena odgovornost je enormna, ljudi MORAJU biti svesni da MORAJU ostajati kod kuće - nažalost, po fotografijama vidim da su kafići i dalje puni, da se napolju šeta, da su gužve po prevozima itd.”

„Društvena odgovornost je važna i ja se trudim da izolacijom budem primer drugima. Takođe nastojim da kroz svoju aktivnost na društvenim mrežama dam preporuke drugima kako da iskoriste slobodno vreme: čitanje knjiga, gledanje filmova, učenje jezika, vreme za hobi...”

Čini se da mladi imaju razvijen odnos prema društvenoj odgovornosti, ali da li smatraju da građani odgovorno postupaju u ovakvoj situaciji? Čak 95% anketiranih reklo je - ne.

Iako smatramo da uz odgovorno ponašanje, prema sebi i drugima, nema mesta širenja panici, pitali smo mlade jesu li uplašeni i čega se najviše plaše? Odgovori su bili sledeći:

„Da, uplašena sam da će ovo trajati mnogo duže od očekivanog jer ljudi ne poštuju preporuke DA SE OSTANE KOD KUĆE.”

„Plašim se da se ne zarazim zbog mog zdravstvenog stanja.”

„Plašim se onoga što bi moglo da se desi, a to je veliki broj zaraženih i posledice koje takva situacija nosi sa sobom. Verujem da Srbija ne može da sanira takvu štetu.”

„Normalno je da postoji strah kod svakog od nas. Ali mu se ne treba prepuštati. Plašim se za svoje najbliže i nadam se da će oni koji se izlažu riziku zarad našeg zdravlja biti dobro.”

„Jedino se plašim dužine trajanja ove situacije i globalno politično-ekinomskih promena i posledica koje mogu na duže staze da promene naše živote.”

Nakon uvođenja vanrednog stanja došlo je do velike promene dnevnih aktivnosti i do remećenja svakodnevne dinamike života svakog od nas. Većina mladih, sudeći po našoj anketi, pridržava se saveta nadležnih i Svetske zdravstvene organizacije i poštuje pravila izolacije. Mahom su u svojim domovima, stan napuštaju da bi otišli do prodavnice ili prošetali svog kućnog ljubimca. Što je za svaku pohvalu!

Biti disciplinovan i pridžavati se propisanih mera, ume biti teško. S obzirom na to upitali smo ih šta će im najteže pasti u ovim danima. Najviše će im nedostajati prijatelji, dečko/devojka, onima koji žive sami, porodica. Zatim, „Nemogućnost sviranja sa bendom”, posete muzeja i koncerata, šetnje, treninzi. Postoje i oni kojima neće biti teško, jer zdravlje je na prvom mestu!

Različiti su načini kako provesti ove dane u svom domu. Neki od njih su odlučili su se za čitanje, gledanje filmova i serija koje su već dugo na wish listi. Mladi svakako predlažu i igranje zaboravljenih društvenih igara sa porodicom, kuvanje, usavršavanje hobija, slušanje različitih kurseva, jogu. Najbitnije od svega, svi ćemo imati vremena da se odmorimo  i nadoknadimo sve što nismo stigli proteklih meseci jer smo neprestano bili okupirani obavezama. Što uopšte nije tako loše.

Za podizanje raspoloženja naših ispitanika, sudeći po anketi, zaduženi će biti HBO i Netflix. Što se muzika tiče, na play-listama ima svega, od benda Buč Kesidi preko Čole, Abbe, pa sve do Amelie Lens.

Evo par predloga za slušanje i gledanje:

„Od serija „Russian doll”, „This is us”, „Prijatelji” naravno. Od muzike uvek divni Leonard Cohen, Damien Rice, Sade, Charlotte OC, Laurel, naše grupe Eleven i S vremena na vreme. Od knjiga Fredrik Bekman „Čovek po imenu Uve”.

„Trenutno gledam Marvelovu hronologiju, nagrađivane filmove i ostale sa svoje watch listed. Od serija „Our Planet” i „Digimoni”, planiram i „Senke nad Balkanom” da krenem da gledam. Od muzike sve i svašta, razno, uglavnom vesele melodije i brzi ritmovi.”

„Sve što ima lepe boje i onaj topao osećaj kad se završi.”

„Trilogija Gospodar Prstenova (uvek mi da nadu da je promena moguća), retko gledam neku seriju više puta ali  izuzetak je „That 70's Show” - uvek diže raspoloženje 🙂 ii rok en'rol naravno!”

„Serije: „Black Books”, „Sex Education”, filmovi: „Run Lola Run”, „The Truman show”, „The Shape of Water”, „Amelie”, „Funny Face”, „Sabrina” (Audrey Hepburn), „American Beauty”, „Pierrot le Fou”.

Rezimirajući anketu, možemo zaključiti da naši ispitanici itekako poštuju novouvedena pravila. Što je zaista sjajan podatak! U ovakvim situacijama predlažemo da pre svega brinete o svojim bližnjima i o sebi. Takođe obratite pažnju na stare i nemoćne kojima je zaista potrebna pomoć.

Iskoristite ove trenutke da spoznate sebe, radite stvari koje ranije usled nedostatka slobodnog vremena niste mogli. Učite, informišite se, širite svoja znanja!

Autorka teksta: Marija Milić

Ostavi komentar