Oblakoder merch   |    Newsletter    |    Patreon

Stefan Žarić: Pad kuće Guči

Naklonjenost Voga i političko-modne imperije Ane Vintur ovom filmu ne iznenađuje, iako bi, kao (kakav god) arbitar ukusa, Vog prvi trebalo da kritikuje činjenicu da se radi o filmu čiji glavni junak – moda – trpi

6. December 2021

Davne 1839. godine američki pisac Edgar Alan Po objavio je kratku priču Pad kuće Ašer, redefinišući gotski žanr. Aluzija na samu kuću kao arhitektonsku jedinicu isto koliko i psihoseksualna metafora o ludilu i incestu njenih stanara, Roderika i Madlene Ašer kao poslednjih izdanaka dinastije Ašer, Poova priča prikazala je urušavanje ličnih i kolektivnih svetova kada se prekorače granice društvene stvarnosti. Sama kuća, kao i dinastija Ašer, se u završteku priče poništavaju u nemogućnosti da se održe na moralno klizavim temeljima. Raskoš je samo privid, a pukotina koja „cepa” kuću i likove (i bukvalno i metaforički) vraća red u izopačenom svetu.

Sličnom temom se (no diskutabilno je koliko uspešno u odnosu na Poa ali i na sam originalni književni predložak priče, Kuća Guči: Senzacionalna priča o ubistvu, ludilu, glamuru i pohlepi Sare Gej Forden) pozabavio i engleski reditelj Ridli Skot u filmu Kuća Guči. Kritike i prikazi filma nisu čak ni polarizovani, suštinski se svi, sem Voga, naravno, slažu da je u pitanju iznenađujuće mlaka ekranizacija u kojoj se ubistvo, ludilo, glamur i pohlepa iscrpljuju u disfunkcionalnim kinematografskim rešenjima. Naklonjenost Voga i političko-modne imperije Ane Vintur ovom filmu ne iznenađuje, iako bi, kao (kakav god) arbitar ukusa, Vog prvi trebalo da kritikuje činjenicu da se radi o filmu čiji glavni junak – moda – trpi zarad grotesknih likova koje tumače Lejdi Gaga, Džeremi Ajrons, Selma Hajek, Al Paćino i Džared Leto. Adama Drajvera izuzimam iz ove karnevalizacije likova, jer je njegova izvedba na daleko višem nivou od ostalih glumaca. Vintur je jedan od vodećih nezvaničnih PR-ova američke Demokratske stranke, simbolički sadržane u Lejdi Gagi kao inauguracionoj pevačici Džoa Bajdena, a sama modna kuća Guči je značajan sponzor Vinturinoj Met Gali.

Lisice inspirisane hapšenjem Patricije Ređani, Tom Ford za Guči, 1998

No, Skotovi likovi, iako toliko prenaglašeni, da češće podsećaju na ekspresionističke maske, a manje na filmske junake (bazirane na stvarnim ličnostima) ipak (nekako) uspevaju da predoče moralni krah dinastije Guči, koji Patricija Ređani na početku filma anticipira kroz repliku „Prezime je prokletstvo“. Ime je znamenje, odnosno nomen est omen nema svoje uporište u kući Guči, struktuiranoj kroz potpuno neprihvatanje moralnih oganičenja. Prezime, kao element identiteta koji može da se promeni – na primer, venčanjem, što Patricija i čini (ili kupovinom) – sadrži suštinu likova, i zato ga izdanci loze Guči toliko i čuvaju. Mogućnost odbacivanja nametnutog identiteta i biranja novog kao izuzetan kreativni potencijal mode, ipak ne dolazi bez cene. Kompleti, cipele i kaiševi sa ikoničnim Guči dezenom i logoom, karirani Šanel žaketi, Ralf Loren i Barberi kaputi i Lakoste majice na Guči junacima deluju neiskreno (i, nažalost, pomalo nespretno), ali oni na izvestan način i jesu jedna vrsta meta-kostima u koje se junaci filma kostimiraju.

Takva bezličnost ima svoje uporište u istoriji mode, ali je svakako u filmu mogla biti kompleksnije razvijena. Naime, nakon šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka i blistavih trenutaka za italijansku modu ovaploćenu u Nini Riči, Ninu Ćerutiju, Pako Rabanu i Valentinu Garavaniju, italijanska moda osamdesetih ustupila je pred ponovnim diktatom Pariza, a potom i Londona, Njujorka i Tokija. Armani, Versaće i Guči davili su se u bezličnosti, a Ralf Loren, Vivijen Vestvud, Žan Pol Gotje, Tjeri Mugler, Kalvin Klajn, Kristijan Lakroa, Kenzo Takada i Azedin Alaja preuzeli su modnu štafetu od Halstona i Sen Lorana. Jedni su odgovarali na supkulturne tendencije klupskih andergraunda, drugi na dominantne elite čiji stil je diktirala Dajana Spenser i serija Dinastija. Realizovanje kostima za film „Američki žigolo“ Pola Šradera iz 1980. godine koje je obesmrtio Ričard Gir bili su spasonosni za Đorđa Armanija. Versaće i Guči su bili okovani porodičnim previranjima, sa kojima su potonji znatno teže izlazili na kraj. Na scenu, potom, 1994. godine stupa mladi Tom Ford, a ostalo je istorija mode. Fordova, kultna za Guči, kolekcija (u istoriji mode opisana kao porno chic revival) koja je kroz somot i saten koketirala i sa fetišizmom andergraunda i sa modnim elitama, povećala je prihode od prodaje u modnoj kući za čak 90 odsto. No, i ovaj momenat je još jedna propuštena prilika u filmu, koju je kritikovao i sam Ford lično, naročito kada se uzme u obzir da je Ford izvukao Guči iz bankrota. Kada se pridružio modnoj kući, ona je bila procenjena na 4 milijarde dolara, a kada je iz nje 2004. godine otišao, ona je vredela 10 milijardi.

Oko ove revije koncentrisani su, kao rekviziti, vizuelni i materijalni simboli epohe, a ličnosti koje se pojavljuju deluju više kao dekorativni statisti, a manje kao akteri istorije u nastajanju. Stolice Marsela Brojera i slike Marka Rotka, kao i drugih umetnika cenjenih od strane američkog modnog miljea (a Gučijevi žele da simuliraju Njujorčane), javljaju se i u seriji Halston, ali dok su tamo vrlo živ deo narativa, uz prikrivenu ili očiglednu simboliku, u Skotovom filmu se javljaju kao plastična i disfunkcionalna scenografska rešenja. U Halstonu ćemo videti Endi Vorhola, Suzi Menkes, Toma od Finske, Roberta Mejpltorpa, Bjanku Džeger i mnoge druge kako smisleno klize kroz narativ serije, dok Tom Ford, Ana Vintur, Sofija Loren, Grejs Džons, Karl Lagerfeld i Andre Leon iz njega u filmu isklizavaju. Čak ni scena u kojoj Vintur organizuje fotografisanje Mauricija Gučija za naslovnicu Voga (što se u stvarnosti nije desilo) nema opipljiv kreativni potencijal da izazove bilo kakvu vrstu zanosa.

To nas dovodi i do kulminacije radnje u filmu (stavio bih spoiler alert, ali pošto se radi o dobro poznatoj istorijskoj činjenici, mislim da nema potrebe za time), odnosno ubistva Mauricija naručenog od strane Patricije. Svega dve godine nakon Mauricijevog ubistva, 1997, odigrava se i atentat na Đani Versaćea i činilo se da se italijanska moda našla u, naizgled, bezizlaznoj krizi. Godinu dana kasnije, Đanijeva sestra Donatela lansira svoju prvu liniju visoke mode i izvlači modnu kuću iz krize, nastavljajući „porodični biznis“. Sa druge strane, modna kuća Guči pripala je različtim investitorima sa različitim nivoima učešća u kompaniji i počela je da se stabilizuje tek u poslednjoj deceniji. Patricija Ređani nije uspela da izvrši svoju metamorfozu u Guči, ali je uspela da održi prezime Guči, iako joj suštinski nikada nije pripadalo, u hodnicima istorije mode. I Gagina transformacija u Patriciju dovodi do izvesnog zasićenja, koje ovu, nekada konceptualnu pop i modnu umetnicu, pretvara u (samo) pop zvezdu. Njen poslednji album, Chromatica, kao i pojava na inauguraciji kao otklon od koncepta artpopa od kog se udaljila zaključno sa istoimenim albumom, ne ispisuju nove granice kulture, već Gagu ograničavaju u postojećim, približavajući je Patricijinom putu od trnja do zvezda. U jeku vrlo modnih filmova ove godine (Džejms Bond, Dina, Spenser), Skotov film ne uspeva da održi svoju modnost bez koje pad kuće Guči nije kompletan. Ipak, ekranizacija jedne modne priče od strane reditelja kakav je Ridli Skot zaslužuje pohvalu kao takva, i ostavlja nadu da će neke druge modne priče inspirisane ovom čvrsto stajati na svojim potpeticama. Naročito ako su dva suprotstavljena zlatna slova G utisnuta na njima.

Autor teksta: Stefan Žarić

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Mala preterivanja: Klasici

Mala preterivanja: Klasici

Sedela sam u Mornaru sa drugom, grickali smo pomfrit i pili pivo kada me je, usred moje rečenice, prekinuo – „šta si ti sve gledala, bre, ove godine”. Učinilo mu se kao da sam videla mnogo filmova i serija, a ja sam znala da greši i da sam, kao i uvek, toliko toga propustila.

Skrinšot: Vazduh

Skrinšot: Vazduh

Beograd se ponovo našao na listi 10 najzagađenijih velikih gradova sveta – po ko zna koji put od početka jeseni.

Pratite nas na:

0 Comments

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!